• Search form

08.02.2016 | 12:37

Izmene Zakona o kulturi

Izmene Zakona o kulturi

Izmene i dopune krovnog Zakona o kulturi u Srbiji naći će se pred poslanicima na zasedanju koje je zakazano za 9. februar, nakon više od pola godine od kako su ušle u skupštinsku proceduru i više od godinu dana od burne javne rasprave koja neformalno još traje, s obzirom na brojne proteste umetnika, kulturih radnika i apele Nacionalnog saveta za kulturu (NSK) povodom neprihvatanja nekih od ključnih primedbi.

Nedavno je pokrenuta i onlajn peticija grupe od 50 uglednih kulturnih radnika i umetnika, koje je podržalo u međuvremenu više od 1.200 potpisnika, koji se protive ukidanju nacionalnih priznanja za vrhunski doprinos kulturi i izražavaju podršku primedbama NSK koje su u više navrata upućene na Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi.

Posebno burne reakcije u javnosti izazvala je nedavna ocena ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca da je kriterijume za dodelu vrhunskih priznanja u kulturi, za razliku od sporta, gotovo nemoguće ustanoviti zbog različitosti samog sektora, ali i zbog, kako je naveo, “klanovsko-burazerskih odnosa” u kulturi.

“Vi istrčite sto metara za određeni broj sekundi i osvojite zlatnu, srebrnu ili bronzanu medalju… U kulturi stvari ne stoje tako - naprosto čitav sistem u kulturi je takav da je vrlo teško ustanoviti kriterijume, s obzirom na različitosti koje pokriva sektor kulture. Imamo sa jedne strane umetnost, a ša druge zaštitu. Kako je moguće porediti rad jednog glumca, sa radom jednog slikara, bibliotekara, arhivara… To je debata koja postoji od početka kada su uvedene nacionalne penzije”, rekao je Tasovac nedavno u Dnevniku RTS-a, dodajući da je drugi problem, za koji je naveo da još složeniji, neka vrsta “klanovsko-burazerskih odnosa” u kulturi. “Meni se čini da bismo jednostavno u ovom trenutku, kada smo sagledali čitavu ovu situaciju, zapravo bolje rezultate imali da smo kojim slucajem kao glavni kriterijum stavili da biramo nacionalna priznanja na tomboli, nego što smo pravili ovu šaradu koja traje već od 2009. godine”, rekao je Tasovac povodom predloženog ukidanja dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, na osnovu kojeg se ne ukida i pravo dosadašnjih dobitnika na dodelu doživotnog mesečnog novčanog primanja.

Predloženo ukidanje dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi bilo je i tema više javnih obraćanja NSK nadležnima, na koje je apelovao da prihvate njegove primedbe na izmene i dopune Zakona o kulturi, a ovlašćene predlagače pozvao da ih koriste pri formulisanju amandmana, uključujući i odredbe koje se odnose na redukovanje njegovih nadležnosti, kao i one koje se tiču ustanova i manifestacija od nacionalnog značaja i prava samostalnih umetnika.

Uoči izjasnjavanja poslanika o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, članica NSK, kompozitorka i književnica Ivana Stefanović navela je u autorskom tekstu u “Danasu” da je ministar Tasovac izjavom o priznanjima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi uvredio ne samo umetnike i one koji rade u kulturi, već i one koji više nisu živi, a nekada su bili nosioci tih priznanja, među kojima je i njegov otac, glumac Predrag Tasovac.

“Ministar je uvredio i žive umetnike, njihove izdavače, članove žirija koji su im nekad dodelili neku nagradu, kritičare koji su o delima i autorima pisali, i najzad, njihovu publiku koja ih čita/gleda/sluša i, gle čuda, o njima dobro misle. Uvredio je Tasovac i istoričare umetnosti i kulturologe, one koji o umetnosti i kulturi pišu, jer je tvrdio da se u umetnosti ne može odrediti šta je dobro, a šta ne. Njemu se čini da je stvar proizvoljna, i da ne postoje parametri kojima se meri vrednost dela kao što su filmovi Slobodana Šijana ili Puriše Đorđevića, uloge Milene Dravić ili Mire Stupice, stihovi Ljubivoja Ršumovića, muzika Kornelija Kovača ili Rajka Maksimovića, interpretacija Biserke Cvejić ili Lole Novaković, slike Aleksandra Rafailovića ili Vlade Veličkovića. Šteta je što aktuelnog ministra nisu okrznule nauke o umetnosti, estetika, teorije kulture i umetnosti jer su u njima pitanja vrednosti umetničkog dela davno obrađena”, navela je Ivana Stefanović.

