Herst u MSUV, uz protest
Izložba “Nova religija” britanskog umetnika Dejmijana Hersta (Damien Hirst) svečano je otvorena 2. septembra u krcatom Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), uz najavu nastavka saradnje sa Britanskim savetom na sličnim projektima, ali i protest grupe umetnika i aktivista protiv domaće institucionalne podrške krupnom kapitalu.
Protest u holu na ulazu MSUV, održan za vreme govora britanskog ambasadora u Srbiji Denisa Kifa na otvaranju izložbe na prvom spratu, ubrzo je prekinut izbacivanjem učesnika iz muzejske zgrade intervencijom obezbeđenja. Povici “suprotstavljanja kulturi kapitalističkog sistema” izazvali su manje komešanje među zvanicama na otvaranju, dok su na ulazu praćeni i odobravanjem i negodovanjem dela publike koja nije uspela da uđe na otvaranje na popunjenom spratu, već je pratila prenos na video bimu.
Organizatori protesta saopštili su da su “brutalno izneti iz muzeja”, te da su predati policiji koja ih je legitimisala i sprečila da se vrate u muzejsku zgradu, iako ničim nisu kršili javni red.
Denis Kif
Izložbu je otvorio predsednik pokrajinske vlade Vojvodine Igor Mirović koji je istakao da je predstavljanje Hersta u MSUV posebna privilegija i način da se “izbrišu granice različitih jezika i kultura i generiše univerzalna duhovna struktura otvorena za sve izazove današnjice”.
“Herst je zaista različit i drugačiji. I da je samo takav, to bi bio dovoljan razlog da obratimo pažnju ne samo na njegova dela, već i na način na koji komunicira sa svetom i danas sa nama u Srbiji”, rekao je Mirović, koji je posebno zahvalio kompaniji kompaniji KPMG, koja je podržala izložbu.
"Zahvaljujem KPMG na ideji da 20 godina rada u Srbiji obeleže na sreću i radost svih poštovalaca umetnosti i namerno neću reći savremene umetnosti - ona je vanvremenska i univerzalna", rekao je Mirović, izrazivši zahvalnost i Britanskom savetu i britanskoj ambasadi koji su omogućili da se "jedan ovakav umetnik svetskog nivoa i to u naponu stvaralaštva" pojavi u Srbiji, i to prvi put baš u Novom Sadu, u Vojvodini.
Igor Mirović
Ambasador Kif je istakao da Herstova dela “na jedinstven način istražuju i preispituju sisteme savremenih verovanja i shvatanja”, te da su zato “često predmet debata i diskusija, divljenja, ali i kritike”. Kao ljubitelj umetnosti, kako je rekao, sa zadovoljstvom se u njih upušta.
“To je smisao savremene umetnosti i zato je Herst jedan od najaktuelnijih umetnika savremene britanske i svetske scene”, rekao je Kif i izrazio nadu da će Herst i novosadsku publiku uzbuditi i podstaći na razmišljanje.
Kler Sirs
Direktorka Britanskog saveta za Zapadni Balkan Kler Sirs istakla je da “Nova religija” otvara put i za buduće projekte predstavljanja vrhunskih britanskih umetnika.
“Trenutno razgovaramo sa još jednim uzbudljivim umetnikom o potencijalnoj izložbi u narednom periodu”, rekla je Kler Sirs, koja je prenela i svoje oduševljenje Herstom za vreme studija 90-ih u Londonu, ističući njegov doprinos demokratizaciji umetnosti, jer su prvi put ukinute prepreke u smislu toga ko može da izlaže u umetničkoj galeriji i ko može da ima mišljenje o umetničkom delovanju.
“Nadam se da možemo stvoriti nešto od tog uzbuđenja i u Novom Sadu”, dodala je.
Direktorka MSUV Sanja Kojić Mladenov rekla je da je Herstova izložba u Novom Sadu, gde gostuje nakon Banjaluke i Skoplja, specifično postavljena kao jedinstvena celina, odnosno instalacija u prostoru koju čine 44 grafike i četiri skulpture. Herstovi radovi na izložbi, kako je dodala, polaze od istorijske ikonografije koju autor reinterpretira problematizujući savremene društvene tokove, razvoj nauke, naročito medicine i farmaceutske industrije, te liberalnog kapitalizma.
“Herst istovremeno analizira i odnos umetnosti i kiča, originala i postprodukcije, kanonizovane repeticije motiva i slobodne umetničke intervencije”, rekla je Sanja Kojić Mladenov, koja je izložbu Hersta u MSUV opisala i kao potvrdu dostizanja najviših umetničkih standarda u toj instituciji.
