Nagrade 37. Salona arhitekture
Gran pri 37. Salona arhitekture u Beogradu, koji je otvoren 26. marta u Muzeju primenjene umetnosti, osvojili su Đorđe Stojanović, Vladimir Popović i Milutin Cerović za realizovano delo “Kuća na Kopaoniku” (2010-2014), a među nagrađenima u pojedinačnim kategorijama, u konkurenciji više od 80 radova, našli su se i arhitekta Vladimir Lojanica, studio Petokraka, umetnik Branislav Nikolić...
Prilikom selekcije i vrednovanja kandidovanih radova, žiri se rukovodio temom 37. Salona arhitekture - afirmacijom kao potvrdom i doprinosom novom, pozitivnom pristupu savremenoj arhitektonskoj praksi, kao i mestom, ulogom i odnosom arhitekture prema aktuelnom društvenom kontekstu. Afirmacija kao promena i traganje u arhitekturi, ostvaruje se kroz kritičnost i intelektualne sumnje, opšti interes i jasno vremensko i prostorno određenje. Ako je afirmacija potvrđivanje istine, a istina - značenje činjenica, onda istinitosti arhitekture ne treba ništa više od onog što arhitektura jeste, što je sama po sebi, oslobođena dogmi svake vrste, potvrđena onim što je stvarno (realno) za ljude, ovde i sada.
U skladu sa tim, žiri je Gran pri dodelio autorima “Kuće na Kopaoniku” koji, kako je navedeno u obrazloženju, kroz jedinstven pristup kontekstu, tradiciji i arhitektonskoj formi stvaraju novu prostornu i značenjsku situaciju. Vrednost “Kuće na Kopaoniku”, kako je istakao žiri, “nije da je ona nešto novo, već u tome da ono na šta može da utiče čini novim”.
“Kroz generisanje i preispitivanje okruženja jedne uobičajene teme – kuće u spontano nastaloj grupaciji, u pejzaž unose promenu. Odnos jasne zatvorenosti i razlike prema susedima i otvaranje ka i nad padinom, stvara jasnu formu arhitektonskog objekta. Forma je generička i autonomna, i samim tim ikonična", istakao je žiri. "Transformacija elemenata kuće (krov, fasada) i njihovo postavljanje u naznačenu ulogu u jedinstvenoj sintetizovanoj formi način je na koji su autori zapisali skrivene i vidljive kodove spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora kuće. Unutrašnji prostor je podeljen u dve simetrične prostorne jedinice, masivnim zidom koji je paradoksalno, više ono što spaja nego što deli. Ovakvu višeznačnost i sintezu arhitektonskih elemenata autori u sproveli na svim nivoima arhitektonskog objekta, i na taj način dosledno sproveli princip jedinstvenosti”, naveo je žiri, koji su činili Milan Đurić (predsednik), Maja Ćirić, Boštjan Bugarić, Dejan Milanović i Igor Rajković.
Nagrada u kategoriji “Arhitektura” za afirmaciju međuprostora dodeljena je Borislavu Petroviću, Ivanu Raškoviću, Aleksandru Tomiću, Nadi Jelić, Nikoli Stojkoviću, Luki Ostojiću i Anđelki Murić za kombinovanu dečju ustanovu u Bloku 61 u Beogradu – obdaniše (2011-2014).
Nagrađeni objekat je “jasne i dosledne strukture, repetitivne i metrički usaglašene, na nivou najboljih tradicija kasne moderne. Dualno postavljen, između institucionalne zatvorenosti (zaštite) i otvaranja različitog stepena, objekat je više međuprostor sam po sebi, nego ideal humanog i stereotipnog”, naveo je žiri.
Nagradu u kategoriji “Arhitektura” za afirmaciju međuzavisnosti arhitektonskog prostora i programa dobio je Vladimir Lojanica za realizovano delo Vinarija “Acumincum” u Starom Slankamenu (2012-2013).
Lojanica je, kako je naveo žiri, realizacijom rekonstrukcije i dogradnje objekta dosledno poštovao osnovno u arhitekturi – autoritet prostora. Čitajući suptilno slojeve prostora i vremena, skoro u maniru Karla Skarpe, autor uspeva da stvori mehanizam budućeg vremena. “Ovakav mehanizam je uspostavljen novim slojevima, gotovo nevidljivim, u spoljnjem i unutrašnjem prostoru, u dvorištu i podrumu, ostavljajući tajnu prostora onako kakva je, sakrivena i do sada”, istakao je žiri.
Priznanja u kategoriji “Arhitektura” dobili su Jovan Mitrović za školsku fiskulturnu salu u Obrenovcu (2011-2015) i Dijana Novaković, Aleksandra Nikitin, Maja Trbović i Dušan Nenadović za objekte “C” i “D” Terra Panonica Expirience Point i Terra Panonica u Mokrinu (2012-2014).
U kategoriji “Enterijer” nagradu za afirmaciju međuzavisnosti kreativnih industrija i zajednice u arhitektonskom prostoru dodeljena je Petokraki (Aleksa Bjelović i Milica Maksimović) za enterijer Dizajn inkubatora “Nova iskra” u Beogradu (2012-2014).
Petokraka je realizacijom “Nove Iskre” učinila prostorni i programski akt kao “način isctavanja i preraspodele zajedničkog prostora”.
“Ono što ovaj multifunkcionalni radni prostor određuje je programska postavka i time uspostavljene relacije između pojedinaca i predmeta rada. Elementi enterijera, su u takvom sklopu jednostavni okvir za dešavanje namere umesto dekorativnog određenja. Stvoreni prostor tako postaje više infrastruktura koja omogućava nego struktura koja utvrđuje. Na kraju, prostorna određenja su nevidljiva i nepostojeća prepreka uspostavljenoj mreži odnosa i kreativnom proizvodu koji takvi odnosi stvaraju”, naveo je žiri.
