• Search form

11.11.2018 | 02:00

Evropska Republika i u Beogradu, uz reviziju Manifesta

Evropska Republika i u Beogradu, uz reviziju Manifesta

Širom Evrope ispred vodećih pozorišta 10. novembra održano je simultano proglašenje Evropske Republike, uz čitanje Manifesta o budućnosti Evrope koji je u Beogradu pretrpeo i bitne izmene, usvojene aklamacijom posle dvočasovne debate u Bitef teatru. Predlog izmenjenog Manifesta upućen je inicijatorima “Evropskog projekta Balkon”, koji je održan na stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata, a nastao je na podstrek i uz podršku nekih od vodećih umetnika i intelektualaca nezadovoljnih stanjem u Evropi.

Beogradskim amandmanima na predloženi Manifest ukazano je, između ostalog, na eksploatatorsku tradiciju Evropljana i unutar same Evrope, a ne samo u odnosu na druge kontinente, ali i na pozitivne primere ravnopravne saradnje sa neevropskim i nezapadnim društvima i kulturama, kao što je bila ona u okviru Pokreta nesvrstanih. Amandmani se odnose i na potrebu sagledavanja budućnosti Evrope i iz ugla zemalja koje nisu u EU, a cilj tih izmena upravo je naglašavanje važnosti ravnomernog razvoja svih delova Evrope, bez obzira da li se nalaze unutar ili izvan EU. Među zaključcima plenuma je i to da Evropska Republika treba da preduzme korake ka organizovanju građana u lokalne zajednice, zasnovane na principima direktnog učešća u upravljanju.

Originalnu verziju Manifesta, kojom se proglašava preuzimanje budućnosti Evrope u svoje ruke, jer je došlo vreme da se obećanja o jedinstvu Evrope pretoče u stvarnost, pročitao je najpre umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, a izmene predloženog teksta, prevedenog inače na više od 20 jezika, usvojene su nakon debate o budućnosti evropske demokratije koju su u klubu Bitef teatra moderirali pisac Igor Štiks, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije, i Irena Ristić, profesorka Univerziteta umetnosti u Beogradu.

“Nas ovde nema možda mnogo, ali ako zamislimo da nas ima hiljade širom Evrope na stotinama balkona evropskih pozorišta, pjaceta i drugih javnih prostora, onda znamo da smo deo jedne vrlo velike porodice - porodice koja je nezadovoljna stanjem demokratije u sadašnjoj Evropi, a pritom ne mislimo samo o EU. Mi smo se ovde našli da bismo u vidu jednog, ako treba žanrovski odrediti - političkog performansa, ponudili neke druge mogućnosti za organizaciju Evrope”, rekao je Medenica pred nekoliko desetina građana, među kojima su većinom bili umetnici i intelektualci.

Ističući da je Bitef počastvovan pozivom da učestvuje u “Evropskom projektu Balkon”, u kojem su i Burgteatar i Folksteatar u Beču, Šaušpilhaus i Talija teatar u Hamburgu, NT Gent u Belgiji, Štadšouburg u Amsterdamu, Medenica je naveo da su iz regiona pozvani još samo festival MESS u Sarajevu i Mladinsko gledališče u Ljubljani.

Partnerima u “Evropskom projektu Balkon”, nastalom na podstrek umetnika i intelektualaca kao što su Milo Rau i Robert Menase, uz podršku Elfride Jelinek, Antonija Negrija, Dubravke Ugrešić, Srećka Horvata i drugih, ostavljeno je bilo da samostalno osmisle način na koji će učestvovati.

“Ostavljeno nam je na slobodnoj volji, kao što u demokratiji i treba da bude, kako ćemo kao pojedinačni partneri osmisliti i realizovati ovaj projekat. Naša situacija je, da to tako filozofski kažem, vrlo dekonstrukcijska. Jednom nogom jesmo u Evropi, jer jesmo Evropa, drugom nogom nismo, jer nismo članica EU. Ta pozicija, prema našem mišljenju, nije pozicija margine i nije pozicija koja nas frustrira. To je, naprotiv, pozicija koja daje izvesnu distancu i kao takva možda mnogo bolja za sagledavanje stvarnih problema i izazova, kao i za nuđenje odgovora. S obzirom na specifičnu poziciju Srbije mislili smo da imamo da kažemo možda i više od drugih. I zbog našeg istorijskog iskustva koje je, ovo novije, vrlo bolno i traumatično, ali ako mislimo na neka prethodna iskustva mislim da imamo vrlo šta da ponudimo Evropi kao alternativu za situaciju u kojoj se trenutno nalazi”,
poručio je Medenica sa stepeništa Bitef teatra.

