Lazar Novkov: Umetnost može da osnaži um

Muzika koju je napisao Lazar Novkov, a deo ansambla Pozorišta mladih i predstave “Koralina” nedavno izveo na sceni tog teatra, dokaz je da umetnost i ono što nastaje kao bljesak najkreativnijeg dela ljudskog uma može da oplemeni poludeli svet. Delikatno napisana i besprekorno izvedena, višeslojna muzika Novkova daje toj predstavi preciznu intonaciju i atmosferu, pomažući glumcima da ispričaju neobičnu priču o strahovima iz detinjstva. O tome kako je nastajala ova muzika, kako se uopšte stvara muzika u pozorištu danas, kako deci pomoći da uz pomoć muzike bolje shvate ovaj svet, te kako nas sve umetnost može osnažiti, Novkov je predočio u razgovoru za SEEcult...

Koralina, Pozorište mladih, foto: SM/SEEcult

- Kako je nastajala muzika za "Koralinu", kakve ste instrukcije dobio od reditelja uoči njenog komponovanja, šta je ono što ste, čitajući knjigu, sami doživeli kao ključno u njemu? Šta vas kao muzičara intrigira u tom delu?

Lazar Novkov: Definitivno mi je najveću inspiraciju za komponovanje muzike dala istoimena knjiga Nila Gejmena. Današnjoj deci je često teško da se izbore s dosadom, što je slučaj i s Koralinom. Ona, iz dosade i usamljenosti, otkriva novi svet u kojem se najpre zabavi, potom uplaši, i na kraju suočava, naučivši da se sreća ne krije nigde drugo nego u našem najbližem okruženju. S rediteljem Jakubom Maksimovim sarađujem već duže vreme, te sad već znam kakva bi muzika mogla odgovarati komadima na kojim radimo. Njegove instrukcije su uvek kratke i jasne - u vidu teza, što meni daje veliku slobodu kreiranja muzike u službi predstave.

- "Koralina" govori o strahovima. Mi živimo u svetu u kojem se svakodnevno seju strahovi, uvek iznova novi, čovek je ophrvan njima. Kako se oni pobeđuju u Vašem slučaju, koja su Vaša sredstva borbe protiv strahova? Mogu li se ljudi osnažiti muzikom i dobrim predstavama na primer, ili je preterano pomisliti da je moguće?

Lazar Novkov: Svoje strahove pokušavam da usmerim u pozitivnom smeru. Ne mogu reći da mi to uvek uspeva, ali ipak iznova ponavljam svoje tajne formule. Umetnošću se, po mom mišljenju, može osnažiti um. Količina osnaživanja zavisi od količine konzumiranja.

- Muzika je u svakom pozorišnom delu vrlo bitan detalj, jedan od ključnih, a čini se u pozorištu za decu još i više, jer deca mnoge stvari prepoznaju na osnovu muzike. Da li ste svesni te odgovornosti i da li mislite da ljudi koji se bave decom, konkretno u pozorištu, imaju svest o tome?

Lazar Novkov: Svestan sam odgovornosti, ali ne strahujem od nje. Muziku ne stvaram iz bojazni da je deca neće shvatiti, jer je kreiram iz svojih najdubljih emocija. Da, oni nekad vrlo dobro razumeju, i više od onoga što mi možemo da pretpostavimo. Smatram da se u komponovanju muzike u predstavama namenjenim deci ne treba voditi nekim klišeima, nego treba ići korak dalje i servirati im nešto što može da aktivira njihovu maštu.

- Zašto u Srbiji danas nema programa kakav je bio "Muzički tobogan" koji je decu učio muzici, važnosti znanja i obrazovanja, pa i lepom vaspitanju? Nema ni tako velikih muzičkih autora za decu, nema ni pesama za decu... Zašto je uvek za sve negativno izgovor neka zajednička imenica: sistem, vreme, politika, država... Zašto mi pojedinci nismo bolji do toga, od tih zajedničkih imenica iza kojih se krije manjak naše hrabrosti i odgovornosti?