I umetnička udruženja takođe su ranije pozvala Ministarstvo kulture da zadrži priznanja za doprinos kulturi, kao što je to učinjeno u oblasti sporta.

Dodela nacionalnih penzija proteklih godina izazivala je burne reakcije u javnosti, kako zbog pojedinaca koji su ih dobili, tako i zbog onih koji nisu, a bili su predloženi.

Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi odnosi se i na načela kulturnog razvoja na osnovu kojih se država stara o ostvarivanju opšteg interesa u kulturi i sprovođenju kulturne politike, kao i na opis opšteg interesa u kulturi i opis kulturne delatnosti.

Poseban deo predloženog zakona odnosi se i na NSK, a uz izmene sastava i načina izbora članova tog tela, kao i uvođenje naknade za njihov rad, predviđeno je i ujedno sužavanje nadležnosti NSK, koji više ne bi učestvovao u izradi predloga strategije razvoja kulture, već bi razmatrao i davao mišljenje o predlogu.

Predloženi zakon odnosi se, između ostalog, i na način izbora direktora ustanova kulture, kao i članova upravnih i nadzornih odbora, te na reprezentativna umetnička udruženja u kulturi, status stručnjaka u kulturi i samostalnih umetnika.

Između ostalog, predviđene su izmene odredbi koje se odnose na finansiranje projekata i programa u kulturi, pa bi konkursi za narednu godinu trebalo da budu raspisani najkasnije 30 dana od dana usvajanja budžeta za tu godinu (sada je zakonski rok 1. oktobar tekuće godine za narednu, ali uglavnom nije poštovan).

Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi ušao je u skupštinsku proceduru početkom avgusta 2015, a sačinjen je na osnovu javne rasprave koja je takođe bila burna.

Srbija je dobila 2009. prvi Zakon o kulturi posle 17 godina, a iako je najavljivan kao prekretnički, s obzirom na niz sistemskih novina, selektivno je primenjivan proteklih godina i pretrpeo je niz kritika.

Između ostalog, na osnovu Zakona o kulturi trebalo je da bude usvojena Strategija razvoja kulture na nacionalnom nivou, ali posle najmanje dva poznata pokušaja definisanja njenog teksta tokom mandata više ministara kulture, i ona je izostala.

*U PRILOGU: predsednik NSK Mileta Prodanović, slikar, pisac i profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, govori u intervjuu za SEEcult.org o primedbama NSK na Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi, problemima i proklamovanim prioritetima kulturne politike, komunikaciji sa Ministarstvom kulture i informisanja… 

Dokumenta: Zakon o kulturi / Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi / analiza prihvaćenih i odbačenih primedbi NSK na izmene i dopune Zakona o kulturi

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    21.09.2018 | 16:00

    Laufer galerija, Svetozara Radića 4, Beograd

    BOOGIE: SOMETHING ELSE - izložba (20.9.-15.12.2018.)

    https://lauferart.com

    28.09.2018 | 10:00

    Galerija umjetnina, kralja Tomislava 15, Split

    VJEKOSLAV NAKIĆ: FILMOVI (27.9.-2.12.2018.) (30 min)
     

    SLOBODA (1966.)

    TETRAEDAR (1967.)

    L'ABANDON (1967.)

    POSLIJE POTOPA (1967.)

    kustosica: Sunčica Fradelić
    organizacija: Galerija umjetnina i Kino klub Split

    https://www.galum.hr

    28.09.2018 | 12:00

    Hestia Art Residency & Exhibitions Bureau, Toplicin venac 14/9/IV, Beograd

    Umetnički par diSTRUKTURA: Milica Milićević (1979) i Milan Bosnić (1969): WE from in betWEen - izložba (27.9.-9.12.2018.)

    http://distruktura.com

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    05.10.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NEVENKA ARBANAS - RETROSPEKTIVA (4.10.-18.11.2018.)

    http://gkd.hr

Video
04.11.2018 | 09:26

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 5/5

57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.

5/5 Kritičarka na delu: Vida Knežević, istoričarka umetnosti