Nova dela zagrebačkog umetnika Zlatka Kopljara iz serije “K” biće predstavljena na izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu od 12. marta, a suočavaju gledaoca sa fatalnim odnosom performansa i instalacije.

Izvodeći “metafizičku” dramu pogleda na ljudski život kao takav - na sam i ne-sam ljudski život među stvarima, stvorenjima, pojavama, događajima i afektima u polju privlačenja, odbijanja, iskliznuća, te iskustva i refelksije, odnosno, potencijalnosti, Kopljar je jedan od prvih umetnika u Hrvatskoj koji je postavio umetničkim istraživanjima i eskplikacijama otvorena pitanja o ljudskoj egzistenciji u novom tranzicijskom i globalnom svetu.

Kopljar je na eksplicitan, a ponekad i ciničko-brutalan, način provocirao sam ljudski život u “novom” svetu i “novim” modusima življenja posle pada Berlinskog zida. Njegova umetnička istraživanja vodi obraćanje “ljudskom” životu u njegovoj pokaznosti od hemije i fiziologije tela, preko mehanike i bihevioralnosti individuuma, do trivijalnih ili metafizičkih predstava subjekta, naveo je MSUV povodom izložbe.

Izložba u MSUV predstaviće nove radove “K12” i “K13”, poslednje iz serije “K” koju Kopljar protekle dve decenije realizuje, nazivajući je konstrukcija (K) i povezujući svojim telom likovnu umetnost i performans.

Kopljar je rad “K13”, inspirisan zgradom TEŽ-a (Tvornica električnih žarulja) u Zagrebu - svojevrsnog gradskog svetionika, predstavio nedavno i u prizemlju nove zgrade Muzeja suvremene umjetnosti u Zagrebu.

“K13” je poslednja u nizu konstrukcija, koje je produkcijski ostvario uz pomoć MSU Zagreb i Minoriten galerije u Gracu, u kojoj je prvi put i predstavio taj rad u okviru Štajerskih jeseni 2009. godine.

U radu “K13” bio je inspirisan arhitektonskom i simboličkom dimenzijom zgrade TEŽ-a, jedinstvenim industrijskim pogonom arhitekte Lavoslava Horvata koji je građen 50-ih godina prošlog veka. Zgrada koju stanovnici grada pamte kao najveću svetleću skulpturu, kao svojevrsni svetionik grada, i koja još, ali ne zadugo, služi za testiranje sijalica, Kopljaru je poslužio kao motiv i u radu “K12”.

“Svetlost je, kao što je to rekao i filozof Hans Blumenberg, apsolutna metafora, nerastvoriva u svetu pojmova, ali je se može doživeti estetskim iskustvom. U tom je smislu svetlost metafora istine”, smatra Kopljar.

Njegov doživljaj zgrade kao svojevrsnog gradskog svetionika, podstakao ga je da ovim projektom pokrene javnost kako bi se zgrada sačuvala i “vratila” gradu u svojoj arhitektonsko-skulpturalnoj dimenziji.

"Verujem da sa K13 mogu uspostaviti dublje veze između mašte i stvarnosti. Želim otvoriti novo područje zajedničkih vrednosti. Ja bih da ova kula postane dom svetla za ovaj grad u bliskoj budućnosti, mesto susreta i razmene. U ovom radu želim povezati dva pojma koja su obično zbunjujuća za gradske planere, političare i projekt programere: grad kao kazalište kolektivne svesti i grad kao kazalište kolektivnog, stvarnih događaja...”, naveo je Kopljar povodom rada “K 13”.

Za rad “K11” napravio je portrete kolega umetnika koji nikada nisu želeli da postanu deo mejnstrima. Uvek su bili verni sebi i margini, a bili su zapostavljeni i zaboravljeni.

“Gledam na njih i doživljavam ih kao humani otpad, ljude koje niko ne treba. Oni su samo primer generisanja humanog otpada u zapadnom kulturnom okruženju”, naveo je povodom tog rada Kopljar.

Rad “K6” načinjen je na mestu gde je njegov otac poginuo u bombardovanju grada 23. septembra 1992. godine. Mesto je obeležio belim pravougaonikom i nizom brojeva 23091992. Za nekoliko dana rad je nestao - bela boja bila je izbrisana gumama automobila.

Rođen u Zenici 1962. godine, a živi i radi u Zagrebu, Kopljar se školovao u klasi profesora Carmelo Zottia na Akademiji lepih umetnosti u Veneciji. Već dugi niz godina radi u domenu performans umetnosti, instalacija, video prezentacija i fotografskih postavki.

U drugoj polovini 90-ih započeo je “work in progress” označen indeksnim nazivom “K”. Većina njegovih dela stoga je tako i naslovljena - od “K1” (2000), preko “K2” (1997), “K3” (1997), “K4” (2005), “K5” (1999), “K6” (2000), “K7” (2001), “K8” (2002), “K9” (2005), “K10” (2004), “K11” (2006) do “K12” (2007) i “K13” (2009).

Izlagao je na Bijenalu u Sao Paolu, u MSU u Zagrebu, MMSU u Rijeci, centru The Kitchen u Njujorku, Galeriji Manes u Pragu...

Kustoskinja izložbe u MSUV je Gordana Nikolić, a biće otvorena do 30. marta.

Sajt MSUV je www.msuv.org

(SEEcult.org)