Nađ na Čehov festu

Fri, 07/02/2010 - 11:14.
/
Nadj-Cehovfest.jpg

Među premijerama na devetom međunarodnom pozorišnom festivalu Čehov fest u Moskvi je i predstava Jožefa Nađa “Stvaranje” koja po mnogo čemu zauzima posebno mesto.

Proslavljenog koreografa mađarskog porekla, koji je rođen u Kanjiži u Srbiji, a živi i radi u Francuskoj, dobro poznaju i izuzetno uvažavaju u Moskvi, budući da su dva njegova ostvarenja udostojena nagradama “Zlatna maska” za najbolju stranu predstavu odigranu u Rusiji - “Ponoćnici” 2001. i “Vojcek” dve godine kasnije.

S jedne strane bi se veza Nađ-Čehov mogla učiniti suviše proizvoljnom, imajući u vidu činjenicu da Nađ retko kad crpi nadahnuće iz literature. Ukoliko se, pak, ponekad i posluži tekstovima, on se udaljava od njih i napušta ih pre nego je i počeo sasvim da ih koristi , “otpleše” ih u takvoj daljini tako da se izvori mašte i ne naziru, pa su stoga neophodna objašnjenja reditelja. S druge strane, u delima Nađa prepoznatljiva je neka vrsta duboke melanholije, nekog još neiskazanog skepticizma, i to ga čini srodnim s klasikom čiju 150-godišnjicu rođenja obeležava moskovski festival.

Uostalom, njegov rad na književnim primarnim izvorima nikada se ne svodi na prosto plastično prepričavanje događaja.

U književnom smislu, Nađ je tipični “marginalac”. On sam o tome kaže: “Ja čitam praktično sve što je napisao autor koji me interesuje, a ništa ne propuštam da pročitam ni od onog što su drugi napisali o tom autoru. Volim da lutam po lavirintu snova i komentara i nikada ne pravim scensku adaptaciju konkretnog dela”.

Ali upravo takav prilaz omogućava koreografu da iskaže najtananije nijanse književnog izvora.

Ona osećanja koja kod Čehova ostaju najčešće između redova, koja su skrivena u muzici jezika, kao što se pokazalo, najpreciznije se prenose na scenu posredstvom plastičnih slika.

Plesač ovde može da izrazi više i dublje nego glumac, posebno što je kod Čehova čest slučaj, ako je reč o stvarima u koje je ubrizgan dopunski teatralni smisao, kao što je pozorište u pozorištu.

Ovog puta Nađa je privukla Čehovljeva jednočinka “Labudova pesma” o ostarelom glumcu Svetlovidovu koji ostaje noću posle predstave u pustom pozorištu, opraštajući se u suštini i sa scenom i sa životom. On prvi put vidi pozorište bez ljudi, bez njegovih replika koje gledaoci u sali isčekuju i bez drugova po zanatu na sceni. Pred njim se otvara “crna, jama bezdanica, poput groba, u kojemu boravi sama smrt”.

Glumčeva borba sa tom smrtnom pustoši predstavlja osnovni smisao te predstave Nađa.

U pozorištu pritisnutom tamom, scena predstavlja prostor koji s jedne strane nije ničim popunjen, dok se, s druge strane, po njoj vrzmaju i prodiru u gledalište uspomene, senke, poluzaboravljene stare uloge.

Glumac može dozivati da se vrati u život prohujala epoha, da pabirči snove minulog doba i da ih materijalizuje, da ih ponovo ovaploćuje.

U predstavi “Stvaranje”, koja je produkt saradnje Čehov festa, Theatre de la Ville de Paris i Nacionalnog koreografskog centa Orleana, čiji je Nađ osnivač, učestvuje 12 plesača i jedan glumac. Nije teško pogoditi da su upravo Nađovi plesači ti koji prenose i emituju svojom igrom misli i osećanja prestarelog sluge scene, Čehovljevog Svetlovidova iz jednočinke “Labudova pesma”.

Predstava se izvodi u pozorištu “Majstorska radionica Petra Fomenka” do 7. jula.

Sajt Čehov festa je www.chekhovfest.ru

Branko Rakočević

Comments