FCS: Ugrožen srpski film
Filmski centar Srbije (FCS) oštro se usprotivio odluci Ustavnog suda o neustavnosti odredbi Zakona o kinematografiji koje predviđaju da regulatorna tela izdvajaju deo prihoda od emitera za podsticanje filma, ocenjujući da je time dovedenu u pitanje egzistencija srpskog filma.
Povodom odluke Ustavnog suda da je deo člana 19. Zakona o kinematografiji neustavan, donete na inicijativu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), Upravni odbor FCS-a saopštio je 24. aprila da je time dovedena u pitanje egzistencija celokupne srpske kinematografije, svih konkursa o stimulaciji proizvodnje, uspeha kod gledalaca i na festivalima, kao i ostalih audio-vizuelnih delatnosti.
UO FCS-a naveo je da je Odlukom Ustavnog suda naneta ogromna šteta srpskoj kinematografiji, jer je “veliki deo sredstava za finansiranje srpske kinematografije (proizvodnja, distribucija, prikazivanje, kinofikacija, izdavaštvo, promocija srpske kinematografije i kulture u inostranstvu i egzistencija i uposlenost filmskih radnika i umetnika) dolazio iz ovih, članom 19. Zakona o kinematografiji, predviđenih nebudžetskih sredstava”.
Odlukom Ustavnog suda ozbiljno je doveden u pitanje i Plan i Program rada, kao i budžet FCS-a za 2014. godinu, koji je usvojilo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, naveo je UO FCS-a i izrazio očekivanje da će Ministarstvo kulture i informisanja preduzeti sve neophodne korake da zaštiti srpsku kinematografiju kako ne bi bile ugrozene i moguće manjinske, regionalne i evropske koprodukcije.
Prema oceni UO FCS-a, Ustavni sud se očigledno prvenstveno rukovodio Zakonom o telekomunikacijama iz 2010. godine - u odnosu na Zakon o kinematografiji, koji je usvojen krajem 2011.
Ističući da je Zakon o kinematografiji prošao sve predviđene instance, uključujući i ministarstva telekomunikacija i finansija i vladin Sekretarijat za zakonodavstvo, UO FCS je konstatovao da se ispostavlja da je vlada donela i podržala dva zakona u kojima se, prema mišljenju Ustavnog suda, pojedini članovi isključuju.
“Zato pitamo da li je moguće da je vremenski kriterijum jedini kriterijum za Odluku koju je doneo Ustavni sud ?! Jer, nijedna pravna služba Ministarstava i Vlade nije imala prigovore na ‘sporni’ član 19. Zakona o kinematografiji (tačke 3. i 4.)”, naveo je UO FCS-a.
UO FCS-a naveo je i da je “začuđujuće da je Ustavni sud dao za pravo podnosiocu Inicijative za ocenu ustavnosti odredaba čl.19. Zakona o kinematografiji, privatnoj asocijaciji ANEM i regulatornom telu RATEL, iako je Vlada Republike Srbije dala svoje mišljenje u kojem se ne slaže sa pomenutom Inicijativom”.
“Interesantno je i da je jedan od podnosilaca Inicijative od strane ANEM-a, Saša Mirković, u trenutku podnošenja Inicijative 30. maja 2012. bio na funkciji predsednika UO ANEM-a, a da je u trenutku Odluke Ustavnog suda povodom Inicijative – 3. aprila 2014. na funkciji pomoćnika ministra kulture i informisanja zadužen za medije”, naveo je UO FCS-a, ocenjujući da je Mirković stoga trebalo da zastupa interese Ministarstva kulture.
UO FCS-a podsetio je i da član 73. Ustava utvrđuje da Srbija podstiče razvoj nauke, kulture i umetnosti.
“Ovakvom Odlukom Ustavnog suda smatramo da je najdirektnije moguće ugrožen pomenuti član 73. stav 3. Ustava Republike Srbije”, naveo je u saopštenju predsednik UO FCS-a Dejan Karaklajić.
Prema oceni UO FCS-a, ANEM tom inicijativom guši proizvodnju domaćih audio-vizuelnih sadržaja, čime i svoje članice ostavlja bez zakonski propisane kvote sadržaja za emitovanje.
UO FCS-a izrazio je očekivanje da će Ministarstvo kulture i informisanja naći način da nadoknadi uskraćena sredstva – usvojena Budžetom za 2014. godinu, kako se ne bi ugrozilo sve što je već usvojeno na prethodno raspisanim konkursima FCS-a.
UO FCS-a očekuje i da Ministarstvo kulture i informisanja obavesti javnost, filmske stvaraoce i radnike, kao i sam FCS, kao ustanovu kulture od nacionalnog značaja, o svim preduzetim koracima za zaštitu srpske kinematografije.
Ustavni sud Srbije proglasio je 3. aprila neustavnim odredbe Zakona o kinematografiji (čl. 19. stav 1 tač. 3 i 4) kojima se utvrđuje da se sredstva za razvoj kinematografije obezbeđuju, između ostalog, i izdvajanjem dela sredstava RRA (20%) i RATEL-a (10%), koja oni ostvaruju prikupljanjem naknada od emitera (RRA), odnosno od emitera, telekomunikacionih operatora i drugih naknada (RATEL).
ANEM je smatrao da primena tih odredbi narušava sistеm finаnsirаnja rеgulаtоrnih tеlа zа rаdiоdifuziјu i za elektronske komunikacije, te da može imati loše posledice kako na funkcionisanje medija, tako i na nezavisnost rеgulаtоrnih tеlа, a time i na funkcionisanje sektora radiodifuzije i elektronskih komunikacija u Srbiji.
(SEEcult.org)
