Poslednja takmičarska predstava 43. BITEF-a, Marksov je “Kapital” u izvođenju nemačkog Šauslhausa (Schauspielhaus) iz Diseldorfa, najviše i odgovara ovogodišnjoj festivalskoj temi “Kriza kapitala - umetnost krize”, baveći se aktuelnošću naučnog socijalizma i to u trenutku kada se i ekonomisti vraćaju Marksu da bi možda potražili spas za liberalni kapitalizam.

Predstava “Kapital, prvi tom”, čiji su reditelji Helgard Haug i Daniel Wetzel, nastala je u okviru Rimini protokola, a biće igrana 24. i 25. septembra na sceni “Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta i traje dva sata bez pauze.

Rimini projekt je poznat po predstavama u kojima ne igraju ni glumci ni amateri, već ljudi koji se bave temom koju pozorište obrađuje.

U predstavi “Kapital”, oni ih nazivaju “specijalistima”. Oni su germanisti, romanisti, slavisti, istoričari, novinari, električari, elektroničari i prodavci u supermarketu sa sklonošću prema politici, koji se na svoj način bave aktuelnošću Marksovog dela.

Od prve do poslednje rečenice treba proći 751 stranicu - od: “Bogatstvo u društvima kojima gospodari kapitalizam deluje nam kao ogromna akumulacija roba” do: “Ono što nas zapravo zanima je naširoko proklamovana tajna koju su otkrili politički ekonomisti Starog sveta: kapitalistički načini proizvodnje i akumulacije (...) dovode do poništavanja privatne svojine stečene ličnim radom, a to znači lišavanje radnika njihove imovine”.

Predstava postavlja pitanje i šta se može pročitati između tih rečenica? I ko je to pročitao? Koliko često, pod kakvim okolnostima i zašto?

Autori Helgard Haug i Daniel Wetzel, oboje sa Giešen Institituta za primenjene pozorišne studije, udružili su se 1995. godine, od kada privlače veliku pažnju u potpuno drugačijim konstelacijama i kao intervencionisti u javnim prostorima, ali i u predstavama na pozornici i radio drami.

Njihovi izvođači su mahom ono što oni nazivaju “stručnjacima za svakodnevni život”, kao “gotovi” glumci koji otelovljuju vlastite biografije u pozorišnoj koherenciji.

Na scenu se ne postavljaju nikakve slike ili umetnička dela nego sama stvarnost. Takav pristup čini nam se jednostavnim i doslednim.

Svoju marku, Rimini Protokoll, osnovali su 2002. sa Berndom Ernstom i Stefanom Kaegijem, koji se takođe predstavio publici 43. BITEF-a predstavom “Airport Kids” koju je režirao sa Lolom Arias.

Brzo su postali poznati po alternativnim projektima za uobičajeno scensko prikazivanje i izrazitoj sklonosti ka drami.

Njihova predstava “Shooting Bournaki” (Haug/Wetzel) osvojila je 2002. nagradu NRW- Impulse Festivala, a “Deadline” i “Wallenstein” pozvane su na Berlin Theatertreffen iako na pozornici nije bilo nikakvog komada, a ni glumaca. Projekti su se prosto zasnivali na novinarskom istraživanju, razgovorima sa ljudima koji su izgovarali tekst koji je za scenu pripremio Rimini Protokoll.

To je odlučilo formu “ekspertskog pozorišta”, “renesansu i novu definiciju dokumentarnog pozorišta”, kako je naveo “Zidojče cajtung” (Suddeutsche Zeitung), jer će se izvori svih tekstova videti lično na pozornici, s obzirom da tekst ne prikazuju profesionalni glumci. Štaviše, ni “eksperti” ne pokušavaju da glume, već se samo predstavljaju, pošto nikada ranije nisu bili na pozornici i scensko iskustvo stekli su kroz vlastiti život.

Predstava “Kapital” premijerno je izvedena u novembru 2006. u Diseldorfu.

BITEF će biti završen 26. septembra u Sava centru beogradskom premijerom drame “Bure baruta” Dejana Dukovskog, u režiji Dimitera Gočeva (Gotsheff) i izvođenju Dojčes teatra (Deutsches Theater) iz Berlina, u koprodukciji sa Spielzeit'europa | Berliner Festspiele, Bijenalom u Veneciji i Bitef teatrom, u okviru Enparts mreže.

Ovogodišnji BITEF počeo je 15. septembra predstavom “Sutra” koreografa Sibi Larbi Čerkauia, u izvođenju Sadlers Vels teatra iz Londona.

Tri izvođenja imala je predstava “Plavi zmaj” velikog kanadskog reditelja i dramskog pisca Robera Lepaža (Lepage), a izvedeni su i angažovani švajcarski komad “Airport kids”, holandski “Logor” o Aušvicu, “Odmor od povjesti” zagrebačkih “Bacača sjenki”, domaće predstave “Brod za lutke” i “Sanjari”, te komad “Pisac” o najpoznatijem norveškom piscu kvislingu Knutu Hamsunu.

Tema 43. BITEF-a predstavlja kritiku korporativnog kapitalizma i njegovog sistema vrednosti, a sedam stranih i dve domaće predstave ukazuju na tačnost teze da u umetnosti nema krize, izražavajući na nov način društveni angažman.

Članovi žirija 43. BITEF-a su nemački dramski pisac Ronald Šimelfening, Patris Pavis, Oliver Frljić, Vladimir Aleksić i Maja Pelević.

Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program festivala nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)