• Search form

05.07.2018 | 12:49

Kritika na delu: 18. Bijenale umetnosti Pančevo - 3/4

Kritika na delu: 18. Bijenale umetnosti Pančevo - 3/4

18. Bijenale umetnosti "Prostorni agens", Pančevo, 26. maj - 17. jun 2018.

3/4 Kritičar na delu: Selman Trtovac, umetnik

U nastavku serijala Kritika na delu, u trećoj od četiri epizode o 18. Bijenalu umetnosti u Pančevu, umetnik Selman Trtovac pohvalio je pristup selektora i kustosa Andreja Mirčeva, ocenjujući da je postavio izložbu kompleksno, ponudivši različite nivoe gledanja na određene fenomene umetnosti – sećanje, suočavanje sa vrednosnim sistemom kroz obrazovanje i tržište. Time je Bijenale ostavio otvorenim i postavio ga je kao svojevrsnu platformu za dalje razmišljanje i diskusiju o ulozi umetnika i umetnosti uopšte danas, kada ona nema moć kakvu je imala nekada u društvu – u periodu kraja moderne na primer, naveo je Trtovac.

“Ima jedna šaljiva karikatura – četiri fotografije i istoričar umetnosti, odnosno kurator postaje umetnik, kolekcionar postaje kurator, odnosno umetnik, i umetnik je onda bespotreban”, rekao je Trtovac ilustrujući pitanje uloge umetnika koje se opet postavlja.

Problem, prema njegovom mišljenju, leži u današnjim društveno-političkim i ekonomskim odnosima, u kojima je percepcija umetnosti uslovljena takvim perverznim stanjem stvari. “Sve podseća na neko dekadentno vreme u predsoblju Prvog svetskog rata, kada smo imali takvu jednu veliku zabunu i dug period mira, mislim na Evropu konkretno, koji je onda završio strašnim praskom”, rekao je Trtovac.

Vlasta Delimar, Pravo na orgazam iznad 60-te, performans, 18. Bijenale Pančevo

Smatrajući da bi se trebalo vratiti korak unazad, Trtovac navodi da zato misli da je jako bitno sećanje na istorijske avangarde i performans, koji je u fokusu 18. Bijenala, jer je umetnost tada imala moć.

“Danas je većina izložbi ili dizajn, pa je to neka estetska senzacija, fenomen, nešto lepo, dobro postavljeno, profesionalno, ali to ljude koji zaista teže nekim duhovnim prostorima, nekoj istini, utopiji… ne dira. To je samo nešto lepo, dekorativno.. Da li je to umetnost, to je pitanje. Možda treba neki novi pojam za to. Ili, s druge strane, postoje neke pojave recikliranja ideja, novo čitanje, diskurzivna umetnost, kontekstualna, i to je dosadno. Toga je svima preko glave. Radi se po ključnim rečima. Imamo neki fenomen, problem, poput migracija, ženskih prava… To su sve problemi koji su odlični za razmišljanje, ali ako su tako politički imputirani, imamo armiju umetnika koji se na isti ili sličan način bave. To su neki stereotipi kako se to radi ne bi li se dobili neki novci iz nekog fonda i onda to dobija dosadnu formu”, naveo je Trtovac.

Ukoliko je cilj preispitati šta je umetnost, kuda se kreće i da li to sve ima smisla, Trtovac smatra da je Mirčev “jako zanimljivo i kompleksno postavio (Bijenale) i ostavio ga otvorenim. Zato više vidim to kao platformu za dalje razmišljanje i diskusiju nego što je to neki zatvoreni sistem, izložba koja je nepromenljiva. Više je jedan predlog za diskusiju”, ocenio je Trtovac, napominjući da je na sličnu problematiku naišao i u novom broju Kunsforuma, posvećenog temi “Moderna reloaded”, odnosno propitivanju te epohe.

“Ono što me je obradovalo je istovetno razmišljanje na internacionalnom nivou. Isto ono što se dešava i na Bijenalu u Pančevu. Ljudi su i na međunarodnom nivou zaključili da smo u umetnosti i u mišljenju  uopšte, filozofskom i svakom drugom, došli do nekog ćorsokaka i da bi se trebalo možda setiti koje je to vreme bilo u našoj bližoj istoriji u kojem je umetnost imala moć, značaj i igrala važnu društvenu ulogu. I to je možda vreme kraja moderne, upravo vreme umetnika poput Balinta (Sombatija), Vlaste Delimar, Tomislava Gotovca... To vreme je bilo uzbudljivo. U kontekstu toga, performansa i tih nekih istorijskih nasleđa, razmišljamo o današnjem vremenu – šta je to što bi bio na neki način dosledan nastavak ili kontinuitet, nešto što je obrnuto od postmoderne teze diskontinuiteta. Gde se mi nalazimo, kakva je uloga umetnika danas, kakav je smisao?”, naveo je Trtovac.

Simonida Rajčević, Tamna zvezda, u okviru predstavljanja galerije Zvono u Beogradu na 18. Bijenalu

Trtovac je, kako je dodao, u tom pogledu imao komplikovan i težak zadatak da, u okviru programa 18. Bijenala, razmišlja o temi umetničkog doktorata.

