Ka novoj hrabrosti
Festival autorskog filma (FAF) u Beogradu počeo je 24. novembra uz poruke o potrebi buđenja hrabrosti, buntovnog duha i solidarnosti, kao i u slavu reditelja sa prostora Jugoslavije koji su svojim delima aniticipirali po mnogo čemu prelomnu 1968. godinu.
Otvarajući 23. FAF, koji do 2. decembra nudi rekordnih više od 90 filmova, dramska autorka, scenaristkinja i pesnikinja Milena Marković, rekla je u Domu omladine Beograda da je FAF i posle više od 20 godina i dalje mlad, svež i žestok, jer se “menja, uči, kulturan je, hrabar je i ume da iznenadi”.
Navodeći da je na FAF-u gledala Larsa fon Trira, Sokurova, Kaurismakija, Hanekea i druge autore koji su joj promenili život, Milena Marković rekla je da su je neki i zbunili, a neki naljutili, ali da tako i treba da bude, jer FAF nije ni revija, ni smotra, već postoji da bi učestvovao u istoriji stvaranja filmova i da bi “svake godine prikazao po jedan film koji će nekome promeniti život, koji će pomeriti granice”.
“Festival filmova koji će nekoga zbuniti, uplašiti, naljutiti i promeniti mu život, posvećen našim velikim rediteljima koji su direktno učestvovali u stvaranju filmske istorije svetske i evropske. Neki od njih su ovde sa nama, a tu ste i vi koji ćete uživati u umetnosti i jednoga dana stvarati nove filmove koji će da pomeraju, uzbuđuju, ljute i nekome menjaju život”, rekla je Milena Marković, otvarajući 23. FAF u ime onih kojih više nema i onih koji dolaze.
Najavljujući Milenu Marković, predsednik Saveta FAF-a Srdan Golubović rekao je da se u delima te umetnice oseća duh 1967. godine i crnog talasa, butna i neprihvatanja, posebnosti i autentičnosti - duh Džimija Barke.
“Duh 1967. godine podseća nas na to da smo bili deo jedne velike kinematografije - toliko velike da su čak u jednoj godini nastali filmovi kao što su ‘Skupljači perja’ Aleksandra Saše Petrovića, ‘Jutro’ Puriše Đorđevića, ‘Ljubavni slučaj službenice PTT’ Dušana Makavejeva, ‘Buđenje pacova’ i ‘Kad budem mrtav i beo’ Živojina Pavlovića. U Hrvatskoj su nastali iste godine ‘Breza’ Ante Babaje, a u Bosni ‘Mali vojnici’ Bate Čengića”, rekao je Golubović.
Možda je još važnije od toga, kako je dodao, to što je to bila kinematografija koja je “predosetila, nagovestila, anticipirala 1968. godinu, godinu koja je promenila svet – okrenula ga naglavačke. Godinu promene i pobune”.
Pedeset godina kasnije - u filmovima koje će gledati publika FAF-a – savremeni filmski junak potpuno drugačiji čovek, konstatovao je Golubović.
To je “čovek bez hrabrosti, koji živi u stalnom strahu od gubitka posle, a na leđima nosi teret kredita. Čovek izgubljenog dostojanstva, zaboravljenih ideala, bez empatije, bez solidarnosti, otuđen, usamljen, sebičan… To je potpuno drugačiji junak od donkihotovskog, buntovnog junaka kao što je bio Džimi Barka”, rekao je Golubović, podsećajući na legendarnog junaka filma “Kad budem mrtav bi beo” u tumačenju Dragana Nikolića, koji je motiv plakata 23. FAF-a.
Direktor FAF-a Igor Stanković rekao je da je to mali i skroman festival, bez crvenog tepiha i glamura, ali uvek sa punim salama.
Ogroman značaj FAF-a, kako je rekao Stanković, nisu nažalost dovoljno prepoznali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Grad Beograd, ali FAF uprkos tome “opstaje i opstaće narednih godina i decenija”.
Festivalski program zvanično je požeo izraelskom porodičnom i antiratnom dramom “Fokstrot” Samjuela Maoza, dobitnika Gran prija u Veneciji.
Festivalske dvorane su, osim DOB-a, i Dvorana Kulturnog centra, Jugoslovenska kinoteka, bioskopi “Fontana” i “Vlada Divljan”, Dom kulture Studentski grad, Parobrod - bioskop “Dragan Nikolić” i bioskop Art Kolarčeve zadužbine, kao i Sava centar, gde ce 29. novembra biti održana domaća premijera dokumentarnog filma Mile Turajlić “Druga strana svega” koji je osvojio glavnu nagradu na proteklom 30. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA).
Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
(SEEcult.org)
