Međunarodni festival dokumentarnog filma “Beldocs” predstavlja u trećem izdanju, od 13. do 20. aprila u Beogradu, 51 dugometražni dokumentarni film, plus dva filma iznenađenja, koja predstavljaju potresne intimne priče, kritičke i angažovane osvrte na stvarnost, podsećaju na izuzetne ličnosti, ljudsku hrabrost i istražuju aktuelne teme koje opominju.

Pod sloganom “Nove vizure”, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Domu kulture “Studentski grad” (DKSG) i Dvorani Kulturnog centra Beograda, biće prikazano 18 naslova u međunarodnom programu, 13 u regionalnom, četiri oskarovca i deset najboljih ruskih dela, a priređen je prvi put i edukativni program “Beldocs Pro”.

Međunarodni takmičarski program, prema izboru direktora festivala Mladena Vušurovića i reditelja Borisa Mitića, sadrži 18 najboljih filmova najnovije svetske produkcije iz 22 zemlje. U pitanju su ostvarenja iz Španije, Holandije, Poljske, SAD, Izraela, Turske, Grčke, Austrije, Maroka, Švajcarske, Nemačke, Brazila, Velike Britanije, Kambodže, Kolumbije i Argentine, koja se takmiče za glavnu nagradu festivala, stilizovanu statuu “Pobednik Beograda”, i novčani iznos od 2.000 evra.

Prema rečima Mitića, međunarodni takmičarski program raznovrstan je i stilski i tematski, a predstavlja filmove koje bi trebalo da vidi ne samo bioskopska, već i televizijska publika.

Atraktivna avantura “Garbo: špijun” debitanta Edmona Rocha izvanredan je miks špijunskog trilera i političke drame upakovane u inteligentnu analizu retko originalnog dvostrukog agenta u Drugom svetskom ratu.

Impresivna bajkovita priča “Rastanak” Ditteke Mensink posveta je nezaboravnim klasicima Holivuda, a zapravo opisuje davne 30-te godine, kada je jedna hrabra novinarka bila jedina žena na putu oko sveta cepelinom.

Fantastično epsko delo “Svemirski turisti” Christiana Freia, filmski je esej, putopis ili (foto) reportaža koja pripoveda avanturu basnoslovnih multimilionera koji mogu sebi da priušte ekstremni luksuz kakav je put u svemir za “samo” 20 miliona dolara.

Istorijska priča “Rukopisi iz Timbuktu” Zola Masekoa svakako se može dovesti u vezu sa legendom “Lorens od Arabije” Dejvida Lina. Vredni rukopisi iz naslova zaslužni su za pismenost čitavog jednog naroda.

Ljubiteljima filmova “Kazino”, “Pokeraši” ili “Žaoka”, biće zanimljiva drama o kockarskom univerzumu “Igrač” Johna Appella, gde se na vešt način paralelno odvijaju četiri dramaturška kosmosa, realno, istinito i snažno.

Surove teme, kao posledice ratnih razaranja, prisutne su u nekoliko efektnih dramatičnih priča, poput “Bog tako kaže”, “Neprijatelji naroda” ili “Pica u Aušvicu”, emotivno i bolno.

Setne, melanholične, emotivne drame odvijaju se u okvirima cirkuskih atrakcija - “Plesači sa mačkama”, ili u miljeu porodičnih problema kompleksnih izraelsko-arapskih odnosa - “Krvne veze”, dok su jake posledice s dubokom tugom vidne i u medicinskoj drami “Hemo terapija” i krimi priči “Gresi moga oca” o čuvenom narko-bosu Pablu Eskobaru.

Škakljive teme koje istražuju mušku i žensku seksualnost bez tabua i cenzure vešto su ukomponovane u “Dobrom Amerikancu”, kao i u edukativnoj drami “Mesec u tebi” - hrabro i ogoljeno.

Nisu izostale ni biografije izuzetnih ljudi, pa muzička epska avantura “Čovek koji je flaširao oblake” o muzičaru neobičnog oblika bose nove i pravniku, predstavlja maestralnu odu radosti i životu, a “Žena sa pet slonova” je neverovatna sudbina istrajne žene prevodioca.

Muzika je značajan segment i turske storije “Mujezin” - portreti učesnika značajnog takmičenja koje se tradicionalno održava svake godine okosnica su zanimljive drame - mozaične dramaturgije isprepletanih životnih sudbina.