Beogradski događaj je stoga i osmišljen kao upoznavanje sa Manifestom i potom debatovanje u plenumu o njemu, uz predlog amandmana.

“Šta bi drugo građani i građanke Srbije nego da imaju izdvojeno, drugačije, posebno mišljenje. To se od nas nije tražilo. Nama je ponuđeno da možemo da pevamo, igramo, slikamo se, crtamo čiča gliše, sadimo travu ili već neke druge performativne aktivnosti. Nama se učinilo da je najuzbudljivija i jedina suvisla performativna aktivnost – plenum, na kome ćemo prorađivati materijale, da upotrebim rečnik koji nas podseća na prošlost, koja možda i nije bila tako loša, a posle razgovora i usvajanja amandmana, usvojićemo Manifest”, rekao je Medenica najavljujući diskusiju koja je iznedrila amandmane na prvobitni tekst.

Štiks je u uvodu debate podsetio da je “tradicija plenuma nešto što bismo rado ponudili Evropi” i da “EU i njene institucije pate od demokratskog deficita, što stvara strašnu frustraciju kako unutar EU, tako i u zemljama kandidatkinjama”.

“Ovaj Manifest nastao je iz osećaja koji mnogi evropski građani imaju da se nalazimo u nekoj vrsti političkog ćorsokaka, da EU nije ostvarila svoja obećanja. Ta obećanja su značila jednu funkcionirajuću demokratsku integraciju unutar zajedničkog prostora koji bi stvorio prosperitet za najveću većinu građana, koji bi stvorio drugačiji model politički, ekonomski i socijalni spram američkog ili kineskog brutalnog. To bi bio neki put koji bi Evropa, kao najjači ekonomski blok sveta, ponudila tom istom svetu”, rekao je Štiks ukazujući na “veliku dozu idealizma” u tom konceptu.

Danas, kako je dodao, gotovo niko u to baš ne veruje.

“I najveći evropeanisti su razočarani. Realno se događa skretanje upravo u suprotnom pravcu”, rekao je Štiks, pominjući da, za razliku od poziva iz Manifesta na ukidanje nacionalnih država, u realnosti imamo izgrađene zidove i žice.

Kao primer manjkavosti Manifesta ili konstatacije koje zahtevaju dodatne elaboracije, Štiks je naveo rečenicu u kojoj se pominje “jedna valuta, jedno tržište, jedna republika”. Ona se ne može prihvatiti zdravo za gotovo, jer jedna valuta već postoji u EU, a time nisu svi zadovoljni. Zatim, tu je pitanje šta jedinstveno tržište zapravo znači u praktičnom ekonomskom smislu...

“Kod proglašavanja Evropske Republike ključno je pitanje suvereniteta – ko je nosilac, kome on pripada, šta građani biraju. Pominju se gradovi, regije, a pretpostavlja ukidanje nacionalnih država”, rekao je Štiks, napominjući  da su još Marks i Engels govorili o nacionalnim državama kao o prolaznoj bolesti evropskog kontinenta, ali da smo danas svedoci pozivanja na jačanje nacionalnih država.

Tokom žive diskusije o tim i drugim primedbama, tekst Manifesta prikazan je na video ekranu, a prisutni su razmatrali rečenicu po rečenicu, kritikovali i predlagali izmene ili proširenja nekih stavova, bolje formulacije.

Insistiralo se da se akcenat stavi na građanina kao pojedinca. Ocenjeno je da je Manifest pisan iz vizure reforme EU i dogovoreno da se doda stav o nužnosti stvaranja uslova za ravnopravan socijalni i ekonomski razvoj svih delova Evrope i svih građana Evropske Republike.

U vezi sa kulturnom saradnjom, uneta je dopuna koja nudi primer dobre prakse, a to je, kako je formulisala Irena Ristić, naše iskustvo ravnopravne kulturne saradnje u okviru Pokreta nesvrstanih.

Što se tiče dela Manifesta o konstitutivnim elementima Evropske Republike - gradovima i regijama, čule su se primedbe da je to prilično nejasno, da su regije, na primer, i Bavarska sa 16 miliona stanovnika i mnogo manja Timočka krajina, te da je posebno pitanje da li je uopšte demokratičnije ako je nosilac suvereniteta regija, a ne država...

Evropska Republika proglašena je istovremeno i sa balkona Narodnog pozorišta u Sarajevu, u organizaciji Internacionalnog teatarskog festivala - Scene MESS, čiji su predstavnici pročitali Manifest na bosanskom jeziku, snimivši i video o tom činu.

