• Search form

21.10.2018 | 23:47

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 1/5

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 1/5

57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.

1/5 Kritičar na delu: prof. dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti

Serijal Kritika na delu o 57. Oktobarskom salonuČudo kakofonije” započinjemo osvrtom istoričara umetnosti prof. dr Ješe Denegrija koji smatra da je teza kustosa Gunara i Danijel Kvaran o pluralizmu i disperzivnosti savremene umetnosti prihvatljiva, ali nije nikakva novina, pa se postavlja pitanje šta znači i dokle seže, posebno u situaciji kada nije transparentan način na koji je organizovana ta najveća bijenalna međunarodna izložba u Beogradu.

“Dobro je videti neka dela na ovom Salonu. Dela su sigurno prioritetna, ali koncept izložbe nije ništa manje važan. Tako da nalazim da je sve ovo jako dobro da bude, ali je potrebno da se vremenom na neki način izbruse kriterijumi – organizacioni i svi ostali da bi se sud o svemu ovome mogao doneti na neki izvesniji i sigurniji način. To je neka mešavina utisaka, od kojih je sigurno većina pozitivinih – bolje da se (Oktobarski salon)  dešava nego ne, bolje da je internacionalni nego lokalni, kao što je bilo zalaganja, ali mislim da bi, kao i mnoge druge stvari u našoj sredini, trebalo sve da bude vrlo transparentno i da se sve zna, da nema nikakvih dilema i da sa stručne strane budu zahtevniji teoretski pristupi. Jer možda je put najlakšeg i najmanjeg otpora – reći sve može, može (Anselm) Kifer pored nekog anonimnog umetnika, može Joko Ono, može ovaj, može onaj, i onda se pitate gde je struka tu izbrusila uvide u današnju umetnost koja je sigurno po svojoj naravi jako disperizivna. To nije sporno, ali ambicije kustoskih zahvata bi mogle da se usredsrede na vrlo određene ili određenije teme i probleme, nego da se zadovoljavaju opštim mestima koja na neki način eksploatišu ono što već dobro znamo i isto tako i zastupamo”, naveo je Denegri u prvoj od pet epizoda serijala “Kritika na delu” o 57. OS.

Denegri je kao pozitivan primer u tom kontekstu naveo ideje koje su na prethodnim izdanjima OS donosili kustosi kao što su Anda Rotenberg, Rene Blok, Loran Heđi, pa sve do Dejvida Eliota 2016. godine.

Teza koju su kustosi 57. OS izneli u uvodu u katalogu o apsolutnom pluralizmu, koja se inače vezuje za umetnost u razdoblju postmodernizma već nekoliko proteklih decenija, u načelu je veoma prihvatljiva, pogotovo na ovim prostorima koji nisu u nekadašnjim centrima zbivanja, rekao je Denegri, dodajući da se postavlja pitanje, međutim, dokle ona seže u umetničkoj praksi.

“Godinama postoji ta teza da je umetnost jako disperzivna danas u svetu, da danas više nema dominantnih centara, da nema dominantnih tendencija koje su se možda često i nametale iz raznih razloga – koliko ideoloških, toliko i komercijalnih… Dakle, teza o pluralizmu je prihvatljiva. Ja sam se zapitao dokle ona seže i šta znači taj pojam čudo kakofonije. Da li je to jedan ekstrem ove teze o pluralizmu i mislim da je to zanimljivo pitanje na temelju ove izložbe. Dokle ta teza seže u umetničkoj praksi? U teoriji je prihvatljiva, lepo zvuči, može biti čak i da nas obmanjuje, ali u konkretnim praksama postavlja se pitanje šta to znači”, naveo je Denegri.

Na izložbi 57. OS, kako je dodao, to je markantno uočiljivo time što učestvuje niz velikih umetničkih imena, koja jeste dobro videti u ovoj sredini.

“Većina i naše stručne javnosti nema priliku da često posećuje velike svetske izložbe. Imena kao što su Kifer, Joko Ono, Murakami, Lari Bel, Sindi Šerman… Sve je to jako dobro da ovde bude, ali šta treba da znači u kontekstu celine izložbe dovođenje tih velikih imena sa ponekim radom iz privatnih kolekcija koji su nastali mnogo ranije? Ja sam, na primer pogledao - rad Eroa je od pre 20 godina. Nekada su propozicije Salona govorile o tome da to mora biti dve godine unatrag. Znači, provlače se mnogi elementi koji nekome ko je izvan cele situacije nisu dovoljno transparentni. I onda se postavljaju brojna pitanja. Šta znači čudo kakofonije?”, rekao je Denegri.