“Lopta je lopta, makar i bedna” autentična je sportska melodrama o neobičnom novinaru opsednutom amaterskim fudbalom u Grčkoj.

Regionalni takmičarski program, čiji je selektor Igor Toholj, donosi 13 filmova, od toga osam srpskih, čiji su autori Vanja Kovačević, Igor Stojimenov, Mladen Kovačević, Nebojša Pjević, Nikola Lorencin, Srđan Knežević, Željko Mitrović i Ivan Ikić.

Direktor ZagrebDox festivala Nenad Puhovski predstavlja svoj topli film “Zajedno”, Atanas Georgijev makedonsko-hrvatsku koprodukciju “Plati i ženi”, a Marina Andree bosansko-hrvatsku koprodukciju “Sevdah”.

Prema rečima Vušurovića, dokumentarni film kao diskurs trezvenosti, za razliku od kinematografije atrakcije i senzacije, ima cilj da oživi istorijsku stvarnost, zahteva bavljenje kontradikcijama, dilemama i egzistencijalnim paradoksima.

Dobar primer za to slovenački film “Zemlja suviše tvrda, a nebo suviše visoko” Rudija Urana o užasima srebreničke tragedije, ispričan kroz ispovesti četvoro srednjoškolaca koji tragaju za putevima zaborava i oprosta, pobede nad mržnjom i zalečenjem rana.

Takodje, film “Samo da nisam ovde” jedan je od najboljih nemačkih dokumentaraca u 2009. godini, u režiji Ivane Milošević, o 18-godišnjoj Samiri koja se bori da pronađe perspektivu u životu, o gradonačelniku Srebrenice Malkiću koji bi radije bio sportski menadžer, te o pravoslovnom svešteniku Mitru koji gradi spomenik od svoje crkve.

Odluku o najboljem filmu u međunarodnoj selekciji doneće žiri koji čine Aleksandar Kostić, Elizabeth Marschan i Maximillian Pleattau, dok će o najboljima u regionalnoj konkurenciji odlučiti žiri u sastavu, Marko Babac, Oliver Sertić i Petra Seliškar.

Biće dodeljeno sedam nagrada, od kojih su dve novčane, a nagrađeni filmovi biće proglašeni i prikazani na svečanom zatvaranju 20. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci.

U revijalnom programu “Žiri je uvek u pravu” premijerno će biti prikazano šest najboljih svetskih dokumentarnih filmova - četiri filma nominovana za Oskar 2009. godine, kandidat za nagradu Bafta i najbolji film prema mišljenju Evropske filmske akademije.

U pitanju su dugometražni dokumentarci koji na veoma uverljiv, provokativan i inteligentan način obrađuju različite aktuelne teme koje opominju i pomeraju granice na polju istraživanja ljudske psihologije ili životinjskog (podvodnog) carstva.

Najnoviji dobitnik Oskara - američka avantura “Zaliv (The Cove)”, prikazan ranije i na beogradskom festivalu “Slobodna zona”, čiji je reditelj debitant Louie Psihoyos, izvanredna je studija o zaštiti najlepših vodenih bića-sisara na planeti, delfina. Impresivna fotografija, izvanredna režija i produkcija na najvišem nivou po svetskim standardima pripoveda dramu smeštenu na Taiji, u Japanu, gde vodeći junak želi da delfini nikada više ne dopadnu šaka ljudskoj rasi.

Problematika prevelikog svetskog ribolova osnovni je fokus i u britanskoj drami “Kraj puta” (The End of the Line) Ruperta Murraya, filmu koji provocira, tera na razmišljanje, opominje na moguće posledice usled ekoloških katastrofa danas. Film je pun najimpresivnijih kadrova otvorenog mora koji oduzimaju dah.

Fascinantan muzički spektakl očekuje publiku u epskoj raskošnoj priči “Svaki sitan korak” (Every Little Step) koji potpisuju Jamesa D. Sterna i Adama Del Dea, uveliko afirmisanih reditelja i producenata s Brodveja i iz Holivuda.

Kandidat za Oskara 2009. pripoveda o mjuziklu “A Chorus Line” koji je dostigao nezapamćene trijumfe u svetu, igran je u 22 zemlje neprestano 15 godina, sa desetinama hiljada izvođenja.

