Hrvatski reditelj Branko Šmit (Schmidt), koji učestvuje u takmičarskom programu 38. FEST-a posleratnom dramom “Metastaze” - pobedničkim filmom prošle godine u Puli, izjavio je u Beogradu da je to jedan od njegovih poslednjih projekata koji se bavi teškom tematikom posleratne društvene stvarnosti, te da planira da se posveti snimanju filmova za decu.

Šmit je rekao na konferenciji za novinare 24. februara da će se sledeći njegov projekat baviti sveukupnim rezultatima hrvatske samostalnosti kojima su, kako je naveo, svi razočarani i šokirani.

Predstavljajući film “Metastaze”, koji se bavi problemima narkomanije, huliganstva, bujanja ultra-desnice, urbanim frustracijama mladih, posleratnim beznađem i drugim uznemirujućim pojavama u savremenom hrvatskom društvu, Šmit je rekao da bi takva priča bila realistična zapravo u bilo kojoj nedovršenoj demokratiji, odnosno zemlji u tranziciji, samo sa drugim likovima.

Film “Metastaze” zasnovan je na istoimenom kontroverznom romanu Ive Balenovića, koji je pretvoren i u pozorišni komad, a prema rečima Šmita, koji od 1994. godine snima filmove sa ratnom i posleratnom tematikom, i drugi reditelji su se otimali za autorska prava za ekranizaciju tog dela. On je uspeo da ih dobije, jer je producent Stanko Babić obezbedio potrebna sredstva, a scenario je napisao Ognjen Sviličić, jedan od najboljih hrvatskih scenarista koji je poznat i kao reditelj filmova "Oprosti za kung fu" i “Armin”.

Prema rečima Šmita, kada se saznalo da će on režirati “Metastaze”, pojavile su se kritike u medijima, a optuživali su ga, između ostalog, i da je režimski reditelj i da je prestar za takvu priču.

Navodeći da je bio iznenađen tolikom količinom negativne energije, Šmit je rekao da misli da je delom na to uticala i ljubomora kolega koji nisu uspeli da dobiju prava za scenario.

Publika u Hrvatskoj je, prema njegovim rečima, dobro prihvatila film, pa je ostvario i festivalsku karijeru kojoj se ni on ni producenti nisu nadali.

Znak da će “Metastaze” dobro proći u bioskopima bilo je to što se pozvani političari nisu pojavili na premijeri, rekao je Šmit, dodajući da se njegov film upravo i bavi lošim rezultatima njihovog rada, odnosno rezultatima njihovog nerada.

Šmit je prilikom snimanja “Metastaza” sarađivao i sa članovima Bad Blue Boysa, za koje je rekao da su zapravo veoma zahvalni saradnici, jer su organizovani gotovo kao vojska, slušaju naređenja, a i radili su za sendvič i pivo.

Osim Šmita i producenata Stanislava i Luke Babića, gost FEST-a je i hrvatski glumac Rene Bitorajac, poznat ovdašnjoj publici i po ulogama u TV serijama. Za ulogu ratnog veterana u “Metastazama”, odnosno “intenzivnu i dinamičnu kreaciju kojom je u nepopustljivom tempu dočarao nemir i brutalnost lika”, Bitorajac je dobio Zlatnu arenu u Puli.

Glavni junak je Zagrepčanin Filip koji se nakon višegodišnjeg lečenja od narkomanije vraća kući i sreće staru ekipu koju čine nasilni, fudbalom opsednuti ratni veteran Krpa (Bitorajac), narkoman Dejo i alkoholičar i emotivac Kizo. Filip živi s roditeljima, ne može da nađe posao i najčešće boravi u kvartovskom kafiću, opija se s društvom i polako uviđa da ne može da opstane u takvoj sredini...

Žiri Pulskog festivala istakao je za "Metastaze" da je reč o “osobitoj psihološkoj studiji grupe urbanih marginalaca obeleženih brojnim ožiljcima“ hrvatske zbilje, koju odlikuje besprekorni osećaj za organizaciju kadra i scene kojima je ostvario uverljivo prožimanje dokumentarističkih i igranih komponenti.

Šmitov film, snimljen u koprodukciji sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, bio je jedini u konkurenciji 56. Pule koji je prethodno već prikazan u bioskopima, privukavši više od 27.000 gledalaca.

U beogradskim bioskopima, nakon premijere i reprize na 38. FEST-u 24. i 25. februara, biće od 4. marta, a prikazivaće se 15-ak dana.

Osim Bitorajca, u filmu igraju i Franjo Dijak, Robert Ugrina, Rakan Rušajdat, Jadranka Đokić, Ivo Gregurević...

Šmit je tokom dugogodišnje karijere snimio mnoge drame, dokumentarne filmove, te dečju TV seriju “Operacija Barbarosa”, a režirao je filmove “Đuka Begović”, “Vukovar se vraća kući”, “Božić u Beču” (Zlatna arena za scenario), “Srce nije u modi”, “Kraljica noći” (Zlatne Arene za scenario i produkciju), te “Put lubenica”, za koji je u Puli dobio nagradu “Oktavijan” HDFK-a za najbolji film.

Rođen u Osjeku 1957. godine, Šmit je diplomirao filmsku režiju na Akademiji dramskih umetnosti u Zagrebu TV dramom “Rano sazrevanje” Marka Kovača. Njegova TV drama “Hildegard” proglašena je 1982. najboljom na području bivše Jugoslavije. Šmit je potom režirao 1988. dugometražni film “Sokol ga nije voleo”, za koji je dobio nagradu za najboljeg debitanta u Puli.

Film “Metastaze” u konkurenciji je sa još sedam ostvarenja u takmičarskom programu 38. FEST-a “Evropa van Evrope”.

Program 38. FEST-a, koji traje do 28. februara, prikazuje se u Sava centru, DKC-u i Muzeju jugoslovenske kinoteke, u kojem je moguće videti mnoga legendarna ostvarenja koja su otvarala beogradskih festival od 1971. godine.

Sajt FEST-a je www.fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

V.T. / SEEcult.org