Mediterranea 18 - Dom
Bijenale mladih umetnika Evrope i Mediterana – Mediterranea 18 svečano je otvoreno 4. maja na oko 30 lokacija u Tirani, na kojima je moguće videti radove više od 230 umetnika iz 23 zemlje na temu “Dom”, razrađenu kroz problematiku istorije, sukoba, sna i neuspeha.
Ministarka kulture Albanije Mirela Kumbaro Furdži izjavila je za portal SEEcult.org da su Albanija i posebno luka Drač pre 20 godina bili mesto odakle su ljudi emigrirali u Italiju, a danas je suprotno - umetnici se u Tirani osećaju kao u svom domu.
“San, sukob, istorija, neuspeh, mogu biti svuda…”, rekla je ministarka, koja je otvorila 18. BJCEM umesto najavljenog premijera Edija Rame.
Prema njenim rečima, organizovanje tako značajne manifestacije nije bilo ni malo lako, ali je zadovoljna što je Tirana uspela da za vreme Mediterranea 18 postane centar mediteranske kulture.
Albanija je u članstvo BJCEM-a primljena početkom 2016. godine, a odmah su započeti pregovori i proces apliciranja da organizuje 18. Bijenale, kao država koja je prepoznatljiva po različitosti kultura, rekla je Mirela Kumbaro Furdži.
“To je bio izazov, ali pokazalo smo da možemo”, dodala je ministarka.
Ističući čari Tirane i za noćni provod, i za dnevni život, ona je rekla da su “sa druge strane političke stvari”.
“Mi kažemo da je ovo važnije, ovo je realnost. Kultura može da uradi mnogo više od politike. Kultura je postojala pre politike i političara, i postojaće i posle”, rekla je Mirela Kumbari, koja je dobila pohvale i od predsednice BJCEM-a Dore Bei za požrtvovanost u organizovanju Mediterranea 18.
Dora Bei je takođe istakla gostoljubivost Albanije i pozvala umetnike da iskoriste priliku da upoznaju lokalno stanovništvo.
“Dragi umetnici, iskoristite mogućnost ne samo da se međusobno upoznate, već i da se sretnete sa ljudima iz Tirane, da pričate sa njima. Nadamo se da je ovo početak nečega trajnog i održivog”, rekla je Dora Bei.
Zamenik gradonačelnika Tirane Arber Mazniku rekao je gradska vlast snažno veruje da umetnost nije prava umetnost ako nije urađena na ulici.
“Veoma smo srećni da su naše ulice, parkovi, fasade naših zgrada, naši komšiluci, putevi… prostor za umetnost. Tirana je veoma zahvalna na tome što ste ovde, i na umetnosti koju ćete raditi i ostaviti za sobom”, rekao je Mazniku.
Umetnički direktor Bijenala Driant Zeneli izrazio je zadovoljstvo okončanjem posla započetog pre devet meseci, zahvalivši ministarki na pozivu na, kako je rekao, avanturu koja mu je lično veoma važna, ali i njegovim prijateljima - kustosima programskih celina, a to su Maja Ćirić iz Srbije, kustoskinja za oblast vizuelnih umetnosti, Jonida Tirani iz Albanije (primenjena umetnost), Maria Rosa Sossai iz Italije (književnost), Erol Bilibani, direktor prizrenskog Dokufesta (film), te Ema Andrea i Rubin Beqo iz Albanije (muzika).
Zeneli je posebno zahvalio svim umetnicima, od kojih je većina stigla u Albaniju na otvaranje Mediterranea 18 brodom iz Barija do Drača, simboličnim pre-bijenalnim programom kojim je evocirano sećanje na tragediju koja se dogodila pre 20 godina, kada je grupa albanskih izbeglica stradala na brodiću koji se potopio kod Otrantskih vrata.
Zeneli je dodao da nije lako stvoriti dom.
“Imate ideju, ali je raditi na njoj i uraditi zamišljeno totalno druga stvar. Ali uradili smo to i morali smo to da uradimo za naše sutra. Naše sutra je danas u ovom domu, koji smo pokušali da stvorimo, i koji je u kontinuiranom stanju izgradnje”, rekao je Zeneli.
Najveća programska celina bijenala Mediterranea 18 odnosi se na vizuelnu umetnost, koja je predstavljena i u galerijskim, i u netipičnim izlagačkim prostorima, kao što su velelepna zgrada bivše jugoslovenske ambasade ili vila albanskog komunističkog lidera Envera Hodže, kao i bunker iz doba socijalizma sa potresnom dokumentarno-istorijskom izložbom o zločinima režima za vreme komunizma.
Među petnaestak umetnika koji su se predstavili u zgradi bivše ambasade Jugoslavije su i Lidija Delić iz Srbije, Siniša Radulović iz Crne Gore i kustoskinja Nataša Bodrožić i tim projekta Motel Trogir iz Hrvatske, koji se osvrće na jugoslovensko arhitektonsko nasleđe. Iz Srbije učestvuje i Slobodan Stošić iz Novog Sada, čiji je crtež velikih dimenzija predstavljen sa delima još oko 30 umetnika u Nacionalnom istorijskom muzeju.
Među učesnicima različitih programskih celina sa prostora bivše Jugoslavije su i Vox Meduza i Naida Mujkić iz Bosne i Hercegovine, Kristina Gvozdenović i Teodora Nikčević iz Crne Gore, Maja Hodoscek, Olja Grubić/Živa Petrič/Kristina Alexova i Lucija Jankovec iz Slovenije, Motel Trogir iz Hrvatske... Prvi put učestvuje i Kosovo, a predstavljaju ga Alban Fejza, Leart Rama, Oborri, Jetullah Sylejmani i Ylli Xhaferi.
Učesnici Bijenala odabrani su u jakoj konkurenciji više od 800 mladih umetnika koji su se prijavili na konkurs, od kojih je čak oko 700 bilo u oblasti vizuelnih umetnosti. Izbor učesnika je u nekim zemljama sačinio lokalni profesionalni žiri, u nekim slučajevima žiri je razmatrao i preporuke kustosa, a u drugim zemljama (Austrija, Albanija, Srbija…) izbor su izvršile kustoskinje Maja Ćirić i Jonida Turani i umetnički direktor Zeneli, albanski umetnik koji živi i radi na relaciji Milano-Tirana, a bio je predstavnik Albanije na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji.
Najviše učesnika na 18. Mediteranea je iz Albanije i Italije, a iz zemalja u regionu učestvuju u različitim oblastima umetnici iz svih bivših jugoslovenskih republika, osim iz Makedonije.
Budući da se 18. BJCEM održava u zemlji koja je bila prinudno izolovana u prošlosti, i koja je za svega 25 godina prošla kroz turbo-tranziciju od komunizma ka kapitalizmu, Bijenale je fokusirano na elemente koji trenutno, prema mišljenju Zenelija, možda više nego ikada, predstavljaju rizik u politikama savremenog društva.
U geopolitičkom prostoru na kojem su istorija, sukob, san i neuspeh obeležili svakodnevni život ljudi, dom postaje tema koju je potrebno hitno ponovo razmotriti i zajednički redefinisati, naveo je Zeneli, dodajući da se osećaj doma rasplinjuje i pod uticajem razvoja tehnologije i rastućeg usložnjavanja političkih, socijalnih i ekonomskih struktura koje otkrivaju granice koje su ranije bile nevidljive.
Program Bijenala sa satnicom i mapom nalazi se u prilogu (pdf)
(SEEcult.org)
