Nagrada Milan Mladenović Ani & The Changes

Regionalna nagrada Zadužbine Milana Mladenovića za 2021. godinu dodeljena je Ani & The Changes za pesmu “Tu”, saopšteno je 21. septembra u Beogradu, na svečanoj dodeli tog priznanja, ustanovljenog u cilju podsticanja muzičkog stvaralaštva koje odlikuju vrednosti svоjstvene umetničkoj zaostavštini Mladenovića (1958-1994), prerano preminulog frontmena Ekatarine Velike (EKV).

Na 63. rođendan Mladenovića, nagradu je Ani Ćurčin uručila Maja Maričić iz Zadužbine "Milan Mladenović", a dobitnicu su proglasili članovi benda Dram, prošlogodišnji laureati, koji su potom i uživo nastupili u prostoru Silosa.

Na osnovu odluke žirija koji su činili: Damir Urban (Hrvatska), Kiril Džajkovski (Severna Makedonija), Ivan Fece Firči (Srbija), Katarina Epštajn (Srbija) i Zoran Stajčić (Hrvatska), drugo mesto su zauzela prvi put dva izvođača – grupa Vizelj iz Srbije pesmom “Novčanice” i Dina Jašari iz Severne Makedonije pesmom “Boi”. Na trećem mestu je završio srpski bend KoiKoi sa pesmom “Misisipi”, na četvrtom Kralj Čačka i Nina Bajsić (Srbija/Hrvatska), koji su učestvovali pesmom “Obrnuti red stvari”, a peto mesto zauzeo je bend Žen iz Hrvatske sa pesmom “Uroni u san”.

Ana Ćurčin zahvalila je na nagradi, dodajući kratko da nije navikla da pobeđuje. “Nadam se da ćemo nastaviti da pravimo muziku, iako se stalno kolebamo u tome”, dodala je ona.

Članovi žirija su, inače, izneli različite komentare o regionalnoj muzičkoj sceni, na osnovu uvida u produkciju prispelu na konkurs.

Ivan Fece Firči, nekadašnji bubnjar EKV, očekivao je daleko veći broj prijava, pojedine pesme je relativno lako odbacio posle tri slušanja, svodeći izbor najpre na pedesetak.

Napominjući da nije razočaran ponudom, rekao je i da se, međutim, ni na jednu pesmu “nije naježio”.

“Bio sam siguran da će biti duplo više prijava… 197 na 25 miliona ljudi (u regionu)… Dobro, ostali su u Njujorku, Berlinu… Tamo muzičare čak i plaćaju, dobiješ kad sviraš da jedeš…”, rekao je Firči, dodajući da se “naježio samo na fragmente” pojedinih pesama. “Bilo je mnogo korektnih… Nije moj favorit pobedio. Dobro je da ima (pesama, to nam je što nam je…”, dodao je Firči, koji je dodelio specijalno priznanje u vidu bubnja Jelisaveti Todorov iz grupe Vizelj, izrazivši nadu da će to postati tradicija i da će mladi muzičari i narednih godina dobiti neki instrument.

Katarina Epštajn, urednica u Radio Beogradu, bila je manje kritički raspoložena, navodeći da “nije bilo neprijatno odslušati sve pesme” i da “nije bilo lako izabrati”, jer je bilo dosta kvalitetnih.

Prema njenim rečima, nije imala poseban folder za odbacivanje predloga.

“Prosto zaboraviš pesmu i ideš dalje”, dodala je ona, primetivši da među autorima ima dosta pesnika i da je scena “jako kvalitetna”, iako je muzika možda lošija od tekstova, ali produkciono se u ovdašnjim uslovima i ne mogu pratiti u tom pogledu svetski trendovi.

Muzičar Damir Urban, koji zbog obaveza nije mogao da doputuje u Beogradu, ocenio je u video poruci da su baš tekstovi “lošija strana”.

Navodeći da je satima i satima preslušavao prijave, te da je ukupno sve “mnogo više nego što je očekivao”, Urban je ocenio da, što se muzike tiče, “ima predivno snimljenih i aranžiranih pesama i izvrsnih ideja”.

