Marković preuzeo dužnost

Tue, 03/15/2011 - 17:18.
/
Min-kulture.jpg

Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković preuzeo je 15. marta dužnost, a u prvoj izjavi, datoj posle izbora rekonstruisane vlade, poručio je da nema nameru da bilo šta obećava i da to prepušta političarima.

“Verujem da ministar kulture nije nešto važno. Ali kultura itekako jeste. Kao i komunikacioni standardi. Jednaki za sve i dostupni svima. A to prečesto zaboravljamo”, naveo je Marković u izjavi Tanjugu, koju je prenelo Ministarstvo na svom sajtu.

Prema njegovim rečima, odlučio je da uđe u vladu, jer će ona u kratkom periodu koji je pred njom ili biti Vlada Srbije i sa Narodnom skupštinom završiti neophodne poslove i obaveze koje je Srbija kao država preuzela, ili će u ovim teškim vremenima, i za građane i za države, svako u svom resoru morati da očuva minimum onoga što mu je povereno.

“A u tom slučaju, kultura, informisanje i informaciono društvo su oblasti koje bi svi da zloupotrebe i finansijski zanemare. I trebaće im i nega i zaštita onih koji umeju da okupe i odbrane”, naveo je Marković posle polaganja zakletve u Skupštini Srbije 14. marta.

Marković je najavio i da će svaka tri meseca podnositi izveštaj o rezultatima rada, pa je za 14. jun u 12 sati zakazao prvu takvu konferenciju.

Prema biografiji objavljenoj na sajtu Ministarstva kulture, Marković je rođen 7. decembra 1955. u Čepuru kod Paraćina, gde je pohađao i osnovnu školu i gimnaziju.

Studirao je novinarstvo na FPN u Beogradu, a istoriju i kulturu u Madridu i Barseloni.

Uređivao listove (Student, Književna reč, Vreme), časopise (Vidici, Književnost) i biblioteke (Pegaz, Albatros, Retrospektive).

Knjige proze: Morali bi doći nasmejani lavovi (Zagreb, 1983) i Otmenost duše (Beograd, 1989).

Pored književnokritičke delatnosti uredio je, priredio ili preveo veći broj temata i knjiga iz oblasti srpske i hispano književnosti HH veka i političke istorije XIX i HH veka.

Uredio je skoro hiljadu knjiga iz oblasti književnosti, istorije, prava i ekonomije.

U vreme potpunog raspada društvenih vrednosti i hiperinflacije, okuplja u tom trenutku (1993) alternativne, nove ili niskotiražne autore različitih poetičkih, političkih i generacijskih pripadnosti i formira izdavačku kuću i definiše standard za 17 biblioteka. Knjige ove kuće narednih godina štampaju se u tiražu oko milion primeraka, osvajaju preko sto najvažnijih nagrada u Srbiji i regionu i doživljavaju skoro 200 prevoda u 35 zemalja na pet kontinenata.

Autori Stubova kulture su u ovom veku postali ambasadori, guverneri, ministri i potpredsednici Vlada ali Stubovi kulture su ostali politički neutralni, kuća nikada nije ni tražila ni dobila nikakvu dotaciju ili donaciju od države, a P. Marković je od 2001. do 2007. predao upravljačka prava menadžmentu kuće.

Nije član stranke.

Bio je jedan od dva osnivača i drugi predsednik UO ekspertske mreže G17 PLUS, a od formiranja stranke G17 PLUS decembra 2002. do maja 2006. godine potpredsednik stranke (od septembra 2004. u ostavci).

Oktobra 2006. G17 PLUS mu je dodelio status počasnog predsednika stranke.

Član je PEN-a, Evropskog pokreta, SKD-a i Krunskog saveta.
Bio je tokom 2001. i 2002. godine predsednik Udruženja izdavača Srbije i Crne Gore.

Od januara 2004. do februara 2007. bio je narodni poslanik i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije (izabran glasovima pozicije i opozicije - jedina stranka koja nije glasala za njega, na prvoj sednici novog saziva mu je javno odala priznanje) a u periodu mart-juli 2004. v.d. Predsednika Republike Srbije.

Na njegov predlog i njegovim potpisom Srbiji su 17. avgusta 2004. vraćeni grb, zastava i himna, a 5. juna 2006. Srbija je preuzela nadležnosti od Državne zajednice i postala samostalna država.

Potpisao je 260 zakona i Ustav Republike Srbije. (Mada jedan od autora i predsednik Odbora za ustavna pitanja NSRS, Predlog Ustava nije potpisao).

Predsednica Parlamenta Republike Mađarske mu oktobra 2006. uručuje priznanje za istorijske zasluge u odnosima mađarskog i srpskog naroda a stručne službe Narodne skupštine Srbije u zgradi kojoj je dao ime (Dom Narodne skupštine) decembra 2006. zlatnu kolajnu za istorijske zasluge i unapređenje parlamentarizma.

Nosilac je kraljevskog ordena Belog orla u Prvom stepenu.

U januaru 2007. godine se, kao što je šest meseci ranije i najavio, potpuno povukao iz javnog života.

U aprilu 2010. najavio je povratak u javni život kao pojedinac, jedan od
inicijatora i autor Programa političke unije Ujedinjeni regioni Srbije.

Prilikom formiranja Ujedinjenih regiona Srbije, u Beogradu, 16. maja 2010, prihvatio je samo mesto u Predsedništvu.

Poseduje izdavačku kuću Stubovi kulture, stan od 32 kvadrata u Rakovici, porodičnu kuću i vinograd u Paraćinu, auto marke Rover (2005) i ušteđevinu od 11.000 evra.

Nikada se u javnosti ne pojavljuje ni sa kim iz svog privatnog života, niti demantuje medijske napise. Nije oženjen (razveden).

Iz prvog braka ima sina Jakova.

(SEEcult.org)

Comments