Nastavak zahteva struke za obustavu gradnje gondole
Predstavnici strukovnih, naučnih i obrazovnih tela posvećenih kulturnom nasleđu, nakon nedavnog sastanka s ministrom kulture i informisanja Srbije Vladanom Vukosavljevićem, na kojem je obećano da će Ministarstvo kulture i informisanja reagovati u skladu sa svojim nadležnostima povodom gradnje gondole Kalemegdan – Ušće, uputili su 17. aprila novi dopis struke sa zahtevom da ministar preispita postupanje odgovornih lica u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture (RZZSK), pokrene proceduru za stavljanje van snage Plana detaljne regulacije (PDR) i donese privremenu meru za odlaganje svih radova na gradnji gondole.
U dopisu je data detaljna analizira svih proceduralnih i zakonskih neregularnosti u radu RZZSK-a u procesu davanja mišljenja, odluka, uslova i mera zaštite u procesu planiranja gradnje gondole, saopštila je organizacija Evropa Nostra Srbija, koja je deo međunarodne asocijacije za kulturno nasleđe i jedan od pokretača peticije protiv gondole koju je potpisalo više od 15.400 građana.
Nakon nedavnog apela strukovnih, naučnih i obrazovnih tela posvećenih kulturnom nasleđu, stigle su i dodatne žustre reakcije. Na zahtev Evropa Nostre, najveće pon-evropske organizacije za kulturno nasleđe, Centar za svetsku baštinu UNESKO poslao je zahtev nadležnim institucijama u Srbiji da odgovore na bojazan da će projekat gradnje godnole narušiti integritet, autentičnosti i vizure Beogradske tvrđave. Prošle nedelje su apel svim nadležnima uputili su i konzervatori RZZSK-a, navodeći da stručni kolektiv, kao ni Stručni savet te ustanove, nije bio uključen u donošenje odluka u procesu izrade PDR-a i lokacijske dozvole. U apelu su ukazali na neadekvatne i neregularne odluke RZZSK-a, kao i na nepoštovanje planskih dokumenata od strane svih aktera u procesu, navodeći da bi projekat imao nenadoknadive posledice na devastaciju najvažnijeg spomenika kulture Beograda.
Takođe, zahtevima za obustavljanje gradnje gondola priključilo se i Odeljenje istorijskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) koje je ocenilo u saopštenju da bi projekat gradnje gondole “grubo narušio celinu jedinstvenog spomenika i viziju položaja Beogradske tvrđave na ušću dveju velikih reka kakav nema nijedan srednjovekovni grad”. Navodeći da se tim projektom “neposredno ugrožavaju viševekovni ostaci prošlosti”, Odeljenje za istorijske nauke SANU konstatovalo je i da je “porazna činjenica da je projekat o izgradnji nesrećne turističke atrakcije odobrio upravo RZZSK” kojem je staranje o Beogradskoj tvrđavi, s obzirom na izuzetan značaj, i povereno.
"Izgradnja tzv. gondole, koja poništava poznate obrise grada, neočekivan je udarac nastojanju da Tvrđava sa Kalemegdanom bude neodvojivi, glavni deo urbanog ambijenta koji čine Univerzitet sa brojnim fakultetima, muzejima, galerijama, koncertnim dvoranama, bibliotekama i drugim kulturnim ustanovama", naveli su istoričari SANU.
Evropa Nostra Srbija ukazuje, međutim, da su, uprkos kritikama i otporu stručne javnosti, civilnog društva i građana, te sastancima sa nadležnima, kao i brojnim zahtevima da se projekat izgradnje gondole Kalmegdan-Ušće zaustavi zbog kršenja zakona i procedura za izradu planske i tehničke dokumentacije, nadležni organi nastavili da izdaju odobrenja za sprovođenje građevinskih radova na Kalemegdanu.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 1. aprila izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli kojom se odobravaju radovi na Kalemegdanu, na kat. parceli 64/17, na području Beogradske tvrđave, kulturnog dobra od izuzetnog značaja, i kulturnog dobra i arheološkog nalazišta “Antički Singidunum”. Građevinska dozvola za pripremne radove izdata je na osnovu nezakonitog Plana detaljne regulacije za gradnju gondola Kalemegdan-Ušće, a pored arheoloških istraživanja obuhvata i zemljane radove, radove na stabilizaciji terena i osiguranja iskopa bušenim šipovima izvan prostora za koji su dobijene dozvole za arheološka istraživanja. Predviđeno bušenje 75 šipova, 11 metara visine i 60 centimetara prečnika od strane izvođača radova i investitora, dodatno je uzbunilo sve koji se zalažu za očuvanje Beogradske tvrđave. Bušenje šipova je invazivna metoda, koja bi uništila sve arheološke slojeve, a osigurala da JP "Skijališta Srbije" od početka pripreme teren za gradnju godnole bez obzira na predviđena i planirana arheološka istraživanja, navedeno je u saopštenju. Strukovna inicijativa obavestila je dopisom ministra Vukosavljevića i o tom gorućem problemu i tražila obustavu svih radova, navela je Evropa Nostra Srbija.
I Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) usprotivio se odvojenim saopštenjem gradnji gondole, smatrajući je nezakonitom.
RERI takođe ukazuje da su građevinska dozvola i potvrda o prijavi radova izdati bez prethodno pribavljene saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, iako je to neophodan preduslov. “Planiranim zemljanim radovima bez prethodne procene uticaja na životnu sredinu nosilac projekta, JP ‘Skijališta Srbije’, preti da ugrozi arheološko nalazište ‘Antički Singidunum’ i time nanese nepopravljivu štetu ovom kulturnom dobru”, navedeno je u saopštenju, u kojem se skreće pažnja i da procena uticaja na životnu sredinu, koja obuhvata i procenu uticaja na nepokretna kulturna dobra i arheološka nalazišta, upravo i služi tome da se u fazi izrade tehničke dokumentacije, pre izdavanja građevinske dozvole, otklone ili umanje mogući značajni uticaji na životnu sredinu.
Podsećajući da je bez procene uticaja i bez građevinske dozvole, pre mesec dana izvršena nezakonita seča stabala na javnim zelenim površinama na Ušću i Kalemegdanu, RERI je povodom izdavanja građevinske dozvole i potvrde prijave radova podneo tužbu Upravnom sudu radi poništaja izdate građevinske dozvole, a od Ministarstva zaštite životne sredine zahtevao vanredni inspekcijski nadzor zbog kršenja propisa u oblasti zaštite životne sredine i prijave radove bez pribavljene saglasnosti na studiju o proceni uticaja. RERI napominje i da mu ni nakon mesec dana odgovorni u opštini Novi Beograd i gradski Sekretarijat za komunalne i stambene poslove nisu dostavili dokumentaciju na osnovu koje je odobrena seča stabala 12. i 13. marta ove godine.
Zahtevajući povodom slučaja gondole od nadležnih organa, a posebno od Ministarstva građevinarstva, Grada Beograda i JP “Skijališta Srbije” da poštuju propise i suzdrže se od protivzakonitog postupanja koje nanosi trajnu štetu javnom interesu, RERI poziva građane, stručnjake i organizacije civilnog društva da aktivno doprinesu “zaštiti javnog interesa i kulturnih dobara kojima preti trajno uništenje zbog neodgovornog ponašanja javnih vlasti”.
Do kraja nedelje se, inače, kako je navela Evropa Nostra Srbija, očekuje i reakcija Stručnog saveta i Upravnog odbora RZZSK-a, kao i reakcije nadležnih ministarstava – pre svega Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je izdalo sporne dozvole, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija koje većinski finansira ovaj projekat, Ministarstva kulture i informisanja, koje je nadležno za očuvanje kulturnog nasleđa, i Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Koalicija stručnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa zatražila je 27. marta od nadležnih da zaustave projekat gradnje gondole, jer je u koliziji sa stručnim standardima, međunarodnim obavezama i zakonima Srbije u domenu očuvanja kulturnog nasleđa, a nepovratno bi ugrozio Beogradsku tvrđavu kao kulturno dobro od najvišeg značaja za Republiku Srbiju. Zahtev su uputili predstavnici Evropa Nostra Srbija, Nacionalnog komiteta IKOMOS Srbija, Nacionalnog komiteta IKOM Srbija, Arheološkog instituta, UNESKO Katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, Odeljenja za arheologiju i za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za studije Podunavlja i Instituta za urbane politike.
Uprkos protivljenju stručne javnosti, međutim, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić više puta je ponovio da će gondola biti u funkciji do kraja ove godine i poručio da gradske vlasti ne nameravaju da odustanu od tog projekta. “Radovi na izgradnji gondole će početi čim se završe svi pripremni radovi. Do kraja ove godine gondola će biti u funkciji i Beograd će postati jedan od gradova u svetu koji će imati svoju gondolu i koja će raditi tokom cele godine”, rekao je Vesić nedavno na TV Prva.
Prema ranijim najavama gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, žičara preko Save bila bi dugačka hiljadu metara, a putnici bi se prevozili u 25 kabina. Kapacitet gondole bio bi 3.000 putnika na sat u oba smera, a sa jedne na drugu obalu putovalo bi se oko pet minuta.
Glavni investitor tog projekta je JP “Skijališta Srbija”, dok bi gradske vlasti Beograda, kako su najavile, učestvovale u finansiranju "jedne trećine" tog projekta.
(SEEcult.org)
