Muzej Jugoslovenske kinoteke odaje počast 9. marta nedavno preminulom američkom književniku Džeromu Dejvidu Selindžeru (J. D. Salinger), klasiku i osobenjaku, koji je stekao kultni status romanom “Lovac u žitu” sa početka 50-ih godina prošlog veka.

Kinoteka prikazuje tim povodom film “Teorija zavere” (Conspiracy Theory, 1997) Ričarda Donera (Richard Donner), sa Melom Gibsonom i Džulijom Roberts (Julia Roberts) u glavnim ulogama.

Gibson igra taksistu koji veruje da su mnogi dogadjaji u svetu posledica raznih zavera vlada, a u filmu se pojavljuje i primerak Selindžerovog klasika, kao štivo koje u bolnici čita jedan od likova.

Legendarni Selindžer, koji nije objavio nijedno delo više od 40 godina, a uticao je i na mnoge filmske i muzičke umetnike, preminuo je 27. januara u 91. godini, u svojoj kući u Kornišu u Nju Hempširu.

Rođen 1919. na Menhetnu, živeo je decenijama izolovano, odbijajući da komunicira sa javnošću i putem intervjua, i na bilo koji drugi način.

Prvi put je javno istupio posle gotovo pola veka prošle godine, kada je podneo tužbu protiv švedsko-američkog pisca Frederika Kotlinga (Cotling), koji je pod pseudonimom Džon Dejvid Kalifornija napisao knjigu “60 godina posle: prolazeći kroz raž”. Sudski spor okončan je privremenom sudskom zabranom objavljivanja Kotlingove u SAD, čime je uvažena Selindžerova tvrdnja da je u pitanju plagijat njegovog najpoznatijeg dela “Lovac u žitu”, objavljenog 1951.

Kotlingova odbrana tvrdila je da nije reč o plagijatu, već o kritičkom istraživanju odnosa Selindžera i njegovog čuvenog fiktivnog karaktera.

Prema presudi Okružnog suda Menhetna, knjiga “60 godina posle...” je “identična sa slavnim romanom “Lovac u žitu” - kako po suštini, tako i po stilu, pa stoga pravo da napiše nastavak romana ima samo njegov autor, Dž. D. Selindžer”.

Selindžer je jedini vlasnik autorskih prava na svoja dela, uključujući roman “Lovac u žitu”, koji je prodat u više od 60 miliona primeraka, a njegov glavni junak Holden Kolfild postao je jedan od najpopularnijih antiheroja u istoriji književnosti.

Tema romana su seksualni konflikti i egzistencijalne strepnje mladih u posleratnoj Americi, kao i bunt protiv licemerja i laži odraslih.

Slavni pisac više puta je odbijao reditelje koji su nameravali da ekranizuju to delo, a 1961. nije dozvolio ni poznatom američkom režiseru grčkog porekla Eliji Kazanu da ga postavi na Brodveju.

Iako je pisao za odrasle, Selindžer je imao kultni status posebno među tinejdžerima, koji su se identifikovali sa buntovnim Kolfildom i njegovom borbom protiv svih "foliranata" na svetu, koji su ga učinili toliko “depresivnim da bi poludeo”. Decenijama je “Lovac u žitu” ostao omiljeno štivo za sve one koji ne bi nikada da odrastu.

Kult “Lovca” pokazao je i tragičnu stranu kada je u decembru 1980. godine ubica Džona Lenona (John Lennon) Mark Dejvid Čepmen (David Chapman) izjavio da mu je Selindžerov roman bio inspiracija i da to “izuzetno delo krije mnoge odgovore”.

Selindžerov roman ipak je ostao obavezna lektira u školskim programima, a o popularnosti i među današnjim čitaocima govori i bezbroj sajtova koji su mu posvećeni, kao i fan stranica na popularnim društvenim onlajn mrežama.

I vest o Selindžerovoj smrti brzo je postala 28. januara jedna od najpopularnijih na Twitteru.

Selindžer je nastojao, međutim, da u svakom pogledu spreči interesovanje javnosti za svoju ličnost i maksimalno je izbegavao javno pojavljivanje, a 1986. tražio je od suda da zabrani i obavljivanje njegove biografije pošto je njen autor, britanski pisac Jan Hamilton obelodanio u njoj prepisku s drugim piscima i prijateljima. Dve godine kasnije biografija je ipak odštampana, ali sa parafraziranim materijalom iz prepiske.

Selindžer je poslednju priču “Hapworth 16, 1928" objavio u “Njujorkeru” 1965. godine, a iako je 1997. najavljeno da će izaći i kao knjiga, to se nije dogodilo.

Jedan Selindžerov komšija preneo je 1999. da mu je slavni pisac rekao da ima najmanje 15 neobjavljenih rukopisa knjiga, ali ih drži na sigurnom, kod kuće.

U jednom od retkih intervjua, 1980. godine, Selindžer je rekao da voli da piše i da to radi redovno, ali “piše za sebe i sopstveno zadovoljstvo”.

Osim “Lovca u žitu”, Selindžer je napisao i knjige "Freni" i "Zui", "Za Esme", "Visoko podignite krovnu gredu, tesari" i "Simor: uvod".

Martovski program Muzeja Jugoslovenske kinoteke, koji je počeo desetim Festivalom iranskog filma i podsećanjem na nedavno preminulu britansku glumicu Džin Simons, ugostiće i Festival studentskog filma i predstaviti deo ponude 57. Beogradskog festivala kratkog i dokumentarnog filma, kao i cikluse posvećene hipi pokretu, slavnim kompozitorima i fenomenu zombija.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)