Globalni fenomen je ekranizovan u obliku čuvenog filma “Plesači prvog reda” Ričarda Atenboroua, a i u Beogradu je bio na repertoaru u Pozorištu na Terazijama.

Kandidat za Oskara 2009. bio je i mučan politički film “Burma VJ: Reportaža sa zatvorene teritorije” Andersa Ostergaarda, nastao u koprodukciji čak 11 zemalja, gde putem efektnih i autentičnih arhivskih snimaka, prati sudbinu hiljade sveštenika koji su u nedavnoj prošlosti, 2007. godine, digli ustanak u Burmi protiv vojnog diktatorskog režima koji vlada duže od četiri decenije.

Taj film je ranije već prikazan na “Slobodnoj zoni”, a trenutno je sa još nekoliko ostvarenja sa tog festivala angažovanog filma na turneji po gradovima u Srbiji.

Teška tema o vrlo bizarnom misterioznom samoubistvu prisutna je i u izvanrednoj psihološkoj drami “Zvuk insekata - zapisi mumije” Peter Liechti-a, koji je proglašen za najbolji evropski dokumentarni film 2009. u izboru Evropske akademije za film.

Veselo britansko ostvarenje “Serđo” (Sergio), kandidat za Oskara 2009, kompletno je autorsko delo Grega Barkera (reditelj, scenarista i producent). Gotovo nestvarna priča posvećena je naslovnom junaku, izuzetnom avanturisti, harizmatičnom, šarmatnom, originalnom tipu, koji se nikada nije libio da odlazi na najopasnija mesta i suoči se sa najokrutnijim ratnim zločincima.

Najveći inovativni napredak, prema mišljenju organizatora, ove godine je ostvaren produkcijom i organizacijom programa “Beldocs Pro”, edukativnog dela festivala, koji će najvećim delom biti održan u Akademskom filmskom centru DKSG-a.

Program počinje 14. aprila, kada će o svom “Ratnom fotografu” master-časove imati režiser Christian Frei.

Naredni dan je rezervisan za Andreu Prenghyovu, direktorku Instituta za dokumentarni film iz Praga, koja će držati seminar na temu “Moderni rečnik koprodukcije dokumentrnog filma”.

Javna tribina 16. aprila u Domu omladine posvećena je temi “Kako finasirati dokumentarni film u Srbiji?”, a uređuje je i vodi Andrijana Stojković, mlada režiserka i asistent FDU na predmetu dokumentarni film.

Specijalni program “Fokus Rusija”, koji uređuje profesor Marko Babac, obuhvata deset filmova koji su producirani u Rusiji ili govore o Rusiji danas.

Babac je posebno izdvojio film “Blokada” Sergeja Loznice, ruskog autora koji potiče iz Loznice u Srbiji, a reč je o kolekciji nekoliko starih kratkih filmova vešto spojenih u koherentnu celinu kao jedinstveni omnibus (Prigovor naroda, Podvig Lenjingrada, 900 nezaboravnih dana, Lenjingrad u borbi).

Publika će videti, između ostalog, i film “Fotografije sa sela” (Evgeny Solomin), koji na duhovit način govori o vađenju novih ličnih karata, a biće prikazan i biografski film “Dionisije” Dmitrija Čermenova, posveta Dionisiju Moskovskom, jednom od najvećih ikonopisca i slikara fresaka u15. veku.

Predsednik Saveta BELDOCS-a Vladimir Perović ranije je najavio da će sledeće godine u fokusu biti Iran.

“Beldocs” je prvi put održan 2008. u Beogradu i bavi se promocijom i razvojem dokumentarnog filma u Srbiji, podsticanjem produkcije unutar tog filmskog žanra, kao i uključivanjem šire publike u sferu poznavanja, razumevanja i poštovanja tog specifičnog načina filmskog umetničkog izražavanja koje pronalazi uporište i inspiraciju u istorijskom životu i njegovim posebnostima.

Takođe, BELDOCS permanentno radi na promociji i distribuciji srpskog dokumentarnog filma u zemlji, regionu i svetu.

Prošle godine najboljim filmom u međunarodnoj konkurenciji proglašen je japansko-američki film “Kampanja” (Kazuhiro Soda), dok je nagradu “Pobednik Beograda” u regionalnom programu osvojio domaći “Nestanak heroja” Ivana Mandića.

Sajt BELDOCS-a je www.beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

V.T. (SEEcult.org)