Lazar Novkov: Nažalost, manjak autora za decu je ipak odraz sistema i kulturnih vrednosti koje taj isti sistem podstiče ili ne podstiče. No, ima pojedinaca koji to izuzetno dobro rade, ali je pitanje koliko medijskog prostora dobijaju. Primer za to je album “Košnica prijateljstva”, na kom sam radio pre nekoliko godina. U radu na njemu je bio uključen veliki broj vokalnih solista i muzičara, ali zbog nedostatka platformi na kojima se takav sadržaj nudi auditorijumu, pesme s tog albuma ipak nije čuo veliki broj dece i njihovih roditelja. Preporučujem da na internetu potražite ovaj album pesama za decu.

- Sa kojim ste rediteljima sarađivali do sada?

Lazar Novkov: S Jakubom Maksimovim mi je ovo deseta predstava, a kako stoje stvari - biće ih još. Kao autor muzike sarađivao sam sa Anđelkom Nikolić, Milošem Jagodićem, Biserkom Kolevskom, Franom Marijom Vranković, Majklom Helmerhorstom, Majom Grgić, Svetlanom Pataftom, Milošem Milovanovićem, Oljom Đorđević, a sledeće nedelje je premijera predstave “Svetlost grada” Pozorista za decu i mlade iz Kragujevca, na kojoj sam sarađivao s čileanskim rediteljem Davidom Zuazolom. Kao muzički izvođač imao sam priliku da radim i s Dejanom Mijačem, Predragom Štrpcem, Anom Tomović, Darijanom Mihajlovićem...

- Koja je Vaša muzička rutina i kako se održava muzička higijena jednog kompozitora, pogotovo u svetu današnje muzičke kakofonije?

Lazar Novkov: Prilično konzumiram raznovrsne muzičke pravce, kako u hodu, na slušalicama, u vožnji u kolima, tako i u kućnom ambijentu. Pored kompozitorskog rada, vrlo sam i svirački aktivan, što takođe doprinosi mom razvoju i muzičkoj higijeni. Istina je da se i ja nekad izgubim u dostupnosti svega što možemo pronaći na internetu, ali sam se izvežbao u tome da nađem svoju “stanicu”. Više mi se dopadao svet u kojem se jedna ploča, kaseta ili kasnije kompakt disk vrteo danima.

- Kako komponujete? Kakvi su Vam uslovi za to potrebni? Da li neki matematički precizni, neka tišina, ili više neki "kosmički metauslovi"?

Lazar Novkov: Često o muzici koja treba da nastane samo razmišljam. Neretko ideje zabeležim u trku, na telefonu. Konkretan rad realizujem u svom muzičkom studiju. U svakom slučaju mi je potrebna inspiracija, te ponekad neuspešno stvaram danima, a onda tek tako otkrijem muzički jezik predstave na kojoj radim.

- Dugo sarađujete s Pozorištem mladih. Šta jednom kompozitoru znači prostor primenjenog pozorišta, u kom smislu mu ono otvara polje kreativnosti?

Lazar Novkov: Ne znam kako drugi, ali meni pozorišno stvaralaštvo prija i uživam u njemu. Muzika u pozorištu doprinosi svim aspektima koji čine predstavu, tako da je polje kreativnosti u stvaranju veoma veliko.

- Jedan veliki svetski pisac, nobelovac, osporavan i voljen iz pogrešnih razloga, rekao je da piše čitajući, pa shodno tome - da li Vi komponujete slušajući, ili bar osluškujući? U tom osluškivanju, koliko bole uši?

Lazar Novkov: Dosadašnje iskustvo je doprinelo formiranju mog muzičkog ukusa, kasnije stvaralačkog rada. Trudim se da doprem do ideja koje će tu muziku činiti što originalnijom, a da pritom nikog neće zaboleti uši.

Snežana Miletić/SEEcult.org

*Naslovna fotografija: Predrag Uzelac