Novi, savremeni Balkanski špijun

Nova verzija čuvene drame Dušana Kovačevića “Balkanski špijun” biće premijerno izvedena 1. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu, u režiji i dramaturgiji Tatjane Mandić Rigonat, koja je u fokus stavila temu društvene paranoje i proizvodnje neprijatelja, kao i preuzimanje uloge žrtve.

Ljubomir Bandović igra Iliju Čvorovića, lik koji je maestralno tumačio Danilo Bata Stojković 80-ih godina u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta i u istoimenom filmu. Ilija sada umesto brata ima sestru bliznakinju, a igra je Dušanka Stojanović Glid. Ilijina supruga je Nela Mihailović, ćerka Katarina Marković, podstanar je Milutin Milošević, a spikerka Vanja Milačić.

U radu na novoj predstavi, kojom Narodno pozorište započinje jubilarnu, 150. sezonu, uporište je bila drama koja je manje poznata od scenarija, a veoma se razlikuje od filma, rekla je Tatjana Mandić Rigonat 28. septembra na konferenciji za novinare.

“Dramu smo menjali shodno datostima novih biografija likova i nekih preinačenja u zapletu. Predstava je jedna vrsta hazarda, jer film ima kultni status, a neke replike su, kao i one iz Nušićevih dela, postale sastavni deo našeg govora i razmišljanja o svetu. Čuvena je rečenica da je sve suprotno od onoga kako izgleda da jeste. Kada je Kovačević to pisao - to je izgovarao čovek koji je bio na Golom otoku, koji je bio staljinista i popio je jednu vrstu paranoje. Danas to može biti rečenica itekako zdravog razuma koji se opire sveopštoj propagandi koja sipa iz medija i iz političkih narativa”, rekla je Tanja Mandić Rigonat, dodajući da su ona i svi u timu želeli da kroz ovu dramu govore o vremenu u kojem živimo.

Prema njenim rečima, uz određene dramaturške izmene taj komad funkcioniše kao da je pisan danas, ovde i za nas, ali i za sve ljude zapadne hemisfere.

U fokusu nove predstave je “društvena paranoja i velika tema neprijatelja i suvišnog čoveka”, rekla je Tatjana Mandić Rigonat, napominjući da je “društvena paranoja pogotovo opasna kada se tendenciozno stvara kao oblik politike, manipualcije, huškanja jednih protv drugih”.

“Proizvodnja neprijatelja u našoj zemlji je svakodnevna. Više nema čoveka koji nešto kaže ili čini, a da ne oseća zebnju da će možda doći na naslovnu stranu nekakvih novina i biti prozvan za neprijatelja zemlje samo zato što misli izvan poželjne matrice. A te matrice se kao na nekom vratolomnom ringišpilu smenjuju iz dana u dan”, rekla je Tanja Mandić Rigonat, navodeći primere etiketiranja umetnika kao raspalih narkomančina ili monaha koji se ne slažu sa idejom kako rešiti situaciju na Kosovu kao izdajnika.

Kako je navela, pitala se šta se dešava kada običan, dobar i pošten čovek, ali koji nije apsolvirao sve moguće teorije zavere, poveruje u delić toga što se može naći u medijskom prostoru.

“Ilija Čvorović je i konkretan čovek i paradigma, mada je atipičan, jer sve što radi - radi iz srca i duše, a ne za novac. Ima 50 godina. Nije ležao na Golom otoku, to je tema koja je bila tabu 80-ih, a danas - osetiti se poniženim, izneverenim i pretvoriti se iz žrtve u progonitelja može da proistekne iz mnogih drugih okolnosti. On je neko ko je imao zemlju, Jugoslaviju, koja se krvavo raspala. On i danas voli svoju zemlju, Srbiju. Identifikuje se kao žrtva sa zemljom i sa narodom koji doživljava kao žrtve istorije i nepravde. To preuzimanje uloge žrtve je takođe opasno i time se u predstavi bavimo”, rekla je rediteljka.

Podstanar Petar ima drugu vrstu tragične priče. Pred bombardovanje je otišao na zapad, sa glavom punom snova da postane pesnik, a postao je neko ko pravi biznis u modnoj industriji i koji se posle 20 godina vraća u svoju zemlju sa željom da u njoj napravi nešto novo i lepo, dodala je ona.