“Moj doprinos bio je da u obliku teksta u katalogu kažem nešto iz ugla umetnika koji je prošao kroz proces doktorskog umetničkog projekta – šta to znači. Setio sam se vremena studiranja na Umetničkoj školi u Dizeldorfu, na kojoj nisu ni postojale diplome do 1993. godine - pod uticajem Jozefa Bojsa, fluksusa, umetnika koji su govorili: ‘Pa najviši domet je biti umetnik’. Potpuno je smešno i apsurdno bilo reći diplomirani umetnik ili magistar umetnosti, doktor umetnosti. To nikome nije padalo na pamet. Jozef je čak govorio da papir od diplome možemo da upotrebimo posle velike nužde. Takvu funkciju može da ima jedna diploma. dakle, diploma je apsurdna za umetnost pre svega. Potonjim događajima, promenama političkih, ekonomskih i drugih okolnosti, promenom same paradigme u kulturi – prvo postmodernom paradigmom, a naknadno i nekim pervzernijim oblicima, došli smo do toga da je sve nebitno. Sve je toliko fragmentirano, malo, mnogi govore o smrti umetnosti, o smrti filoziofije, o nemogućnosti projektovanja neke utopije… Dakle, šta je danas nama moguće? To je otvoreno pitanje”, naveo je Trtovac.

Janez Janša, Život II (u nastajanju), 18. Bijenale umetnosti u Pančevu

Prema mišljenju Trtovca, društvo primorava umetnika da izvrši neku formu da bi ga stavio u fioku i na neki način klasifikovao i vrednovao - mada su kriterijumi upitni, kao i način i metodologija.

“Ali, kada te već sistem primora da tako nešto prođeš, napravio si kompromis ili su svi umetnici pristali na takav odnos birokratije i društva prema umetnicima. Onda je potrebno napraviti novu stategiju. Šta možemo? Ili pobeći u neku pećinu i meditirati, biti asketa - to je jedna od mogućnosti, ali od toga slabo ko ima koristi. Druga je strategija u kojoj se svako za sebe pojedinačno suočava sa sistemom na različite načine. Moj stav je da to treba uraditi, ali mnogo bolje i više nego što ti sistem propisuje – da daleko prevaziđeš okvire onoga što je to zadato i onda, kada to ispuniš, odbaciti. Odreći se toga. To si izvršio i gotovo. Ali onda od tog traga i rada možda neko ima koristi”, naveo je Trtovac, dodajući da je u tom smislu u tekstu za katalog Bijenala govorio o tri doktorata - tri primera kako su umetnici pristupali tom zadatku.

Prvi primer su priređena izdanja teza doktorskih umetničkih projekata koje je godinama objavljivala organizacija ProArt.org. Jedna od njih je teza Predraga Terzića, koji je umetnik po vokaciji, ali je napravio izuzetan napor da promeni sopstveno gledanje na umetnost – da pođe od pozicije naučnika, teoretičraa. “Umesto da pođe od sebe da dođe do univerzalnog, morao je sve da obradi što je vezano za neku temu koja ga zanima da bi to sveo na neki određeni slučaj. Mogu samo da pretpostavim kakav je to nenormalan i neviđen napor bio za njega”, rekao je Trtovac.

Katalog 18. Bijenala umetnosti u Pančevu

Drugi primer je bio doktorat Biljane Đurđević koja se na temeljan i metodičan način se suočila sa sopstvenim slikarstvom.

“Govorio sam i o sopstvenom iskustvu umetnika koji je, tražeći dodatnu vrednost, želeo da isproba sa drugim kolegam, udruživši se, model jedne male utopije, konkretne utopije i šta to znači. U tom propcesu razvoja, koji je imao eksperimentalni karakter, došlo se do zaključka da taj rezultat prevazilazi prost zbir naših pojedinačnih umetničkih pozicija. I to je jedno izuzetno moćno iskustvo”, naveo je Trtovac.

“Razmišljajući o obrazovanju i vednosnom sistemu – o tome šta dobijamo kroz obrazovanje u umetnosti, kako se to vrednuje, kakva je naša percepcija nas samih i umetnosti i društva u odnosu na nas, mislim da se kroz to promišljanje ta tema jako dobro uklapa u koncept celog Bijenala”, dodao je Trtovac.

*U prvoj epizodi serijala o 18. Bijenalu umetnosti u Pančevu, na kojem su predstavljeni radovi više od 30 umetnika, za serijal “Kritika na delu” govorila je istoričarka umetnosti Marijana Kolarić, u drugoj epizodi govori teoretičar umetnosti Stevan Vuković, a u četvrtoj svoj stav iznosi mladi istoričar umetnosti Lav Mrenović.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2018. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2018.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

(SEEcult.org)

Video
18. Bijnale umetnosti Pancevo
21.06.2018 | 15:33

VOĐENJE: 18. Bijenale umetnosti u Pančevu - Prostorni agens

Vođenje kroz 18. Bijenale umetnosti u Pančevu “Prostorni agens”, održano od 26. maja do 17.