Francuski kulturni centar u Beogradu priređuje 27. oktobra jedinstvenu projekciju filma “Home”, u režiji čuvenog umetnika Jan-Artis Bertrana (Yann Arthus-Bertrand), i raspravu o svetskoj borbi protiv klimatskih promena na Hemijskom fakultetu, čemu je posvećena i prevedena knjiga “Klima, moja planeta... i ja”, koju će Zavod za udžbenike i nastavna sredstva predstaviti u okviru 54. međunarodnog Sajma knjiga u Beogradu.

Dugometražni dokumentarni film “Home” (dom, kuća, stan) bio je već istovremeno prikazan širom planete na Svetski dan zaštite životne sredine - 5. juna ove godine, a to delo posvećeno svetskoj borbi protiv klimatskih promena i za unapređenje globalnog razvoja u prilici je da pogleda i publika beogradskog bioskopa “Balkan” 27. oktobra u 20 časova.

Preko kontrasta između lepote slika naše planete i dramatičnih promena koje joj prete, taj film ima za cilj da hitno pokrene svest ljudi kako bi sledećih deset godina čovečanstvo aktivno radilo na zaustavljanju propadanja Zemlje, saopštio je FKC.

Foto i filmski umetnik Artis-Bertran, član Akademije umetnosti i svojevrsni ambasador programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine - UNEP, poznat je beogradskoj publici i po autorski čudesnoj i zadivljujućoj izložbi fotografija “Zemlja viđena očima neba”, koja je pre dve godine priredjena na Kalemegdanu.

Njegov film “Home”, nastao u produkciji Lika Besona (Luc Bešon) i EuropaCorp, partnerski je finansirao Fransoa-Anri Pino (Francois-Henri Pinault), vlasnik luksuzne grupe PPR (Guči, Balenciaga, Puma, Fnac, La Redoute...), koji je taj projekat podržao sa 12 miliona evra.

Dokumentarac “Home” sniman je iz helikoptera gotovo tri godine u više od 50 zemalja, a montažer je Yen Le Van, pomoćnik režisera Dorothee Martin, kamerman Tanguy Thuaud, dok je autor originalne muzike kompozitor Armand Amar.

FKC Beograd u saradnji sa Hemijskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Francuskim kulturnim i lingvističkim centrom u Skoplju, uz podršku Fonda D’Alamber pri Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Francuske, organizuje i raspravu na temu “Globalno zagrevanje, obnovljive energije, genetski modifikovani organizmi, pitanja za naše društvo” 27. oktobra u 17 časova u Amfiteatru Hemijskog fakulteta.

Učesnici rasprave su: Žil-Erik Seralini, profesor molekularne biologije na Univerzitetu u Kanu (Cean, Francuska) i predsednik Naučnog saveta Komiteta za istraživanje i nezavisno izveštavanje o genetskom inženjeringu - CRIIGEN; Dominik Lemoan, inženjer fizike i istraživač novih tehnologija za energiju, zadužen za komisiju za energiju pri CAP21 i MoDem; Tomislav Pavlović, profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Nišu, i Ljubiša Topisirović, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu.

Pored toga, na 54. Sajmu knjiga u Beogradu pojaviće se i knjiga “Klima, moja planeta... i ja”, čiji autori su astrofizičar Dejvid Vilgenbus, profesor i pedagog Natali Boa-Mason i naučni didaktičar, a francusko izdanje 2008. godine objavila je kuća Le Pommier, u okviru šireg projekta “Ruka u testu”.

Tu knjigu sa francuskog jezika preveo je Stevan Jokić, istraživač na Institutu za nuklearne nauke Vinča, naučni didaktičar i dugogodišnji rukovodilac projekta “Ruka u testu” u Srbiji, a objavio ju je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Brzim i zabrinjavajućim pojavama planetarnih razmera po pitanjima klimatskih promena, energetskih potreba, demografskih promena, medicinskih dostignuća i uspona Kine, bavi se i priznati pručavalac globalne budućnosti i predavač Džejms Kanton, koji je bio i savetnik tri administracije Bele kuće, u tematski vrlo srodnoj knjizi “Ekstremna budućnost - najznačajnije tendencije koje će promeniti svet u narednih pet, deset i dvadeset godina”, koju je s engleskog preveo Đorđe Trajković, a beogradska izdavačka kuća “Clio” upravo objavila u svojoj ediciji “Opstanak” (dela iz ekologije i futurologije).

Inače, Svetski dan akcije za klimu, 24. oktobar, obeležen je i u Osnovnoj školi “Ljuba Nenadović” u Žarkovu - Beogradu, simboličnom sadnjom 24 stabla četinara i lišćara, jer godišnje se na Zemlji poseče 13 miliona hektara šuma i 5.000 ljudi dnevno umre zbog nedostatka pijaće vode, a upravo šume daju kiseonik i vodu, podsetio je tada gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, u prisustvu i predsednika Skupštine Fonda “Ecotopia” Srđe Popovića i savetnika u Ambasadi Kanade Keneta Sule.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda, Fond “Ecotopia” i Ambasada Kanade u Beogradu priključili su se kampanji pokreta 350 (www.350.org), koji je pozvao stanovnike celog sveta da se 24. oktobra uključe u Svetski dan akcije za klimu, pa je tog dana u 182 države održano je 5.200 manifestacija, a deca iz čitavog sveta fotografisana su kako drže broj 350 - toliko delova ugljendioksida u atmosferi naša planeta može da izdrži, a sada ih već ima 385, kako je upozorio Popović.

Cilj te akcije je da se cela planeta pokrene i ujedini u misiji rešavanja klimatske krize, sa jasnom porukom vodećim političarima da je ovo pitanje od neprocenjivog značaja, a ova godina je ključna u borbi za zdravu planetu i 24. oktobar je izabran kao poslednji trenutak upozorenja svetskim liderima pred odlučujući skup u Kopenhagenu (Danska).

Poklopilo se i da će baš 27. oktobra u OŠ “Drinka Pavlović” biti održano prvo predavanje u okviru edukativne kampanje JKP “Gradska čistoća” u beogradskim osnovnim školama o očuvanju životne sredine, značaju reciklaže i pravilnom rukovanju otpadom, pod nazivom “Prljavo ili čisto - nije isto”.

Cilj tog projekta je da se učenici nauče kako se pravilno odlaže i vrši selekcija otpada, što podrazumeva seriju interaktivnih predavanja u trajanju od jednog školskog časa tokom dve školske godine, o čemu će govoriti direktor “Gradske čistoće” Aleksandar Stamenović, u prisustvu pomoćnice gradonačelnika Radmile Hrustanović.

Zato film “Home” i sve druge navedene delatnosti pojedinaca i zajednica, kao i preduzeća, ustanova i organizacija, svakako predstavljaju i plemeniti prosvetiteljski i humanistički doprinos ukazivanju na potrebu pažljivijeg postupanja i nežnijeg negovanja planete Zemlje, radi očuvanja tog nenadoknadivo dragocenog izvorišta nastanka i kolevke sveg postojećeg života, kao samo pozajmljenog i jedinog doma i ljudske civilizacije, čija po posledicama skoro nemerljiva i dugotrajno surova neodgovornost prema nasleđu koje i sadašnje generacije ostavljaju potomstvu će biti jednakom merom kažnjena od neuništive prirode, koja svoju večnost duguje i oslanja bezbrojnim načinima preoblikovanja u opravdanoj borbi za sopstveni opstanak.

Dimitrije Stefanović