Istraživanje definicije ega
Koreografkinja i umetnička direktorka trupe Vertigo iz Izraela Noa Verthajm, koja će zvanično otvoriti 15. Beogradski festival igre (BFI) uoči premijernog međunarodnog izvođenja njene predstave “Jedan, jedan i jedan” 17. marta u Sava centru, izjavila je da je taj komad nastao na osnovu istraživanja pitanja identiteta i ljudskog ega.
“Naslov potiče iz starovremenske molitve, iz hrama u Jerusalimu. U izvornom obliku može biti i u muškom i u ženskom rodu. Misao koju sam preuzela odnosi se na jedinku koja je celovita, ali takođe na njeno beskrajno deljenje kroz odnose sa drugima. Ne možemo definisati ličnost bez tog odnosa. Potreban nam je drugi da bismo odredili sebe. U radu na ovoj predstavi istraživala sam definiciju ega. Vrlo je apstraktno definisati ego kroz pokret i igru. Lično to pitanje razmatram svakoga dana. Raditi na svojoj ličnosti - to je zadatak za ceo život”, rekla je Noa Verthajm na konferenciji za novinare 16. marta u Sava centru.
Scenografiju njene predstave čini zemlja, koja se lagano prosipa i polako prekriva čitav prostor scene.
“Sa filozofske tačke gledišta, u našim telima i u prirodi imamo sve elemente - vodu i vazduh, vatru i zemlju, ali ona je za mene najviše kondenzovan materijal i najviše povezan sa nama samima. Ona nas hrani. Njoj se vraćamo, mada dok živimo često zaboravljamo na to, mislimo da smo večni. Zemlju vidim kao nešto organsko, uzimamo od nje i na kraju joj darujemo sebe, svoje telo, dok duša, možda, odlazi na neko drugo mesto”, rekla je Noa Verthajm.
Predstava počinje zvucima sa groblja, ali na nežan, poetski način.
“Zemlja je takođe simbol mnogih borbi. O tome ne moram vama da govorim. Kao i mi u Izrealu, ali i mnoge druge nacije svesni ste ratovanja kroz istoriju za parče zemlje”, primetila je Noa Verthajm i dodala da u tom smislu koristi i jaku tradicionalnu muziku, dok je originalnu muziku komponovao Avi Baleli.
Govoreći o svom načinu rada, navela je da stvaranje novog komada započinje u tišini.
“Prvo odredim motive, iz njih onda uzimam slike, kreiram pokret, jezik, u skladu sa idejom koju istražujem. Tek zatim dolaze muzika, kostim i drugi elementi”, rekla je Noa Verthajm.
Od ideje do realizacije, kako je dodala, obično prođe godinu dana. Nakon perioda istraživanja, tokom kojeg ima i puno drugih obaveza, rad u studiju traje oko tri meseca.
“Smatram da to nije dovoljno, ali u današnjem brzom vremenu moramo biti zahvalni i na tome. Moj pristup je kompleksan, bavim se čakrama, želim da pokret kreiram iznutra ka spolja”, rekla je umetnica, te demonstrirala jedan postupak, uz poziv prisutnima na konferenciji da joj se pridruže, što je većina prihvatila.
Noa Verthajm će održati i majstorski čas za starije učenike Nacionalne fondacije za igru.
Napominjući da su svi njeni saradnici već 25 godina isključivo izraelski umetnici, prisetila se kako je trupu osnovala sa svojim životnim partnerom Adijem Ša’alom, a naziv Vertigo bio je naslov njihovog prvog dueta.
Kompanija Vertigo je pre deset godina osnovala i eko-art selo. “Tu i živimo, sa svoja tri sina, na prirodan način. Koristimo solarnu energiju, pravimo kompost. Nije lako, ali živimo na način u koji verujemo. Tu su nam i baletski i umetnički studiji. Pored svojih projekata, bavimo se i onima koji su namenjeni osobama sa invaliditetom”, ispričala je Noa Verthajm.
Novinarima se obratila i Rejčel Grodžinovski koja je dugo radila u jednoj od najznačajnih izraelskih institucija za savremenu igru - Centru “Suzan Delal” u Tel Avivu, a od pre dve godine je član Vertiga, koji je opisala kao “plesnu kompaniju sa filozofskim pristupom”.
“Na Beogradskom festivalu igre sam već treći put. Hvala direktorki tog fantastičnog festivala Aji Jung što redovno poziva izraelske plesne trupe”, rekla je ona i naglasila da je izvođenje predstave “Jedan, jedan i jedan” na BFI prvi izlazak pred stranu publiku nakon mnogih izvođenja u Izraelu.
Rejčel Grodžinovski je najavila da će Vertigo učestvovati u proslavi 70 godina postojanja države Izrael širom sveta, a posebno je istakla predstojeće gostovanje predstave “Bela buka” u Rojal Albert holu u Londonu.
Konferenciji je prisustvovala i Marilu Buzi, glavna urednica časopisa za umetničku igru “Danca e danca” iz Milana, koja je ocenila da je BFI postao “jedan od najznačajnijih festivala te vrste u Evropi i nastavlja da raste”.
“Zato je važno biti lično ovde i videti sve te nove, uzbudljive produkcije”, rekla je Marilu Buzi. Kako je dodala, “Danca e danca” izlazi od 1986. godine. Pored štampanog izdanja na italijanskom jeziku, od nedavno ima i digitalo izdanje na engleskom i najtiražniji je časopis koji se bavi svetom igre.
Beogradski festival igre počeo je 15. marta u Sava centru novim delom “Veliki krotitelj” grčkog vizuelnog umetnika i koreografa Dimitrisa Papajoanua, dobitnika nagrade BFI-ja “Jovan Ćirilov – za korak dalje”.
Pod sloganom “Prestonica”, BFI predstavlja do 4. aprila koreografske postavke 15 trupa iz celog sveta, među kojima su prvi put u Beogradu i Kompanija Roja Asafa iz Izraela, Sidnejska kompanija igre, Balet Hongkonga, Poljski teatar igre...
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