Denegri smatra da je teza kustosa najblaže rečeno autoironična ako se može potvrditi samo ovde, a ne i na međunarodnoj sceni.

“Kada bi ovi kolekcionari pravili izložbu u Berlinu i pozvali 20 naših umetnika ili kada bi - što oni pominju, npr. Kolekcija Brod, koju sam ja imao priliku da vidim, otkupila naše umetnike za iste novce kojima otkupljuje etablirane američke umetnike, onda bismo mogli da poverujemo u ovu tezu kao dobronamernu. Ako ona nema potvrdu u drugim sredinama, nego se potvrđuje jedino ovde, došavši iz velikog sveta, onda ja nalazim da je autoironična – da ne upotrebim neki drastičniji termin”, naveo je Denegri.

Denegri je naveo da bi odnos prema 57. OS mogao biti jasniji kada bi javnost znala mnogo više detalja oko njegove organizacione strukture.

“Ko je pozvao kustose, na čiju ideju dolaze, sa kakvim interesima, kakvo je finansiranje, kakva je najzad i politička pozadina? Kada bi se sve to transparentno na neki način saznalo, a to nije nešto što spada u rekla-kazala - to su suštine funkcionisanja sistema umetnosti, onda bi odnos prema Salonu mogao da bude mnogo jasniji”, rekao je Denegri.

Prema mišljenju Denegrija, dvogodišnji ritam Oktobarskog salona je dobar, jer se pokazalo da se jednogodišnji saloni “vrlo brzo istroše”, događaji se zaborave ili se nedovoljno prouče.

“Dvogodišnji format nije loš, pogotovo ako su okolnosti za kustose i za budžet bolje i onda svake dve godine izložba može da bude optimalnije odrađena nego recimo prethodne”, rekao je Denegri, dodajući da su i neke od prethodnih jednogodišnjih izložbi OS bile veoma zanimljive po kustoskim i teoretskim idejama, što ga posebno i zanima.

Prema njegovom mišljenju, mogla bi u godini kada se OS ne održava da se organizuje, uslovno rečeno, lokalna izložba i da markantni učesnici te izložbe budu oni koji će biti pozvani na OS kao domaći prethodnici.

“Time bi nam bilo jasnije na koji način su birani domaći umetnici, moglo bi se doći do uvida šta se na ovoj sceni radi. Ja, recimo, a verujem i mnoge druge kolege, nisam u stanju već desetak godina da detektujem jasnije šta se u Srbiji doista dešava na savremenoj umetničkoj sceni”, rekao je Denegri, dodajući da je ideja o tome da ne postoje više lokalne scene, nego globalne mreže, lepa kada se govori teoretski i načelno, ali je druga stvar u životnoj i umetničkoj praksi, jer sigurno većina mlađih umetnika veoma teško nalazi svoje mesto i svoju ekonomsku stabilnost baveći se umetnošću.

“Trebalo bi napraviti društveni konsenzus – jednu tribinu koja bi probala da iznese na videlo stvarne probleme jedne sredine koja je kao naša u neprekidnim transformacijama i kontroverzama, a da pritom ne prevlada neka netrpeljivost, nego konstruktivne ideje koje bi mogle da ovakvu jednu izložbu, pogotovo ako je dvogodišnja i dobro finansirana, napravi najboljom mogućom – koliko je to u domenu sredine i svih naših drugih sposobnosti”, rekao je Denegri.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2018. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2018.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    21.09.2018 | 16:00

    Laufer galerija, Svetozara Radića 4, Beograd

    BOOGIE: SOMETHING ELSE - izložba (20.9.-15.12.2018.)

    https://lauferart.com

    28.09.2018 | 10:00

    Galerija umjetnina, kralja Tomislava 15, Split

    VJEKOSLAV NAKIĆ: FILMOVI (27.9.-2.12.2018.) (30 min)
     

    SLOBODA (1966.)

    TETRAEDAR (1967.)

    L'ABANDON (1967.)

    POSLIJE POTOPA (1967.)

    kustosica: Sunčica Fradelić
    organizacija: Galerija umjetnina i Kino klub Split

    https://www.galum.hr

    28.09.2018 | 12:00

    Hestia Art Residency & Exhibitions Bureau, Toplicin venac 14/9/IV, Beograd

    Umetnički par diSTRUKTURA: Milica Milićević (1979) i Milan Bosnić (1969): WE from in betWEen - izložba (27.9.-9.12.2018.)

    http://distruktura.com

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    05.10.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NEVENKA ARBANAS - RETROSPEKTIVA (4.10.-18.11.2018.)

    http://gkd.hr

Video
04.11.2018 | 09:26

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 5/5

57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.

5/5 Kritičarka na delu: Vida Knežević, istoričarka umetnosti