KND: 56. Oktobarski salon 2/3

56. Oktobarski salon 'Ljubavni zanos', Muzej grada/Kulturni centar Beograda, 23. septembar - 6. novembar 2016.

2/3 - Kritičar na delu: Nebojša Milenković, istoričar umetnosti

Istoričar umetnosti Nebojša Milenković smatra da će protekli 56. Oktobarski salon u Beogradu, održan na temu “Ljubavni zanos”, biti zapamćen pre svega po tome što je kustos bio Dejvid Eliot, jer radovi koje je predstavio ne izazivaju bilo kakav zanos, pa ni polemiku, već ravnodušnost. U drugoj epizodi serijala “Kritika na delu” o 56. Oktobarskom salonu “Ljubavni zanos”, Milenković navodi i da ne vidi razlog za bijenalizaciju te međunarodne izložbe, jer se ne razlikuje bitno od prethodnih. Od Eliota, kao iskusnog kustosa i dobrog poznavaoca umetničke scene na ovim prostorima, očekivao je fokusiraniju i izoštreniju izložbu, a ne izložbu “bez strasti”.

Navodeći da je Oktobarski salon jedina umetnička manifestacija u Srbiji koja umetnicima koji su izloženi, a i samom kustosu, obezbeđuje određeni društveni uticaj, vidljivost i značaj, Milenković smatra da je OS u tom kontekstu - ne samo ove godine, već i prethodnih - slika stanja društva u kojem se održava.

Milenković podseća da je internacionalizacija Oktobarskog salona počela 2004. godine i to upravo na tragu zanosa u kojem je srpsko društvo tada bilo, kada se “činilo da je taj srpski put trajno ili makar privremeno zaustavljen”, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. Međunarodni Oktobarski salon bio je svojevrsna zadužbina pokojnog premijera, koja simbolizuje sve ono što je Srbija tada htela, želela ili pokušala da bude ili nije imala snage da bude.

U tom kontekstu, Milenković smatra da internacionalizacija Oktobarskog salona jeste donela novi duh i novu otvorenost, nov kvalitet, jer je postao mesto na kojem su domaći umetnici mogli da ostvare širu međunarodnu ili bar regionalnu vidljivost.

“U tom kontekstu bijenalizacija Salona jeste izazvala dosta strepnji i kontroverzi i te primedbe koje su se Salonu stalno davale uglavnom su se odnosile na dve-tri stvari. Jedna je bila zastupljenost ovdašnjih umetnika na Salonu, a druge dve - da li je Salon dovoljno slikarski, i da li je dovoljno srpski”, naveo je Milenković, ocenjujući da je bijenalizacija Salona i sve ono što je pratilo odluku Skupštine grada da postane dvogodišnja manifestacija izazvalo dosta strepnji kod jednog dela scene, dok je u drugom delu izazvalo dosta nade. To kretanje između strepnje i nade, prema Milenkoviću, došlo je do izražaja u prethodnoj godini, kada Oktobarski salon nije održan – bilo je karakteristika tog nespotojećeg, neodržanog prošlogodišnjeg Salona.

U tom kontekstu je izbor Dejvida Eliota za kustosa 56. Oktobarskog salona doživljen sa olakšanjem.

“Mnogima je pao kamen sa srca. Manje-više smo svi pomislili da OS neće menjati svoju ulogu, svoju funkciju, svoj pravac”, rekao je Milenković, ukazujući da i u pogledu pravca Oktobarskog salona postoje već duže vreme dileme, jer je posle prvobitnog zanosa od 2004. godine, pa narednih nekoliko godina, “očigledno da je i taj zanos OS prilično bivao sve manji i da je splašnjavao kao i društvo u kojem se odvija”.

Milenković ne vidi razliku ovogodišnjeg OS u odnosu na prethodne.

“Budžet možda jeste veći, ali to se na izložbi ne vidi”, dodao je Milenković, smatrajući da je bijenalizacija Salona loša i zbog toga što se nije vodilo računa o tome da se OS događa u isto vreme kada i jedine dve bijenalne izložbe u zemlji – Bijenale u Pančevu i Memorijal Nadežde Petrović u Čačku.

“U našoj sredini, u kojoj su mediji, pa i publika, prilično nezainteresovani za kulturne događaje, a te dve izložbe jesu veliki događaji koji se odvijaju izvan Beograda”, bijenalizacija Oktobarskog salona “dodatno je smanjila inače nedovoljnu vidljivost te dve manifestacije”, rekao je Milenković, koji smatra da je najlogičnije da se OS otvara i održava u oktobru kao što mu i naziv sugeriše.

Povodom koncepta 56. OS, Milenković napominje da je engleski naziv izložbe “Pleasure of Love”, što ne znači zanos na srpskom – kako je zvanično prevedeno, već pre, recimo – zadovoljstvo ili uživanje u ljubavi.

Milenković smatra, međutim, da problem 56. OS nije to što je “izgubljen u prevodu”, već je “više izgubljen u konceptu”.

Iako je bio zadovoljan izborom kustosa 56. OS, Milenković je naveo da mu je čudno to što je Eliot, kao neko ko je upućen u situaciju i umetničke prilike u Srbiji - jer je sa Bojanom Pejić svojevremeno radio čuvenu izložbu “Posle zida”, nije sebi dozvolio taj “luksuz koji kustosi njegovog ugleda i renomea svakako mogu imati, a to je da ova izložba bude fokusiranija i izoštrenija”.

“Prilično je bestrasna. Nema tog očekivanog zanosa. To jeste izložba bez strasti. Ne izaziva neke polemike, dijaloge, čak ni neslaganja i protivljenja. Problem ovog Oktobarskog salona je to što izaziva ravnodušnost”, ocenio je Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.

“Plašim se da ćemo ovogodišnji Salon zapamtiti samo po tome što je kustos bio Dejvid Eliot”, dodao je Milenković.

Iako svaka velika izložba jeste nužno fragmentarna, Milenković smatra da je problem 56. Oktobarskog salona to što nije moguće sagledati pretpostavljenu celinu.

“U tom smislu mi nedostaju recimo diskusije. Nedostaje mi da se na Salonu otvore ozbiljne polemike, ali ne polemike istomišljenika, kao što je bio slučaj na nekim od prethodnih salona. I ta priča o interancionalizaciji ili o tome da treba da imamo naš Salon šta god to ‘naš’ značilo i ko god to ‘mi’ bili, jeste nešto što nedostaje, jer mislim da je Salon mesto da se razgovara i o samom Salonu, i o ovom aktuelnom, i o tome šta će se dogoditi sa budućim Salonom ili budućim salonima”, naveo je Milenković, postavljajući i pitanje zašto bi Dejvid Eliot bio zainteresovaniji za ovdašnju umetničku scenu nego što su to njeni sami akteri.

“U tom kontekstu ovaj zanos bez strasti jeste odraz društva bez zanosa i to nikako ne može biti krivica Dejvida Eliota”, zaključio je Milenković.

*U prethodnoj epizodi Kritike na delu o 56. Oktobarskom salonu govori istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, a u narednom je kritičarka na delu Danijela Purešević.

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu

_ _ _

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)