• Search form

15.05.2018 | 23:01

Digitalna oštrica - I

Digitalna oštrica - I

Autorski pogled na digitalni svet

Piše: dr Adam Sofronijević

Savremeni svet se u različitim prilikama u poslednjih sto godina uvek iznova definiše kao globalni - uglavnom u negativnoj konotaciji, a poslednjih decenija sve češće i kao digitalni, i to isprva pretežno pozitivno, a što je digitalno vreme više odmicalo, sve više i sa tim predznakom kao dominantno negativnim. Odakle potiče kontinuirana fascinacija negativnim percepcijama razvoja savremenog sveta, iako mnogi nedvosmisleni parametri ukazuju na objektivnost upravo njegovog suprotnog doživljavanja - ostaje pitanje za neke mnogo šire i još više multidisciplinarne analize, ali u ovom fenomenu sadašnjice neizbežno je zanimljiva percepcija negativnosti dva pretežno tehnološka procesa - globalizacije i digitalizacije. Ako postularno usvojimo stanovište nekih analitičara (Donald Kejgan, Viktor Dejvis Hanson) modernog visokog školstva koji tvrde da su društvene i humanističke nauke postale pretežno ispostava imaginarnog politbiroa, odnosno da u njima više uglavnom nema ni n od nauke, dobrobit današnjice ostaje breme koje nose prirodne i tehničke nauke (STEM). Preciznije, ako verujemo da se pozitivan razvoj društva može očekivati pretežno na osnovu razuma, naučnog pristupa i sličnih danas rustičnih, tradicionalnih i čini se sve više većini udaljenih vrednosti, imajući u vidu postulirano, pozitivne razvoje možemo očekivati samo u domenu tehnološkog napretka, najviše upravo globalizacije i digitalizacije. Ostavljajući po strani, za sada, naizgled bespovratno denunciranu globalizaciju, u ovoj rubrici bavićemo se, pored ostalog i traženjem odgovora na pitanje ''Ko je ocrneo digitalizaciju, zašto i da li za to ima osnova?''

Umesto uobičajene rečenice - ''Hello world!'', koja često označava početak nečeg novog u digitalnom svetu, rubriku Digitalna oštrica započinjemo preporukom jednog Tviter naloga. Opozicija čestim dilemama vezanim za svrsishodnost razvoja digitalnog sveta i negativnim konotacijama tehnološkog razvoja predstavlja duboko optimistična vizija razvoja sveta koju slika Tviter nalog @HumanProgress. Njegove poruke otkrivaju čitav jedan svet statističkih podataka koji nisu uobičajeno prikazani u masovnim medijima, jer otkrivaju umirujući sliku pozitivnog razvoja savremenog sveta, koja očigledno ne privlači većinsku publiku.

@HumanProgress 17. marta donosi ohrabrujuću statistiku nad kojom se vredi zamisliti: ''Prosečni stanovnik Meksika danas živi duže nego prosečni Britanac 1955. Prosečni stanovnik Bocvane zarađuje više danas nego što je zarađivao Finac 1955. Smrtnost dece je danas niža u Nepalu nego što je bila u Italiji 1951. godine". Razmišljanja o tome koliko su digitalne tehnologije doprinele ovakvim trendovima prepuštamo čitaocima, uvereni da će najsvrsishodnije zaključke doneti sami.

Digitalni svet, alijas savremenog sveta, odnosno njegov pretežni deo, u kojem digitalne tehnologije dominantno određuju pravce i mogućnosti razvoja, satkan je od novih dešavanja.

Iz mnoštva izdvajamo nekoliko zanimljivih, kroz, čini se, ilustrativne crtice.

ACM (Association for Computing Machinery) – udruženje onih koji se bave računarskim mašinama, 21. marta objavilo je da dodeljuje Tjuring nagradu za 2017. godinu pionirima razvoja savremene kompjuterske arhitekture i tvorcima prvih čipova za mobilne telefone Džonu Henesiju (John Hennessy) i Dejvidu Patersonu (David Patterson). Tjuring nagrada, svojevrstan pandan Nobelovoj nagradi za računarske nauke, dodeljuje se od 1966. godine i pored svetske slave i trajnog prizananja za doprinos razvoju računarskih nauka, dobitnicima donosi i novčanu premiju od milion dolara.