Priznanje u kategoriji “Enterijer” dodeljeno je Vesni Cagić Milošević za enterijer restorana “Lagano” u Beogradu.
Nagradu za afirmaciju arhitektonske kritike na delu dobili su Natalija Ristanović, Zoran Ivković i Milan Španjević za “Projektovanje na padini… stambene zgrade” u Beogradu (2013-2014).
“Autori na apsurd odgovaraju apsurdom koji je karikiran i izvitoperen do onog stepena da se postavlja i predstavlja kao kritika (negacija) negacije. Takav niz kauzalnih apsurda stvaraju vrtlog apsurda koji, sa jedne strane, dovodi u pitanje smisao bavljenja arhitekturom u Srbiji, dok sa druge strane postavlja arhitektu u poziciju da se promenom metodološkog postupka, svakako usmerenog ka pozitivnom, postavi u sam centar negativnog i promeni mu predznak”, naveo je žiri.
Nagradu u kategoriji “Eksperiment i istraživanje” za afirmaciju prostora međuzavisnosti dobio je Branko Stanojević za rad “Izložba bioskopa” (2014), ostvaren u okviru filmskog festivala o ljudskim pravima “Human District” u Beogradu.
Polazeći od hipoteze da je i uz pomoć jednostavnih i osnovnih elemenata kao što su filmovi i mesto, moguće kreirati efemerne prostore, a koji će biti konstitutivni element društvenog događaja, Stanojević uspostavlja nekodifikovani arhitetkonski gest i unosi promenu u društvenu realnost. Jedinstvena intervencija u javnom prostoru deluje kao “eksperiment čija valorizacija prevazilazi postojeće kategorizacije, a ima jak performativni karakter”, naveo je žiri.
Priznanje u istoj kategoriji dodeljeno je umetniku Branislavu Nikoliću za rad “Sekundarna arhitektura” (2013) - projekat nastao u saradnji sa samoukim romskim “arhitektom” Bobanom Mladenovićem, koji od odbačenog materijala stvara romske kuće, dalje transponovane u galerijski prostor.
Projekat “Sekundarna arhitektura” nagrađen je kao jedinstven doprinos izvan-profesionalnog delovanja koji uspostavlja trans-kulturalni i trans-disciplinarni dijalog, a čiji su dometi i rezultati vidljivi kako u realnosti, tako i u svetu umetnosti kao pseudo-realnosti.
Samoorganizovani gest Nikolića i Mladenovića, kako je naveo žiri, zasnovan je na entuzijazmu koji uspešno prevazilazi redukcionizam arhitekture na političko-ekonomsku bazu i primer je takozvane snalažljive arhitekture.
Nagrada u kategoriji “Publikacije” za afirmaciju remodelacije tipoloških oblika dodeljena je Zoranu Abadiću sa saradnicima za publikaciju “Uputstva za definisanje modela tipskog suda za Osnovni i Viši sud Republike Srbije”, u izdanju Grafolika doo iz Beograda (2014), čiji su urednici International Menagement Group i Visoki savet sudstva.
Autor i saradnici, kako je naveo žiri, na izuzetno studiozan način određuju elemente za uspostavljnje novih standarda u tipologiji sudskih zgrada. Taj postupak ima za cilj unapređenje opšteg ambijenta i posledično novog odnosa između države i pojedinca. Publikacijom se objedinjuju sve potrebne informacije i standrdi koje će sudske zgrade morati da zadovolje kao institucije i one koje budućim korisnicima omogućavaju dostupnost, bezbednost i efikasnost u korišćenju. Nagrađena publikacija uspostavlja novi standard u određivanju prostornih i normtivnih uslova pri projektovanju i realizaciji objekata i tako postaje primer prema kojem bi, kada bi to bilo moguće, trebalo da bude uređena kompletna oblast.
Za 37. Salon arhitekture, pod sloganom “AfirmAcijA”, kandidovano je 306 radova u svim kategorijama, a žiri je u zvaničnu selekciju uvrstio 127, od čega su u konkurenciji za nagrade bila 83 rada u šest kategorija.
Salon arhitekture više od 40 godina okuplja u MPU brojne arhitekte iz zemlje, regije i inostranstva. Osim glavne sekcije, gde su izloženi selektirani radovi u više kategorija (u formi plakata, fotografija, maketa, planova, publikacija, videomaterijala), koji su pristigli na konkurs, dodatnu dinamiku i aktuelnost donosi prateći program.
I ove godine biće predstavljen veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva, kao i brojne teme bitne za savremenu arhitekturu i društvo. Studentska i druga zainteresovana publika imaće priliku da direktno učestvuje u okviru izložbi, eksperimentalnih i edukativnih radionica, tribina i predavanja.
Posebno mesto u pratećem programu ima prezentacija nastupa Srbije na 14. Bijenalu arhitekture u Veneciji 2014. godine, kao i izložba “Crno na belo” posvećena životu i radu grupe savremenih arhitekata (Braca Gaković, Marin Krešić, Zoran Lazović, Branislav Mitrović, Snešana Ristić, Dragan Stamenović, Mihailo Timotijević, Borut Vild, Dragan Živković).
Kustoskinja Salona i urednica kataloga je Ljiljana Miletić Abramović, v.d. direktorka MPU, koja je i članica Saveta te manifestacije. U Savetu su i Aleksandru Vuja, Aleksandar Bobić, Maša Bratuša i Dejan Miletić.
Salon će biti otvoren u MPU do 30. aprila.
(SEEcult.org)
