Kontroverzni 8. ZagrebDoxa

Mon, 02/20/2012 - 11:01.
/
Tudjman-i-Milosevic-ZagrebDox.jpg

Odnos bivših predsednika Hrvatske i Srbije Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića, ekoterorizam, veštačka oplodnja i niz priča o krizi savremenog kapitalizma, među temama su filmova u programu “Kontroverzni Dox” osmog ZagrebDoxa, koji će prikazati i izbor filmova o stanju savremenog društva uopšte.

Program “Kontroverzni Dox” osmog ZagrebDoxa predstavlja sedam filmova koji se na različite načine bave uticajnim ličnostima društveno-političkog života, aktuelnim društvenim fenomenima ili spornim događajima.

U programu “Stanje stvari” devet filmova dokumentuje aktuelne globalne društvene probleme i pojave karakteristične svim oblicima društvenih zajednica, pružajući tako gledaocima jedinstveni uvid u stanje današnjeg društva.

Film “Tuđman i Milošević - dogovoreni rat?”, koji je autorski dvojac Slađana Zarić i Filip Čolović režirao iz arhivskih snimaka, donosi niz javnosti nepoznatih činjenica: dva presednika su se za vreme rata susrela čak 48 puta, a sve vreme bili su u telefonskom kontaktu. Hrvoje Šarinić, Tuđmanov šef kabineta od 1993. do 1995. godine, 11 puta se tajno sastao s Miloševićem u Beogradu, a jedan od njihovih poslednjih sastanaka dogodio se samo nekoliko dana pre vojne operacije “Oluja”, pokazuje film Zarićeve i Čolovića, koji je publika u Srbiji imala priliku da vidi u dva dela na RTS-u.

Iako su stalno održavali kontakte, Tuđman i Milošević su se jedino u Karađorđevu i Tikvešu, početkom 1991. godine, sreli samostalno. Mnogi tvrde da su upravo tokom tih susreta našli zajednički jezik.

Dokumentarac je sniman u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji, u produkciji informativnog programa RTS-a.

“Big Boys Gone Bananas!” švedskog filmskog autora Fredrika Gerttena svojevrsni je nastavak njegovog dokumentarca “Bananas!” iz 2009. godine o 12 radnika sa nikaragvanskih plantaža koji su podigli sudsku tužbu protiv velikog proizvođača voća, Dolea. Gertten dokumentuje hajku koju je ta kompanija pokrenula protiv njega - od zabrane prikazivanja filma, pretnji sudskim tužbama do kontrole medija i PR-spinova.

Danski film “Ambasador” uspešnog dokumentariste Madsa Brüggera međužanrovska je tragikomedija o bizarnom svetu afričke diplomatije u čijem je središtu dekadentni beli diplomata koji je kupio ambasadorski položaj u centralnoj Africi kako bi se domogao golemih rezervi dijamanata. Na ZagrebDox, nakon IDFA, stiže diplomski rad mladog Šveđanina Mićaela Krotkiewskog, “Devet prizora nasilja” koji dokumentuje trenutke nasilja i bez previše objašnjavanja otvara vrata mračne strane ljudske psihe.

Američki film “Ispovijedi ekoterorista” Petera Jaya Browna otkriva 30-godišnju odiseju najtraženijeg zagovornika očuvanja prirode danas, kapetana Paula Watsona, kultnog heroja cenjene emisije “Whale Wars” na Animal Planetu. Nakon ssto je osnovan Greenpeace (iz kojeg je izbačen zbog nekonvencionalnih metoda zaštite planete), Brown je osnovao The Sea Shepherd Society, malu organizaciju zaduženu za zaštitu morskog života na planeti.

Rediteljka Marieke Schellart u filmu “Jajašca za kasnije” dokumentuje svoju borbu s biološkim satom i želju za detetom. Kako nema partnera, jedino je rešenje da zamrzne svoje jajne chelije, što je u Holandiji protivzakonito.

Gillian Wearing engleska je konceptualna umetnica, a u dokumentarcu “Samostvoreni” odabrala je sedam pojedinaca za sociološki i psihološki eksperiment - svi su se morali suočiti sa sobom i percepcijom koju o njima imaju drugi.

