Mladen Dolar u Beogradu
Slovenački filozof, teoretičar kulture i filmski kritičar Mladen Dolar, posle dužeg vremena, ponovo gostuje u Beogradu 2. i 3. oktobra, a održaće dva predavanja u Dvorani Kulturnog centra i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT).
Uoči predavanja u Dvorani KCB-a 2. oktobra, biće prikazan film Ernsta Ljubiča “Biti ili ne biti” (1942), koji Dolar smatra ozbiljnim kandidatom za možda najbolji film u čitavoj istoriji, mada se nikada ne pojavljuje na top-listama.
Dolar će tu temu razmotriti sa tri aspekta, od kojih je prvi da je reč o komediji koja je snimljena krajem 1941. godine, u verovatno najmračnijem trenutku evropske istorije. Postavljajući pitanje zašto se komedija može smatrati najboljim načinom sučeljavanja s fašizmom, Dolar će ispitati istorijske okolnosti, kao i istoriju recepcije i otpora takvom pristupu. Biće reči i o Čaplinovom “Velikom diktatoru”, kao i o drugim velikim komedijama iz istog razdoblja. Drugi aspekt njegovog predavanja odnosi se na način na koji komedija obrađuje pitanje: “Biti ili ne biti?”, koje Dolar smatra najdramatičnijim u čitavoj istoriji. Na kraju predavanja razmotriće i kako se komedija služi mehanizmom ponavljanja, a u tom pogledu Ljubičev film “Biti ili ne biti”, prema Mišljenju Dolara, predstavlja paradigmu koju je moguće uporediti s Hegelovom i Marksovom teorijom ponavljanja.
Dolar će 3. oktobra u IFDT-u održati i predavanje “Mimezis i ideologija – od Platona do Altisera”, čiji je cilj da pruži kratak prikaz shvatanja misterioznih magičnih moći mimeze i pokušaja da im se suprotstavi.
Smatrajući da nema nevine imitacije, te da ona nužno utiče na onog ko imitira, nabolje ili (češće) nagore, a da stvaranje proste kopije nečega nužno utiče i na original, Dolar smatra i da je to verovatno najkraći način da se opiše Platonov stav o prirodi mimezisa u “Državi”.
Dolar će izlaganje usredsrediti na nekoliko perspektiva, počev od teatarske parabole Svetog Genezija, što će voditi Paskalu i Altiserovoj teoriji ideologije, te propitivanju načina na koje je modernost nastojala da se razveže od mimeze (Brehtovo otuđenje, ženskost kod Lis Irigare kao mimeza, Bađuov antimimetski stav, Frojdovo shvatanje magije i Lakanovo shvatanje uživanja).
Izlaganje će izneti odbranu mimezisa, zastupajući stav da je modernost, proteravši tradicionalnu umetnost u prošlost mimeze i predstavljanja, zadržala jezgro mimeze u svojoj srži.
Rođen 1951. godine u Ljubljani, Dolar od 1984. godine radi na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani, gde je danas redovni profesor i istraživač.
Dolar je jedan od najproduktivnijih filozofa u regionu i jedan od osnivača Ljubljanske škole psihoanalize, uz Slavoja Žižeka i Alenku Zupančič, koja je pomogla da slovenačka teorijska scena, nakon raspada Jugoslavije, potvrdi svoju vitalnost sada već dugogodišnjom uključenošću u evropske, ali i globalne teorijske diskurse.
Dolar je čest predavač na evropskim i američkim univerzitetima, a od 2010. do 2012. bio je istraživač savetnik na Akademiji Jan van Ajk u Holandiji, dok je tokom 2013. bio gostujući profesor na Univerzitetu u Čikagu.
Objavio je mnogobrojne publikacije na više jezika, od toga desetak knjiga na slovenačkom i nekoliko knjiga na engleskom, od kojih se posebno izdvaja “A voice and nothing more” (MIT 2006, prevedeno na šest jezika), uključujući i srpski (Glas i ništa više, Fedon 2012).
Ulaz na predavanja je besplatan.
(SEEcult.org)