“Ljudi idu napred. Što se tekstova tiče, ukupno gledano su lošija strana”, ocenio je on, dodajući da se mučio da pronađe tekst u kojem ima “nešto intimno, iskreno, živo”… Stekao je utisak stoga da su mnogi više pristupili tekstu kao rečima kojima će “ukrasiti pesmu”, odabravši “nešto što im dobro zvuči, a ne ono što je životno”. Njegovi favoriti su bili zato bendovi koji su se igrali rečima i koristili ih kao ritmičke slagalice.

Ipak, kako je konstatovao, živim u drugom vremenu. “Sve što sam ja primenio danas više ne vredi. Sve one starije od sebe kao što sam ja i ostali članovi žirija treba u potpunosti zanemariti. Uzmi pobedu i beži”, poručio je Urban.

Muzičar Kiril Džajkovski, koji takođe nije mogao da dođe u Beograd zbog obaveza, istakao je u poruci da mu je bila čast i zadovoljstvo da učestvuje u žiriranju. Izbor muzike je opisao kao impresivan, dodajući da ga raduje da postoji “mnogo talentovanih autora koji afirmišu i potvrđuju kreativan duh koji Zadužbina Milana Mladenovića promoviše”.

Urednik portala ravnododna Zoran Stajčić rekao je da je od početnih 197 predloga odabrao 30-40, na osnovu kojih je ocenio da su mladi izvođači umetnički i transžanrovski na visokom nivou.

Odbacivao je predloge koji su slično žanrovski rešeni, pogotovo anglosaksonski, jer smatra da regionu to ne treba, s obzirom da ima višedecenijski razvijan sopstveni zvuk. U tom kontekstu je pozdravio ideju da sve pesme koje konkurišu za nagradu budu otpevane na maternjim jezicima. To je, kako je ocenio, važno i zbog izuzetno loše medijske, posebno radijske slike.

“Ovakvi autori i talenti treba što pre i više da dođu do etra”, poručio je Stajčić. “Stvarno su fanastični i treba im otvoriti vrata”, dodao je.

U finalu je bilo 14 pesama, odabranih među 197 koje su ispunile propozicije konkursa, raspisanog za područje bivše Jugoslavije.

Pored novčane nagrade u iznosu 2.000 evra, dobitnici nagrade pripala je i specijalno za ovu priliku izrađena statueta, u saradnji sa Futro Design Studiom.

Nagrada “Milan Mladenović” ustanovljena je 2019. godine u cilju podsticanja muzičkog stvaralaštva koje odlikuju vrednosti svоjstvene Mladenovićevoj umetničkoj zaostavštini.

Prvi dobitnik tog prestižnog priznanja bio je 2019. godine beogradski bend Artan Lili, koji je pobedio pesmom D.E.P.R.A. u konkurenciji više 120 dela, na osnovu odluke žirija koji su činili Vasil Hadžimanov, Zoran Kostić Cane i Aleksandar Žikić. Dobitnik nagrade 2020. godine bila je beogradska grupa Dram pesmom Daj mi sve. Uslove regionalnog konkursa 2020. godine ispunilo je bilo više od 240 numera, a ocenjivao ih je žiri koji su činili Darko Rundek, Srđan Gojković Gile i Mirela Priselac Remi.

Zadužbina Milana Mladenovića osnovana je 2019. godine prema nalogu koji je u svom testamentu ostavila njegova majka Danica Mladenović. Namera je da se autorska i lična zaostavština frontmena Ekatarine Velike sačuva kao celina i da se nameni za kulturne i humanitarne svrhe.

U tom cilju Zadužbina Milana Mladenovića pozvala je sve poštovaoce njegovog lika i dela, kao i njegovog umetničkog rada, da učestvuju u formiranju jedinstvenog arhivskog fonda koji bio bio dostupan kao javno kulturno dobro. Svi koji su voljni da dopune fond Zadužbine, a poseduju fotografije, video snimke, novinske isečke, omote ploča, kaseta, ulaznice sa koncerata EKV, Katarine II, Šarla akrobate, Angel's Breath, Limunovog drveta, autograme ili bilo koji drugi materijal, mogu da pišu na arhiva@milanmladenovic.com.

*Foto: Bojan Kovačević / SEEcult

(SEEcult.org)