Ruski pisac Vladimir Vojnovič, specijalni gost predstojećeg Salona knjiga u Novom Sadu, objavio je ovih dana memoare “Autoportret. Roman mog života”, u izdanju moskovske kuće “Eksmo”.

U knjizi na 900 strana, čije korice krasi crtež - autoportret umetnika, junaci su mnoge slavne ličnosti poput Bulata Okudžave, Aleksandra Tvradovskog, Georgija Vladmirova, Eldara Rjazanova…

“Nastojao sam da sebe ne ograničavam, mada se o nekim stvarima moglo reći i više. Opisati ceo život je đavolski teško. Razmišljam pred svakim događajem da li zaslužuje da uđe u knjigu, da li bi bilo zanimljvo ili dosadno”, kazao je autor na promociji.

Novinare je posebno interesovao Vojnovičev složen odnos sa Solženjicinom, a on je iscrpno odgovorio navodeći da njih dvojica u početku nisu imali nesuglasica.

“Njegovu pojavu u književnosti dočekao sam sa radošću i oduševljenjem kao i svi inteligentni ljudi tog vremena. Bio sam svedok njegovog književnog formiranja. Kad je u ‘Novom miru’ štampana njegova povest ‘Jedan dan Ivana Denisoviča’, bio sam među prvim čitaocima, pročitao sam je u rukopisu i veoma mi se svidela. A, sviđali su mi se i drugi njegovi postupci”, rekao je Vojnovič.

On je, međutim, naveo da mu se kasnije nisu svidele neke Solženjicinove “izjave, stavovi, neke stvari - ponekad u celini, katkad pojedinačno” i da je počelo da ga nervira Solženjicinovo okruženje.

“Sećam se kad je Solženjicin bio popularan, pojavila se njegova povest ‘Za korist dela’. Osrednja. Čak slaba, nezanimljiva. Kad sam javno saopštio svoje mišljenje, rekli su mi: ‘Kako se usuđuješ? To je Solženjicin, bre!’. Odgovorio sam: ‘Pa, šta ako je Solženjicin?! Zašto ne bih smeo kazati kad mi se nešto ne sviđa? Više puta sam iznosio mišljenje da mi se ne sviđa ‘Krojcerova sonata’, iako je u pitanju Tolstoj, pa zašto ne bih mogao reći ako mi se nešto ne dopada kod Solženjicina?’”, naveo je Vojnovič.

On je kazao da mu mnoge Solženjicinove knjige “nisu bile po duši”, jer koristi “nesvarljiv jezik, dozlaboga duge i dosadne rečenice”.

“Svojevremeno mi je prebacivao kako ja taj jezik ne razumem. Odgovorio sam da ne uspevam da ga razumem, ni uz korišćenje rečnika”, rekao je Vojnović, ali i naglasio da je Solženjicinov “Jedan dan Ivana Denisoviča” uvek smatrao remek delom.

“Moj kritički odos prema Solženjicinu je shvaćen i korišćen u njegovom okruženju maltene kao atentat! I kada sam napisao ‘Moskvu 2042’ govorili su mi da svakog čoveka mogu kritikovati, ali ne i Solženjicina! - Recite mi koga još ne smem, pa ću nešto i o njemu napisati, odgovorio sam im”, naveo je Vojnovič.

Svoju knjigu života Vojnovič je pisao dugo, a novinarima je kazao da je u ciklusima pisao i ostavljao rukopis.

“Počinjao sam od pojedinih događaja iz života, iz mladosti. Zatim bih potpuno batalio pisanje. Ali, tako su nastajale sve moje knjige. Čonkina sam pisao punih 49, a ovu knjigu možda 30 godina”, naveo je Vojnovič.

Na pitanje da li će se memoari pojaviti i na zapadnom tržištu, rekao je da su pisani prvenstveno za ruskog čitaoca.

Memoari “Autoportret. Roman mog života” štampani su u tiražu od 15 hiljada primeraka. Kritičar Benedikt Sarnov svrstao ih je među najbolja Vojnovičeva dela.

Vladimir Vojnovič najavljen je kao specijalni gost novosadskog Sajma knjiga, koji će biti održan od 4. do 9. marta.

Šesnaesti Salon knjiga promoviše nova izdanja beletristike, popularne i naučne literature, priručnika, udžbenika i ostalih izdanja, kao i štampane medije iz Srbije i susednih zemalja, a u okviru njega se tradicionalno održava i književna manifestacija “Dani Laze Kostića”.

Uporedo će biti organizovani izložba “Art Ekspo” na temu “Džon Lenon* Joko Ono* Tito”, stručni simpozijum o umetnosti na kraju decenije i dodela prestižne nagrade “Sava Šumanović”.

Branko Rakočević