Magični krug 7 veličanstvenih

Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih”, završen 7. februara u Sava centru irskim filmom “In loco parentis”, pokazao je i 13. izdanjem da ima mnogobrojnu vernu publiku kojoj se dive i dokumentaristi koji učestvuju na nekim od najvećih svetskih festivala.

“Nikada u životu nisam videla ovoliku publiku za jedan dokumentarni film”, rekla je u punom Sava centru irska autorka Niasa Ni Kinon, čiji je film “In loco parentis” stigao na “7 veličanstvenih” posle učešća na Sandensu i ranije na amsterdamskom IDFA.

Ističući da joj je velika čast što učestvuju na festivalu “7 veličanstvenih” – za koji je čula od kolega, Niasa Ni Kinon je sa korediteljem Dejvidom Rejnom primila i nagradu “Bel medike” (plaketa i novčani iznos od hiljadu evra) koju ta klinika tradicionalno dodeljuje filmu koji na kreativan način ističe humanističke vrednosti.

I Rejn je rekao da je ponosan zbog učešća na “7 veličanstvenih”, a konstatujući da je njihov film 91. od osnivanja tog festivala, izrazio je nadu da će publika u velikom broju dolaziti i narednih par godina i da će zajedno odgledati stoti film.

   In loco parentis

Zadovoljstvo proteklim festivalskim izdanjem izrazili su i direktor Zoran Popović i selektor Tue Stin Miler iz Danske, posebno se zahvalivši publici koja je imala priliku da pogleda proteklih sedam dana izuzetan izbor evropske dokumentarne filmske produkcije, kao i da se susretne sa autorima i porazgovara sa njima o temama koje pokreću njihova dela.

Zatvarajući “magični krug započet 1. februara”, Popović je rekao da je i proteklo izdanje “fantastičnog i neponovljivog” festivala napravljeno “od snova i želja”, a posebno je zahvalio Tue Stin Mileru koji je od samog početka učestvuje u selekciji filmova za “7 veličanstvenih” i čini taj festival “velikim, uzbudljivim i značajnim”.

Popović je zahvalio i svima koji su doprineli da “7 veličanstvenih” dobije “razmere koje prevazilaze okvire Beograda”.

Tue Stin Miler je posebno zahvalio lojalnoj festivalskoj publici, koja je dolazila iz večeri u veče, spremna da učestvuje u festivalu koji je, kako je istakao, i kulturni i socijalni događaj. Takođe, zahvalio je i svim autorima koji su gostovali, kao i čitavom festivalskom timu na čelu sa Zoranom i Svetlanom Popović.

Miler je zamolio snimatelje da se okrenu ka sali, a publiku da ustane i sedam sekundi aplaudira, što su gledaoci i učinili, ali je aplauz trajao i znatno duže.

   In loco parentis

Publika je burno pozdravila i irski filmski par Niasu Ni Kinon i Dejvida Rejna, koji je u Beograd stigao maltene pravo sa Sandensa, gde je njihov dokumentarac o obrazovanju u jednom internatu “In loco parentis” počeo da “osvaja Ameriku”, kako je istakao Popović.

Film “In loco parentis” osvojio je i beogradsku publiku pozitivnom energijom i nepretencioznošću, kakvi su i glavni akteri – učitelji u jednoj osnovnoj školi sa internatom u Irskoj, skromnog ponašanja, ali zahtevni prema učenicima, koje pokušavaju da učine ljudima, da izvuku iz njih maksimum i učine da postanu samosvesne osobe. To čine kroz školske, ali i različite druge aktivnosti, koje kamera neprimetno beleži.

Niasa Ni Kinon, jedna od najpoznatijih irskih dokumentarista, i iskusni producent i reditelj Dejvid Rejn, dobitnik Bafte, životni su i autorski par koji je punih godinu dana proveo u školi pripremajući projekat svog posmatračkog  dokumentarca koji prati godinu dana u životima dvoje inspirativih učitelja u Irskoj.

Škola Hedforft, koja podseća na Hogvorts iz serijala o Hariju Poteru, već je gotovo 50 godina dom Džonu i Amandi Lejden i pozadina njihovih izuzetnih karijera. Za Džona je rok muzika još jedan od predmeta uz matematiku, engleski, veronauku i latinski. On neguje posebnu vrstu mladalačke revolucije podučavajući odgovornost i nezavisnost u pođednakom odnosu, umotane u hevi metal ili pop, podstičući decu da u školskom podrumu-rok klubu sviraju šta god žele. Za Amandu je ključ za vezu sa decom knjiga i ona koristi sve načine da zainteresuje decu koja sede kao paralisana kada ih povede na čarobna putovanja sa fantastičnim junacima iz najrazličitijih priča.

“Želeli smo da snimamo godinu dana život u školi, samo da pratimo i posmatramo, bez intervjua, bez božjeg glasa koji vodi publiku… Znali smo da za nas to znači potpuno utapanje da bismo dobili pristup intimnosti koju smo želeli da uhvatimo”, naveli su autori o svom filmu.

Festival “7 veličanstvenih” počeo je 1. februara dirljivim filmom “Hello I Am David – Putovanje sa Dejvidom Helfgotom”, a jedino autorka tog dokumentarca Kozima Lange nije mogla da dođe u Beograd – zbog poodmakle trudnoće.

Publika je imala priliku da vidi i filmove “Austerlic” Sergeja Loznice, “Izgaranje” Žeroma le Mera, “Homo Sapiens” Nikolausa Gajrhaltera, “Normalni autistični film” Miroslava Janeka, te “Žena i glečer” Audriusa Stonisa, koji je već dva puta gostovao na “7 veličanstvenih”.

(SEEcult.org)