Odlazak Bate Ristanovića

Povodom prerane smrti Predraga Bate Ristanovića, jednog od osnivača i direktora štamparije Publikum u Beogradu. Piše Biljana Tomić:

“U obilju informacija koje danas kruže čini se da ništa više ne može da iznenadi, skoro da je postalo sve predvidljivo u borbama interesa, opštih tragedija i smrti ljudi, pa ipak, kada čujete za neku iznenadnu smrt, osetite tugu kao da je preminuo neko blizak uprkos sveprisutnijem udaljavanju među ljudima.

Vest da je preminuo Predrag Bata Ristanović zaista je bila iznenađujuća iako se relativno znala drama života kroz koju je prolazio. A kada se desi kraj, pitanje je da li danas opstaju memorije i sećanje na lik Bate Ristanovića.

Susreti sa Batom i saradnja sa Publikumom počela je još 90-ih, kada smo počeli da štampamo kataloge umetnika povodom izložbi u SKC-u, i ta saradnja nastavila se od 2000.

Publikum je bio sinonim kvaliteta, a Bata garant tog kvaliteta, mora se reći - ličnost istančanog ukusa, razumevanja, pažnje da svima izađe u susret, otvoren i dobre volje da pomogne umetnicima, pa i drugima u ime dobre saradnje. U toj saradnji nezaboravna je štampa kataloga Goethe Instituta “Bound/less Borders”, izložbe na kojoj sam radila i koji je dizajnirao Bata Krgović, sa njegovom nedostižnom perfekcijom, finoćom i grafičkim oblikovanjem same teme.

Nezavisna kulturna asocijacija - nKA spadala je svakako u male partnere Publikuma, ali za nas je veoma značila štama novine Real Presence i povremeno kataloga, kao sto su Radomir Damnjanović Damnjan i Veljko Vujačić, katalog Marka Pogačnika i drugi.

O Publikumu mnogi bi mogli još više i stručnije dati svoja misljenja, a ja bih samo napomenula i kolekciju kataloga Narodnog muzeja Crne Gore na Cetinju iz vremena kada je Petar Ćuković bio direktor i koji je dizajnirao Bata Krgović.

Postoji i druge važne Batine delatnosti kao što su animiranja dizajnera kroz godišnji Kalendar Publikuma i druge manifestacije kojima se često bavio. Takođe, nezaobilazna je i kolekcija umetničkih radova koja je nastala iz saradnje sa umetnicima i koja je zanimljiv presek brojnih poznatih i važnih umetnika od kraja prošlog veka.

Poslednji susret desio se na Mljetu, kada je došlo do slučajnog susreta Bate sa Dobrilom i Adrianom u Prožuri na Mljetu, a zatim, u Babinim kućama, gde je Bata često odsedao sa porodicom. Otišla sam da ga pozdravim i bilo je to kratko i divno druženje sa gospođom Nadeždom, Draganom i Batom, uz kafu i razne vrste slatka. Neke memorije opstaju i zbog posebne i izražene Batine ljudske dimenzije u komunikaciji”.

Biljana Tomić