Nagrada YIHR-a i MESS-a

Mon, 07/26/2010 - 09:19.
/
dani-sarajeva.jpg

Crnohumorna drama “Mogu tramvaji i bez nas” Davora Marjanovića o jednoj porodici u posleratnom Sarajevu proglašena je najboljom na konkursu za savremeni domaći dramski tekst na jednom od južnoslovenskih jezika, koji su raspisali Inicijativa mladih za ljudska prava (Inicijativa) iz Beograda i Internacionalni teatarski festival MESS iz Sarajeva.

Novčana nagrada, u iznosu od 2.500 evra, biće uručena na ovogodišnjem festivalu MESS u Sarajevu.

Jedan od uslova konkursa bio je da dramski tekstovi afirmišu optimizam nove generacije u odnosu Beograda i Sarajeva, kao i da angažovano i kritički preispituju predrasude, suočavaju sa nedavnom prošlošću, ali i da nude nadu da su bolji odnosi tih gradova i u celom regionu mogući.

Pored Marjanovićevog teksta, u užem izboru bili su i “Boja krvi i ilovače” Vahida Durakovića i “Happyend ne stanuje ovde” Ninoslava Šćepanovića, a sva tri teksta imala su dramska čitanja na “Danima Sarajeva u Beogradu” u maju ove godine u CZKD-u.

Žiri su činili dramaturškinja i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda Borka Pavićević, dramska spisateljica Biljana Srbljanović iz Beograda, rediteljka Ana Tomović iz Beograda i sarajevski reditelj i direktor MESS-a Dino Mustafić.

Prema navodima žirija, pobednički tekst opisuje odnos oca i sa dva sina koji žive u skučenom jednosobnom stanu, a rivalitet i ljubomora između braće, koja postoji čitav život, ometa ih da sazreju i da se osamostale.

Obojica žele isti stan, istu ženu, istu poziciju na poslu, a kasnije i istu ljubavnicu i sve vreme “teraju inat” jedan drugom. Takvi nezdravi odnosi rezultiraju nizom crno-humornih situacija, od toga da ih stanari zakucavaju, jer ne mogu da podnesu smrad koji se širi iz njihovog stana, do toga da dete, o kome se niko ne brine i koga kljukaju sredstvima za smirenje kad god zaplače, prestaje da diše.

Čitav svet te drame strpan je u sobu između televizora i nerada. Naglašena je klaustrofobija prostora, dok se spoljni svet čuje preko šumova i dolazi sa televizora. Ni za koga tu zapravo nema prostora, likovi se međusobno svađaju i maltretiraju, ali niko ne želi da ode. Činjenično stanje jeste da tramvaji mogu i bez njih i da oni nikome nisu potrebni.

Marjanovićev tekst odlikuje auteničan jezik koji ubedljivo oslikava likove današnjeg urbanog Sarajeva. Metaforički, njegov tekst daje širu sliku balkanskog društva koje nikako da se izdigne iz negativnih vrednosti kao što su inat, prkos, lenjost, nemar, niske strasti, zavist, požuda i ljubomora, te destruktivnosti i autodestruktivnosti koja iz toga proističe. Put u Evropu u ovom komadu ostaje tek pusti san, utopija koja sve manje ima veze sa realnošću.

Marjanović je nagrađivan reditelj, pisac i edukator koji ima 24 godine iskustva rada u Kanadi, bivšoj Jugoslaviji, Engleskoj, Italiji i Češkoj.

Radio je i igrane i dokumentarne filmove, TV reklame, muzičke i umetničke video radove.

Trenutno radi na dva igrana filma, predaje režiju i osnove filma na Capilano Univerzitetu.

Sajt YIHR je www.yihr.org, a MESS-a www.mess.ba

(SEEcult.org)

Comments