Program “Stanje stvari” donosi film “Preživjeti napredak”, nastao prema bestseleru “Kratka povijest napretka” Ronalda Wrighta, koji daje subverzivnu dijagnozu jedinstvenih sposobnosti ljudskog roda uz opasnosti koju one predstavljaju za svet. Reditelji Mathieu Roy i Harold Crooks usredsredočeni su na suštinske razlike i sličnosti naših genetičkih predaka i nas.

Dokumentarac “Dugokracija” traži uzroke dužničke krize u Grčkoj i predlaže rešenja koja ne prihvataju vlada i najjači mediji. Autori Aris Hadžistefanu i Katerina Kitidi razgovarali su sa ekonomistima, novinarima i intelektualcima iz celog sveta koji opisuju korake koji su Grčku doveli u današnju dužničku zamku - dugokratiju.

Britanski film “Četiri jahača” Rossa Ashcrofta prikazuje 23 najvažnija svetska intelektualaca koji iznose mišljenje o savremenom kapitalizmu, ukazujuchi da, izmedju ostalog, pola sveta pati od gojazanosti dok druga polovina gladuje, te da je bankama dopušteno da stvaraju novac ni iz čega dok bi obični građani za tako nešto bili optuženi za falsifikovanje... Služeći se biblijskom analogijom, autor filma pita se ko su četiri jahača Apokalipse.

U fokusu francuskog dokumentarca “Zavjera oko žarulje” rediteljke Cosime Dannoritzer planirano je zastarevanje, odnosno namerno skraćenje veka trajanja proizvoda da bi se zagarantovala potražnja. Taj trend počinje u 20-im godinama 20. veka, kada je osnovan tajni kartel koji će ograničiti vek trajanja sijalice sa žarnom niti. Autorski dvojac Eric Black i Frauke Sandig u filmu “Srce neba - srce zemlje” prati šestoro mladih Maja u njihovom svakodnevnom životu i obredima, otkrivajući odlučnost da se odupru uništavanju svoje kulture i okoline.

Film “Bez domovine” američkog autora Thea Rigbya pokušava nadići uobičajeni medijski pristup problemu imigranata, istražujuchi složeno i emotivno putovanje jedne porodice, uključujući i njihovu deportaciju, dok se “Farma u kamionetu” bavi novom generacijom američkih farmera - reditelj Ian Cheney posadio je povrće na jedinoj zemlji koju poseduje, starom kamionetu svog dede. Nemački autor René Frölke u filmu “Obilazak” zabeležio je posetu najvišeg nemačkog državnika Akademiji likovnih umetnosti u Karlsrueu 2008. Kanadski film “Tri zida” autora Zaheeda Mawania šaljivo je putovanje u apsurdni svet savremenih kancelarija.

Osmi ZagrebDox prikazache od 26. februara do 4. marta u Movieplexu u Centru Kaptol ukupno više od 150 dokumentaraca, podeljenih u međunarodnu i regionalnu konkurenciju, kao i niz zvaniccnih programa i retrospektiva.

Za glavne festivalske nagrade, Velike pečate, takmičiće se 30 filmova u međunarodnoj i 20 u regionalnoj konkurenciji. Takođe, Mali pečat biće dodeljen i ove godine autoru/ki do 35 godina, a nagrada “Movies That Matter” filmu koji na najbolji način promoviše ljudska prava. Biće dodeljena i nagrada publike za najbolji film, čiji je sponzor petu godinu zaredom Hrvatski Telekom.

Prošle godine na ZagrebDoxu najboljim filmom u regionalnoj konkurenciji proglašen je crnogorski “Život, priključenija i održivi razvoj jednog kokota” Vladimira Perovića, a holandski “Među zvezdama” Leonarda Retela Helmricha u međunarodnoj.

Nagradu “Movies That Matter” osvojio je srpski film “Run for Life” (Trka za život) Mladena Matičevića.

Mali pečat za najbolji film autora ili autorke do 30 godina starosti osvojio je poljski “Ugljenari”.

Sajt ZagrebDoxa je www.zagrebdox.net.

(SEEcult.org)

Comments