Zagrebačka Opera bb i Opera i teatar Madlenianum iz Beograda pripremaju novu koprodukciju, a ovoga puta su to dve komične opere u jednom činu - “Rita” Gaetana Donicetija i “Anželika” Žaka Ibera.

Posle prošlogodišnje koprodukcije na realizaciji operske večeri Đ. K. Menotija, kada su izvedene jednočinke “Telefon” i “Medijum”, novi projekat premijerno će biti izveden 16, 18. i 20. marta u Madlenianumu, Centru za kulturu u Požarevcu i Pozorištu “Toša Jovanović” u Zrenjaninu, a od 5. do 7. maja u Zagrebu, Puli i Varaždinu.

Autorski tim jednočinke “Rita”, u režiji Dinka Bogdanića, čine u celini umetnici iz Zagreba, dok “Anželiku”, u režiji Stefana Sabljića, rade i zagrebački i beogradski umetnici.

Dirigent svih izvođenja je maestro Vladimir Kranjčević, pri čemu će ih u Srbiji pratiti orkestar Madlenianuma, a u Hrvatskoj orkestar Opere bb.

Kostimi i scenografija “Rite” urađeni su u Zagrebu, dok se kostimi i scenografija “Anželike” rade u Beogradu.

Radnja opere “Anželika”, čiji je libreto napisao Nino (u stvari Mišel Žan Veber), a naslovnu ulogu igra Snežana Savičić, događa se u Francuskoj u neodređeno vreme.

Na jednom pristaništu, gde je Bonifasovo stovarište porcelana, iznad vrata stoji natpis “Kod krhke sreće”. Anželika zagorčava život mužu, mirnom i smirenom čoveku. Posle razgovora s komšinicom Šarlotom, on reši da proda ženu. Ubedi je da sedne pored prozora, a na oglasnoj tabli u prizemlju napiše “Žena na prodaju”. Dolaze kupci - jedan Italijan, jedan Englez i jedan crni poglavica, zaljubljuju se u nju i pokušavaju da je osvoje, ali je svi posle izvesnog vremena vraćaju. Očajan Bonifas poziva đavola da ga oslobodi žene. Uz munje i gromove, đavo odvodi Anželiku. Međutim i on je ubrzo vraća. Nesrećnom Bonifasu Anželika obećava da će ga večno voleti i on joj oprašta zla koja mu je nanela. Zavesa se spušta jer je predstava završena, ali se iza zavese čuje njegov glas: “Ona je još uvek na prodaju!”.

Francuski kompozitor Iber (1890-1962) studirao je kompoziciju na Pariskom konzervatorijumu kod P. Vidala, a takođe su ga podučavali N. Bulanže i P. Dika. Dobitnik je Rimske nagrade 1919. Bio je od 1937. direktor Academie de France u Rimu, a od 1955. predsednik Udruženja državnih operskih pozorišta, kao i član Francuske akademije od 1956.

Pored koncerata, simfonijskih poema i drugih orkestarskih kompozicija, kao i brojnih klavirskih, vokalnih i kamernih dela za duvačke instrumente, komponovao je balete “Dijana de Puatje” (1934) i “Vitez lutalica” (1935), kao i nekoliko opera i opereta - “Persej i Andromeda” (1921), “Anželika” (1926), “Kralj Ivetoa” (1928), “Goncag” (1930), “Orlić” (sa A. Honegerom 1937) i “Mali kardinal” (sa A. Honegerom, 1938).

Komična opera u jednom činu “Rita”, prema libretu Gustava Vaeza, priča je o energičnoj i zločestoj ženi (Lidija Horvat-Dunjko) mirnog i poslušnog Bepea (Nikša Radovanović). Bračnu idilu prekida pojava Gaspara, Ritinog prvog muža za koga su mislili da se udavio u moru. Istina je da je Gaspar od Rite pobegao u Kanadu, a vratio se zbog potrage za bračnim ugovorom da bi se mogao drugi put oženiti.

Bepe u pojavi Gaspara vidi mogućnost da se reši zločeste žene - dva
muškarca prave dogovor da igrom nadmudre Ritu. Konačno rešenje je duhovito, kao i čitava opera protkana privlačnim arijama, duetima, tercetima i govornim delovima s prepoznatljivom muzikom originalnog Donicetijevog stila.

Italijanski kompozitor Doniceti (1797-1848) bio je učenik S. Majra (Napulj) i Padre Matea (Bolonja), a iako je još u mladosti pokazao talenat, tek je operom “Ana Bolen” (1830) stekao evropsku slavu. Posle 1830. komponovao je svoja najpoznatija dela: “Ljubavni napitak” (1832), “Lučija od Lamermura” (1835), “Marija, kći puka” i “Miljenica” (obe 1840), “Linda iz Šamonija” (1842) i “Don Paskvale” (1843). Komponovao je veoma brzo, tako da je tokom 26 godina napisao ukupno 65 opera i opereta, zatim crkvenu, kamernu, orkestarsku i klavirsku muziku.

U početku je stvarao pod uticajem Rosinija, ali već od prvih zrelijih dela izgrađuje originalan muzički stil, asimilijući većinu ondašnjih muzičko-scenskih žanrova. Njegove opere nisu bez nedostataka (izvesna površnost i neujednačenost, relativno ograničen raspon harmonija, podređenost orkestra glasu), ali najbolje od njih odlikuju se obiljem melodijskih misli izuzetne lepote i izražajnosti (ne samo u odlično napisanim vokalnim deonicama, već i u orkestru), velikim smislom za zakone muzičke scene, dobro profilisanje likova i postizanje dramske snage muzičkim sredstvima.

(SEEcult.org)