• Search form

13.04.2016 | 21:04

Lastovska nezainteresovanost

Lastovska nezainteresovanost

Ostrvo Lastovo, koje je do 90-ih godina bilo vojna baza i zatvoreno za strane turiste, pa je ostalo svojevrsna oaza na hrvatskog turističkoj mapi, ugostiće tokom juna prvu umetničku rezidenciju na tom prostoru, čiji su kustosi istoričari umetnosti Andrej Bereta i Srđan Tunić, osnivači udruženja Artikal iz Beograda i programa Kustosiranje.

Umetnička rezidencija na Lastovu (AiR Lastovo), koju Artikal organizuje s partnerima sa tog ostrva i iz Splita, predviđena je kako za umetnike, tako i za autore kustosko-umetničkih projekata i istraživanja, a zamišljena je kao jednomesečna kreativna interakcija sa ostrvom Lastovo. Uključivanje u lokalni kontekst zamišljeno je kao način za podsticanje istraživanja i nove umetničke produkcije.

Prema rečima Berete, čini se da posebnost Lastova počiva na uzajamnoj viševekovnoj interakciji ostrva i “ostatka sveta”.

Prilična fizička izolovanost u odnosu na kopno i orijentisanost “u se’ i u svoje kljuse” izgleda da je uslovila i jedan specifično drčan i naizgled nezainteresovan stav prema raznim “dođošima” i njihovim namerama.

Lastovo je u prošlosti bilo zanimljivo kao potencijalno važna tačka mediteranskih trgovinskih puteva, ili kao prva/poslednja fortifikacijska kota. Tokom istorije je bilo i česta meta piratskih osvajanja, baš zbog tog ambivalentnog i nejedinstvenog poimanja Lastova od ljudi sa kopna; sjajno mesto za skrivanje, ali i zgodna odskočna daska za nove pljačkaške pohode. Izgleda da su gusari imali najmanje uspeha od svih drugih na Lastovu, jer upravo lastovski Poklad priča na paganski način obrađenu legendu o tome kako su ostrvljani, ujedinjeni, uz pomoć prirodnih nepogoda, uspeli da odbrane Lastovo od pljačkaša.

Lastovo danas predstavlja priličan izuzetak opštem poimanju hrvatskih ostrva, kao omiljenih turističkih destinacija. Fokusirano na sebe, to ostrvo svoju autohtonost potvrđuje netaknutom prirodom, prilično uočljivim i ponegde dobro očuvanim nasleđem iz prošlosti (bez obzira na koju epohu se odnosi) i svojim shvatanjem protoka vremena, sličnog mentalitetu meštana zabačenih sela na kopnu.

“Stiče se (naivan?) utisak da ni danas, u našem globalnom selu, ne žure da uspostave svoje mesto i zgrabe svoj deo kolača; kao da imaju svest o tome da bi, na takav način, prokockali svoju posebnost.

Gotovo potpuna nezainteresovanost prema životnom stilu ljudi sa kopna može da deluje kao proračunata poza iskusnih trgovaca, ali i kao istinska namera da se odupru opštim konzumentskim trendovima. Sasvim je normalno da, ako se zateknete, tokom Poklada na Lastovu, ostanete gladni - iz prostog razloga što nijedna konoba, ni trgovina tada ne radi, a svi koji treba da su tu i koji se raduju prazniku, jesu i siti i veseli - jeli su kod svojih kuća. Nije neobično da se sa gnušanjem posmatraju ponude povrća i voća na splitskoj pijaci, jer su ‘veštačke’, a da se dobrim vinom smatra samo ono koje je na tradicionalan način proizvedeno, za sopstvene potrebe.

Lastovci odbijaju da poveruju da je danas moguće napraviti devičansko ulje od maslina bilo gde osim kod njih, i to na retkim mestima, uz upotrebu starih mašina.

Poseban ‘ponos’ Lastovaca vezan je za (ne)postojanje plaža. Zapravo, reći će vam kako ih ima i kako su divlje, ali su ‘njihove’ i nemaju nameru da ih ‘urbanizuju’ i prilagode opštoj predstavi. Sa posebno kiselim izrazom lica govore o onim plažama, na koje je prenesen šljunak, sitni pesak, jer - nije originalan. Jedinstven pra-ekološki stav, koji dominira na svakom ćošku, vremenski ritam, koji se meri iskustvom prošlih vremena i svest o sopstvenoj prošlosti, kakva god ona bila u tako ograničenom i izolovanom prostoru, samo stvara sliku o ostrvu koje nema nameru da ispunjava ničije želje, nego želi da se razvija po sopstvenim potrebama.

Lastovo nije instant turistička destinacija, a neće to ni biti, nego mesto življenja. Vrlo selektivno, prkosnog smisla za humor. Slično kao i umetnost”, naveo je Bereta povodom umetničke rezidencije koju Artikal organizuje sa udruženjem “Dobre Dobričević” iz Lastova i Heritage Go Pro d.o.o iz Splita.

Rezidencija je otvorena za umetnike koji rade u različitim medijima (tradicionalni i savremeni), a koji mogu biti postavljeni i/ili izvedeni u galerijskom i različitim javnim prostorima: u gradu Lastovo i mestima Uble i Skrivena Luka. Program je, takođe, otvoren i za kustosko-umetničke projekte i istraživanja.

Rezidencija na Lastovu deo je šire mreže projekata koji imaju za cilj podizanje svesti o kulturnoj baštini ostrva, potrebi za renovacijom napuštenih i propalih objekata, kao i uključivanju zajednice u očuvanje okoline.

Partneri/prijatelji i podrška: Umetnička inicijativa "PAŠARIN" iz Splita, opštine Lastovo i Tučepi, Lokalna akcijska grupa (LAG) Brač, Uljarska zbirka "Muzej uja" iz Škripa, Nomad iz Zagreba, Ka kultura u Tučepskin Zaseocima, turističke zajednice Tučepa i Supetra, Nextbike sistem javnih bicikala d.o.o, Hrvatska banka za obnovu i razvitak, Jadrolinija, European Coastal Airlines, ICOM Hrvatska, Univerzitet u Splitu (Filozofski fakultet i Umetnička akademija).

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.