Mirovne poruke u slavu Starog mosta
Centar za mir i multietničku saradnju u Mostaru organizovao je, u okviru manifestacije “Mostarsko leto 2018”, ceremoniju obeležavanja 14-godišnjice obnove Starog mosta, uz novo potpisivanje Mostarske povelje mira i dodelu nagrada “Mostar peace connection” i “Mimar mira”. Uz učešće premijera Grčke, Makedonije i Crne Gore Aleksisa Ciprasa, Zorana Zaeva i Duška Markovića, te predsedavajućeg Veća ministara BiH Denisa Zvizdića, odata je počast svim žrtvama rata simboličnim prelaskom preko Starog mosta, te bacanjem cveća u Neretvu.
Grčki premijer Cipras, koji je zbog velikog požara u blizini Atine morao da skrati posetu BiH, te crnogorski premijer Marković, potpisali su odvojeno Mostarsku povelju mira, koju su od 2016. godine, kada je ustanovljena kao posebno priznanje, podržali potpisima i Zaev, Zvizdić i nekadašnji crnogorski premijer Milo Đukanović.
Premijer Makedonije istakao je da čin potpisivanja Mostarske povelje mira promoviše način na koji lideri u regionu mogu, treba i moraju da se izdignu iznad predrasuda, te da sami postanu most, povezujući se sa drugim liderima koji misle dobro svojim građanima.
“Mi lideri regiona smo se međusobno povezali, pokazali smo dostojno poštovanje jedni za druge, okrenuli smo leđa onome što nas dijeli i uhvatili smo se onoga što nas povezuje. Upravo ono što nas povezuje je zajednička budućnost naših građana, regije i sveta, potreba za stabilnošću, sigurnošću i bezbednošću, a time i ekonomske pogodnosti za naše građane i naše zemlje”, kazao je Zoran Zaev na svečanosti u dvorištu Koski Mehmed-pašine džamije.
Uveren da region “ima lidere koji su dali novu energiju i spremni su da spoje ljude i države”, Zaev je rekao da bi to trebalo iskoristiti.
“Naše prisustvo ovde ispred obnovljenog Starog mosta šalje poruku da smo spremni da u praksi primenimo simboliku mosta i da na prošlosti gradimo budućnost”, istakao je Zaev, navodeći i da najava početka pregovora Makedonije za članstvo u EU od juna 2019. godine predstavlja primer kako se za godinu dana može postići mnogo kroz saradnju, međusobnu povezanost i poštovanje.
Premijer Crne Gore istakao je da je potpisivanje Mostarske povelje mira za Crnu Goru “velika čast i priznanje”, jer su “slobodarska tradicija, te negovanje tolerancije i suživota bili uvek garant” njenog opstanka.
“Stojeći kraj Starog mosta, u ovom divnom gradu, čiju 14-godišnjicu obnove danas obeležavamo, ne mogu da izbegnem pomešana osećanja tereta prošlosti i svesti o ljudskoj patnji i izdržljivosti, ali istovremeno i nade i vere u budućnost. Stari most je ponovo simbol obnove i spajanja”, istakao je Marković i dodao da je Crna Gora zahvalna susedima na podršci koju će, kako je naveo, kao i do sada, vraćati uvek iskreno i kada je god to potrebno.
“Želim da ovu nagradu pre svega posvetim građanima Mostara i BiH, kao i svakom građaninu našeg područja koji želi da gleda u budućnost”, poručio je Marković posle potpisivanja Mostarske povelje mira.
Predsedavajući Veća ministara BiH takođe je istakao da svečanost u Mostaru predstavlja poruku mira, stabilnosti, regionalne i dobrosusjedske saradnje, međusobnog respekta, uvažavanja i poštovanja.
“Ovo su poruke koje trebaju našem regionu”, istakao je Zvizdić, koji je uručio nagrade “Mostar Peace Connection” istaknutim pojedincima za doprinos miru i uspostavi poverenja i saradnje među ljudima. Takođe, u završnici ceremonije dodeljena su priznanja “Mimar mira”.
U okviru obeležavanja 14-godišnjice rekonstrukcije Starog mosta i manifestacije “Mostarsko leto 2018”, umetničko društvo Mostarske kiše održalo je jubilarni koncert na platou ispod Starog Mosta, kojim je obeležilo 20-godišnjicu delovanja. Među učesnicima manifestacije bili su i članovi Kluba skakača “Mostari” koji su izveli tradicionalne skokove.
Stari most, izgrađen 1566. godine, srušen je 9. novembra 1993. godine u napadu hrvatske vojske, a rekonstruisan je 2004.
Predsednik Centra za mir i multietničku saradnju Safet Oručević, gradonačelnik Mostara od 1994. do 2001. godine, smatrao je da Stari most treba da bude obnovljen učešćem sva tri naroda u BiH, zbog čega je, između ostalog, odbio 1996. godine predlog Turske da ga samostalno izgradi. Tako je, kako je naveo Oručević, sprečio da Stari most postane simbol jednog naroda i jednog dela tada ratom podeljenog grada, a tu ideju su podržali Unesco i Svetska banka, kao i mnoge zemlje i lideri koji su pozvani da se uključe u taj međunarodni projekat.
(SEEcult.org)