Koristeći se univerzalnim temama, Herst u “Novoj religiji” suprotstavlja nauku i religiju, stavljajući ih u dijalog na način na koji ih ljudi obično percipiraju. Herst smatra da religija popunjava nekim ljudima prazninu koju svi imaju, dok drugi to čine umetnošću, poput njega samog. Postavka je osmišljena kao kompaktna celina radova koji funkcionišu kao ciklus fresaka – od “Stvaranja sveta” do “Poslednjeg suda”. Ti radovi okružuju oltarsku ikonu sa krstom optočenim pilulama u obliku dragulja, dečjom lobanjom i srcem obmotanim bodljikavom žicom, te pilulom isklesanom u mermeru. Ti elementi čine svojevrsnu kapelu posvećenu želji da se smrt drži pod kontrolom, koja u isti mah ne može da pomogne u suočavanju sa smrću.
“Nova religija” nastala je 2005. godine kao rezultat saradnje Hersta i galeriste Pola Stolpera, koji je kustos izložbe u MSUV.
Ceremoniji otvaranja prisustvovale su zvanice i građani koji su u grupama upućivani na prvi sprat MSUV dok prostor nije popunjen, pa je ostatak publike pratio prenos u holu u prizemlju zgrade. Samo iz Beograda došla su dva autobusa sa zvanicama različitih profila, među kojima su bili umetnici, kustosi, novinari…
Publici u holu na ulazu grupa učesnika protesta podelila letak u kojem je navela da je reč o izložbi “jednog od najbogatijih umetnika današnjice od čijeg rada profitiraju privatne galerije i kolekcionari i koga podržava moćni korporativni sektor”.
“Javno se suprostavljamo kulturnoj politici države, pokrajine i grada koji u polju kulture koriste javna sredstva i resurse za davanje bezuslovne podrške krupnom kapitalu koji manjinu čini sve bogatijiom dok većina stanovništva, među kojima su i radnici u kulturi, postaje sve siromašnija! Javno prozivamo Muzej što ovom izložbom servilno i nekritički promoviše kao najveću umetničku vrednost rad verovatno najšpekulantskijeg i najkomercijalnijeg umetnika svih vremena, i time profitabilnog umetnika-preduzetnika predstavlja kao poželjan model. Ovu izložbu plaćaju građani Srbije u trenutku kada sve građanske inicijative u polju kulture ostaju bez institucionalne podrške i bivaju prisiljene da svoj dalji rad prilagode tržišnim principima i interesima najbogatijih slojeva društva”, naveli su organizatori protesta u letku, kojim su pozvali ve na “štrajk publike” stavljanjem poveza na oči.
Foto: protest
Učesnici protesta saopštili su posle izbacivanja da je organizacija Herstove izložbe i način na koji su tretirani pokazala da “država u potpunosti staje iza krupnog kapitala, te da je celokupan sistem organizovan u tom ključu”.
Pozvali su javnost da se usprotivi takvom ponašanju nadležnih institucija, a upravu MSUV da se ogradi od “ovakve upotrebe javne institucije i ovakvog tretmana umetnika koji su mirnim putem hteli da iskažu svoj stav prema izložbi i koji su na najgrublji način bili izbačeni iz javnog prostora Muzeja, a potom i legitimisani, a da pri tom nisu počinili nikakvo krivicno delo”.
Među učesnicima protesta bio je i umetnik Živko Grozdanić, bivši direktor MSUV, koji je izjavio povodom Herstove izložbe za N1 da mu radovi tog umetnika deluju kao “monolit u Kjubrikovom filmu, kada se on spustio među majmune”. “Mi nismo majmuni, niti je Herst nekakav veliki monolit, ali to je takva nekakva nadrealna situacija koja mene jako zabrinjava”, naveo je Grozdanić.
Herstova izložba, koju je organizovao Britanski savet u saradnji s londonskom Galerijom Pol Stolper i MSUV, premijerno je predstavljena svojevremeno u Galeriji “Pol Stolper”, u Londonu, a zatim u crkvi All Hallows i Muzeju “Viktorija & Аlbert”, te u muzejima u Veneciji, Moskvi, Atini, Solunu, Oslu i Gdanjsku. U banjalučkom MSURS, gde je proletos započeto njeno predstavlјanje u regionu, obišlo ju je za oko dva meseca više od 25.000 posetilaca, što je čini najposećenijom izložbom u istoriji te institucije.
Izložbu u MSUV podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Uprava za kulturu Grada Novog Sada, kao i kompanija KPMG.
Herstove radove moguće je videti do 14. oktobra u MSUV.
*Foto: SEEcult/British Council
(SEEcult.org)
