Novoformirani trio gitara Ljubinka Lazića, člana orkestra Beogradske filharmonije, održao je promotivni koncert u Slovačkoj evangelističkoj crkvi u Staroj Pazovi, na kojem su izvedena dela filmske i popularne klasične muzike.

Solo kontrabasista Beogradske filharmonije, Lazić (1979, Vojka kod Stare Pazove), svira i tamburu i električnu gitaru.

Muzičko obrazovanje sticao je u Novom Sadu, na Cetinju, u Minhenu i Cirihu, a tokom studija na minhenskoj Visokoj školi za muziku (Hoćsćule fur Musik und Theather), u klasi profesora Klausa Trumfa, učestovao je kao solista i kamerni muzičar na brojnim takmičenjima i festivalima širom sveta, muzicirao sa više orkestara i osvojio više nagrada, među kojima su najznačajnije: Internacionalni orkestar laureata I Palpiti u Holivudu, Šlezvig - Holštajn festival u Nemačkoj, zatim na festivalima u Seulu, tango festival u Buenos Ajresu...

Dobitnik je i druge nagrade na internacionalnom takmičnju kontrabasista u Češkoj.

Stalni je član kvarteta Bašiona Amorosa, koji je 2003. dobio Evropsku nagradu za kvartet. Lazić je učestvovao i u snimanju jednoiposatnog dokumentarnog filma o tom andamblu, prikazanom širom sveta.

Lazić je, posle šestogodišnjih studija u Minhenu, proveo nekoliko sezona u Ciriškoj operi i Virtemberškom kamernom orkestru, sa kojim i danas nastupa.

Za Lazića je muzička kritika istakla da pripada novoj generciji kontrabasista koji, pored standardnog orekestarskog sviranja, neguju i poseban stil solističkog i kamernog muziciranja na kontrabasu kao ravnopravnom instrumentu sa svim ostalim u orkestru.

I stvaralačka biografja drugog, još mlađeg člana Lazićevog trija, gitariste Nemanje Bogunovića (1981) iz Beogarda je bogata.

Posle diplomniranja na FMU u Begradu, u klasi Vere Ogrizović, kao stipendista američke vlade održavao je koncetre i javne nastupe u Srbiji, SAD, Kanadi, Meksiku, Španiji i Italiji, snimao za RTV, izdao albume “Ballad For Princeš and Beloved Clašics”, “Pensamientos Latinos”, kao i zbirku transkripata za gitaru.

Stekao je ugled kod ljubtelja gitare efektnim izvođenjem koncerta “Aranhuez” Hoakina Rodriga, a po delikatnom tonu i muzičkom temperamnetu nazvan je “gitarista poetske muzikalnosti” i “džentlmen sa gitarom”.

Nastupao je pred članovima španske i srpske kraljevske porodice, a slušale su ga na posebnom koncertu i holivudske zvezde Barbara Strejsand, Šon Pen, Kevin Kostner, Mel Gibson i drugi.

Predstavljao je i Srbiju 2007. godine na konceertu u Ujedinjenim nacijama, a živi u Beogradu i Los Anđelesu.

Treći član trija, tamburaš i gitarista Jovan Nikolić (1981, Golubinci) nije stekao sistematsko muzičko obrazovanje, ali je zato rođen u sremačkoj porodici u kojoj se već šest generacija neguje zvuk tambure i ciganski način sviranja, pa je prvi kontakt sa tamburom ostvraio u četvrtoj godini.

Prvi učitelj mu je bio deda, a u 13. godini osnovao je svoj prvi rok sastav, dok se od 16. godine profesionalno bavi muzikom, svirajući i po kafanama.

Najveći uspeh postigao je prošle godine u Švajcarskoj, na džez festivalu u Montreu, jednom od najpozantijih u svetu.

Koncertom u staropazovačkoj crkvi, održanim u saradnji sa sveštenikom Igorom Feldijem, Centar za kulruu Stara Pazova obeležio je dan te ustanove.

B. Rakočević