Direktor MESS-a Nihad Kreševljaković poručio je povodom učešća u “Evropskom projektu Balkon” da MESS deli iste vrednosti koje promoviše i novoproglašena Evropska Repubika, svestan da za njih i dalje predstoji borba. “Bosna i Hercegovina, kao država na kojoj je Evropa potpuno zakazala 90-ih, zasigurno je pravo mesto sa kojeg se šalju poruke kojima izražavamo nadu da borba za istinske ljudske vrednosti još uvek nije okončana. Posebno mi je drago da smo mi ovu poruku poslali sa balkona Narodnog pozoriša u Sarajevu, ispred Trga Suzan Zontag, koja je upravo o ovim stvarima kojima se Manifest bavi, govorila tih kobnih 90-ih godina”, rekao je Kreševljaković.

“Evropski projekat Balkon” nastao je u maju ove godine kroz crowdfunding kampanju, bez javnog finansiranja, a sprovodi ga Evropska laboratorija demokratije (The European Democracy Lab).

*U prilogu: Manifest sa unetim izmenama nakon plenuma u Bitef teatru

Foto: Vladimir Opsenica

(SEEcult.org)

  • 19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.2018.-8.2.2019.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    16.10.2018 | 10:00

    Muzej Paje Jovanovića, Kralja Milana 21/IV, Beograd

    POGLED IZBLIZA. ATELJE PAJE JOVANOVIĆA - izložba (15.10.2018.-26.1.2019.) povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda

    autor izložbe: Isidora Savić, kustoskinja Muzeja grada Beograda

    http://www.mgb.org.rs

    19.10.2018 | 10:00

    Muzej afričke umetnosti, Andre Nikolića 14, Beograd

    MASINISA SELMANI (Francuska): PODELJENI SVETOVI - izložba (18.10.2018.-24.2.2019.)

    http://www.institutfrancais.rs/podeljeni-svetovi-masinise-selmanija

    19.10.2018 | 10:00

    UGM trgovina, Strossmayerjeva 6, Maribor

    TONI SOPRANO: ʹOUT TA KĒ - prodajna razstava (18.10.2018.-17.2.2019.)

    http://www.ugm.si

    07.11.2018 | 11:00

    Muzej primenjene umetnosti, Vuka Karadžića 18, Beograd

    Dan muzeja primenjene umetnosti Beograd

    KLASIČNO I SIMBOLIČNO - PRSTENJE I MINĐUŠE OD ANTIKE DO SREDNJEG VEKA IZ KOLEKCIJE MUZEJA PRIMENJENE UMETNOSTI - izložba (6.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe i kataloga: Mila Gajić, viši kustos MPU

    konzervacija: Milan Andrić

    grafičko oblikovanje: Dušan Tkačenko

    arhitekta postavke: Miroslava Petrović Balubdžić

    muzika za izložbu: Vasil Hadžimanov

    http://mpu.rs

    08.11.2018 | 11:00

    Dom Jevrema Grujića, Svetogorska 17, Beograd

    ČAROBNA MILENA - izložba Milene Pavlović Barili (7.11.2019.-31.3.2019.)

    http://www.iicbelgrado.esteri.it

    09.11.2018 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    NIKOLA REISER: SENZIBILNI POETA SLIKARSTVA - retrospektivna izložba (8.11.2018.-3.2.2019.)

    kustosica izložbe: Danijela Marković

    autori tekstova: Akademik Tonko Maroević, Iva Körbler, Danijela Marković

    http://gkd.hr

    10.11.2018 | 10:00

    SANU, Beograd

    MARKO ČELEBONOVIĆ (1902-1986) - izložba (9.11.2018.-30.1.2019.)

    https://www.sanu.ac.rs

    10.11.2018 | 10:00

    Gradski muzej Subotica, Trg sinagoge 3, Subotica

    ROĐENJE HUMANOIDNE ROBOTIKE: 50 GODINA CENTRA ZA ROBOTIKU INSTITUTA „MIHAJLO PUPIN“ - izložba posvećena najstarijoj laboratoriji za robotiku u Jugoistočnoj Evropi (9.11.2018.-31.1.2019.)

    autor izložbe: Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike - Beograd

    organizacija: Gradski muzej Subotica i Muzej nauke i tehnike - Beograd

    http://www.gradskimuzej.subotica.rs

    http://www.muzejnt.rs

Video
25.12.2018 | 18:27

VOĐENJE: Ilija Šoškić - Akcione forme

Vođenje kroz izložbu Ilije ŠoškićaAkcione forme” koja je održana istovremeno u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom