Nagrada Todor Manojlović festivalu Dezire
Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda “Todor Manojlović” za 2014. godinu dodeljena je Međunarodnom regionalnom festivalu savremenog pozorišta Dezire iz Subotice, uz obrazloženje da je uverljivo dokazao da se mora prevrednovati pojam provincije dok “u kulturi teče opšta provincijalizacija i afirmacija ‘demokratskog kiča’”.
Dezire festival dokazao je da je “i u provinciji moguće stvarati kulturne institucije koji su izraz evropskog i koje na visokom nivou reprezentuju najnovije evropske umetničke trendove”, istakao je u obrazloženju Upravni odbor Fonda “Todor Manojlović”.
Podsećajući da festival Desire spada među mlađe festivale (osnovan 2009. godine), UO Fonda “Todor Manojlović” istakao je da je Dezire za kratko vreme stekao jasne programske konture i afirmisao se širom regije, okupljajući pre svega alternativne i avangardne scene iz Srednje i Istočne Evrope i Balkana.
Ta “geopoetička definicija” nije isključiva i profil Dezire festivala, koji organizuje pozorište Kostolanji Deže (Kosztolányi Dezső) na čelu sa rediteljem Andrašom Urbanom, pre svega je određen estetskim kriterijumima unutar kojih najvažniju ulogu igra teatarski eksperiment i kritičko mišljenje.
“Te dve komponente određuju profil festivala: i jedna i druga danas imaju izuzetan značaj. Naime, u postranzicijskim vremenima književnosti umetnost jeste osuđena na retradicionalizaciju. U ovim regresivnim vremenima avangardne i alternativne pozorišne scene dale su nove impulse teatarskoj praksi i u toj situaciji Desiré festival je postao neka vrsta sabirnog centra novih stremljenja. Festivalski program predstavlja radikalni pozorišni narativ, tako da je objedinio radikalni socijalni senzibilitet u umetnički eksperiment. Festival je dokazao nužnost izlaska ili bekstva iz hermetičkog umetničkog rezervata, i prepoznao je svoje vreme”, istaknuto je u obraloženju.
Festival Dezire, kako je istaknuto, posebnu pažnju posvećuje avangardnim pozorišnim trendovima Srbije, i Mađarske, Hrvatske, tj. suseda, i to u višenacionalnom gradu kao sto je Subotica može da znači posebnu paradigmu.
“Vavilonski pozorišni svet, a u višenacionalnom gradu, jeste sam po sebi posebna kulturna paradigma. S godinama je taj festival izgradio jedan zajednički kulturni prostor za građane različitih nacionalnosti, što isto tako govori o posebnosti i uspešnosti festivala, tim pre što je u poslednjim godinama sve uočljivija destrukcija zajedničkog kulturnog prostora. Ovaj fenomen poseduje dve karakteristične crte, reprezentuje različitosti kultura, i ujedno pospešuje i participaciju u različitostima”, istaknuto je u obraloženju, saopštenom na konferenciji za novinare u Izvršnom veću AP Vojvodine u Novom Sadu.
Posebno je naglašena i važna uloga festivala Dezire u upućivanju mlade generacije u pravcu novog umetničkog senzibiliteta, čime paralelno sa programskim opredeljenjima stvara i svoju publiku.
Nagrada je jednglasno dodeljena odlukom UO Fonda “Todor Manojlović” koji čine: prof. dr Vladislava Gordić Petković (predsednica), književna teoretičarka i kritičarka, redovni profesor na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, glumac Predrag Miki Manojlović, teatrolog i docent na odseku Dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu mr Boško Milin, književnik i prevodilac Vladimir Arsenijević i akademski slikar Radovan Živankić, kao i Laslo Vegel i Slobodan Tišma - stvaraoci koji su prethodnih godina dobili to priznanje.
Svečano uručenje 23. nagrade za moderni umetnički senzibilitet biće održano u Zrenjaninu narednih meseci.
Festival Desire Central Station ponudio je u šestom izdanju krajem 2014. godine uzbudljiv program provokativnih predstava iz Mađarske, Hrvatske, Makedonije, Francuske i Belgije, objedinjenih sloganom “Živ ili mrtav”.
Nagrada Fonda "Todor Manojlović" Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” dodeljuje se stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića (1883-1968), stvaraoca koji je po postignućima i uticaju daleko nadmašio lokalne okvire, a godinama je bio zanemaren u književnosti i kritici.
Prvi dobitnik bio je Miodrag Pavlović (za 1992), a potom i Milorad Pavić, Miodrag B. Protić, Đorđe Balašević, Dušan Kovačević, Marina Abramović, Miroljub Todorović, Momo Kapor, Pavle Ugrinov, Jovan Hristić, Jovica Aćin, Vida Ognjenović, Miroslav Josić Višnjić, Radovan Vučković, Oto Tolnai, Muharem Pervić, Milena Marković, Želimir Žilnik, Mileta Prodanović, Saša Rakezić (alias Aleksandar Zograf), te Laslo Vegel i Slobodan Tišma.
Todor Manojlović, pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac, ostavio je za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Rođeni Bečkerečanin, a po opredeljenju građanin Evrope, svojom zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti, uticao je na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata. Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Pojava prve drame Todora Manojlovića "Centrifugalni igrač“ (1930) smatra se početkom moderne srpske drame. Pored Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji pisac 20. veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.
(SEEcult.org)