“Iz dve ljubavi prema zemlji, prema Beogradu, izrodi se strašna katastrofa. ’Balkanski špijun’ je za mene surovo realistična drama, to je tragedija našeg života. Bez obzira što će biti puno smeha, mi smo predstavu radili u ključu tragedije – tragedije vremena, jedne porodice i svih onih koji su u toj priči”, rekla je Tanja Mandić Rigonat.

Preko lika Ilijine supruge Danice “prelazimo tu putanju kako zdrav razum ustupa mesto emocijama i drugačijoj slici sveta, pratimo kako zli duh - taj otrov koji se širi kroz medije, postepeno i nju obuzima, kada iz ljubavi prema mužu poveruje u sve snimke koje je Ilija snimio i u njegovu interpretaciju toga što je usnimljeno”, izjavila je rediteljka.

U filmskim scenama igraju Boris Komnenić, Branko Vidaković, Vjera Mujović, Olja Bećković, Aleksandra Kolarov, Dunja Kostić i Nemanja Konstantinović.

“Ono što je u tekstu dodato zapravo je dokument - uzeto je iz naših medija. Kod Duška postoji glas radio spikerke, kod nas taj glas postaje medijska mreža, fatum koji je iznad nas, nešto što nas truje i vodi uz miks pesme i tragedije”, rekla je Tanja Mandić Rigonat, ističući da je Kovačević bio na generalnoj probi i izjavio da bi mogao da potpiše svaku reč koja je izrečena u tekstu predstave.

Što se tiče promene da Ilija ima sestru, a ne brata, rekla je da takva podela nije želja za senzacionalizmom, već suštinski deo teme, a to je da “društvena paranoja nije svojstvo pola, nego stanje svesti i karaktera”. Kako je dodala, “to otvara ogroman prostor za scensko razigravanje priče”.

Rediteljka je istakla da joj je Narodno pozorište dalo mogućnost da napravi podelu kakvu je želela i da izabere saradnike bez ikakvih kompromisa.

Kompozitor je Irena Popović Dragović, scenograf Branko Hojnik, kostimografkinja Ivana Vasić. Film je montorala Jelena Tvrdišić, a snimio Dejan Stojanović.

Ljubomir Bandović je izjavio da je Ilija Čvorović sada drugi čovek.

“Onda je to bio Bata, sada sam ja. I vreme je drugo, ali sve to ima veze. Mi smo to prepakovali i upakovali u jedno uzbudljivo, neočekivano pozorište. A dijagnoze ne bih da prepričavam. Svi dobro znamo šta se dešava kada psihički labilna osoba odluči da uzme stvar isključivo u svoje ruke”, rekao je Bandović.

Kako je dodao, srećan je zbog rada na predstavi i tužan što je proces završen.

Nela Mihailović je istakla da se raduje predstojećim igranjima pred publikom, a Dušanka Stojanović Glid da je rad sa ovakvom ekipom velika nagrada.

Direktor Drame Narodnog pozorišta Željko Hubač izjavio je da je predstava nastala iz dobrog susreta dve ideje – njegove želje da Duška Kovačevića i “Balkanskog špijuna” dovede na scenu tog teatra i dugogodišnje želje Tanje Mandić Rigonat da se posveti tom komadu.

“Moj intimni osećaj vezan za ovaj komad jeste da smo na neki način zaboravili dobro u nama. Da smo takvi kakvi smo, naivni, možda nedovoljno obrazovani, sprečeni da primimo pravo saznanje, sprečeni da to nešto dobro usmerimo ka nekoj ideji i otišli tamo gde nismo želeli da budemo, na na onu stranu dobra. Mislim da je ta ambivalentnost Duškovog komada nešto što pripada repertoaru Drame Narodnog pozorišta, koji već četiri godine pokušava da preispituje ne samo unutarnje stanje čoveka u odnosu na svet oko sebe, već i u odnosu na ono što svet danas čini drugačijim nego što jeste, a to je taj čudesni medijski amalgam koji nas je doveo tu gde jesmo”, rekao je Hubač.

“Balkanski špijun” se igra na sceni “Raša Plaović”, a prve reprize su 2. i 3. oktobra.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)