Krajem marta RAND korporacija objavljuje studiju o negativnom markoekonomskom uticaju problema sa spavanjem. Digitalne tehnologije i digitalni uredjaji označeni su u studiji kao jedan od važnih remetilačkih faktora ciklusa spavanja u savremenom svetu, a gubici zbog nedovoljnog sna procenjeni su u ovoj studiji na 680 milijardi godišnje, samo u pet najvećih svetskih ekonomija. Studija nudi i neke savete kako da se ova situacija popravi. Pojedincima se preporučuje da pokušaju da ustanove konzistentno vreme ustajanja i ograniče upotrebu elektronskih uređaja neposredno pre odlaska u krevet. Šta bi kompanije i vlade trebale da urade po ovom pitanju možete pročitati na sajtu rand.org.

Technologyreview.com donosi vest o novom propisu Ministarstva poljoprivrede SAD koji se odnosi ne prestanak regulacije uzgoja biljaka čiji se genomi menjaju korišćenjem tzv. gene-editing tehnologije. Ovo se smatra konačnom velikom pobedom biotehnološke industrije, u kojoj digitalne tehnologije, naravno, igraju dominantnu ulogu. Administracija predsednika Baraka Obame kroz dva mandata odlagala je ovu odluku pod pritiskom, pre svega ideološki motivisanih grupa za lobiranje. Ministarstvo poljoprivrede SAD tvrdi da je gene-editing tehnologija samo brži način tradicionalnog uzgoja, kao i da se ovim aktom deregulišu samo one genetske promene koje se mogu uzogjem uneti u biljke, a ne one tzv. transgenske, odnosno nastale unošenjem gena udaljenih srodnih biljaka. U svakom slučaju, u narednom periodu sledi veliki uzlet univerzitetskih istraživanja u ovoj oblasti kompanija kao što su Monsanto i startapova kao što je Calyxt.

Digitalizacija javnog motociklističkog prevoza važna je za razvoj afričkih ekonomija. Na portalu techcrunch.com saznajemo da se kompanije Uber i Taxify upuštaju u žestoku konkurenciju u ovoj oblasti javnog prevoza, koja je u mnogim zemljama Afrike izuzetno popularna. Taksi dvotočkaš u Ugandi moći će se poručiti preko aplikacije obe kompanije, dok je u Keniji za sada prisutan samo Taxify. Ulazak na tržište motorcikl-taksija u Africi sledi iza sličnog poteza koje su kompanije već napravile u Aziji i donosi dalje urušavanje tradicionalnih poslovnih modela u javnom prevozu.

Sa Tviter naloga Horasa Dediua (Horace Dediu) biciklističkog aktiviste saznajemo o do sada najbržoj krivoj usvajanja neke usluge digitalnim putem. Usluga deljenja bicikala u Kini dostigla je broj od 400 miliona korisnika za prošlih godinu dana. Dok krajem 2016. godine ova usluga nije postojala, danas gotovo 30% ukupnog stanovništva Kine deli 23 miliona bicikala. Da li je ovako brzo prihvatanje usluge realno i održivo možete pročitati u analizi Alana Tejlora (Alan Taylor) na portalu theatlantic.com.

Pre nego što pređemo na teme meseca razmotrićemo i jednu vest iz ustanove koja predvodi Ekomodernistički pokret Brejktru instituta u Oklendu, Kalifornija. Ovaj think thank objavljuje analizu Decoupling or Degrowth? kojom pobija tvrdnje nekih aktivista tradicionalnog ekološkog pokreta (26. mart, Fastcompany, Jason Hickel, University of London), da čovečanstvo može konzumirati samo 50 milijardi tona ''svačega'' godišnje i da se projekcije ekonomskog rasta moraju iz ekoloških obzira ne smanjiti, nego preokrenuti da bi sa sadašnje potrošnje od 80 milijardi tona različitih materijala i materija stigli na ''željenih'' 50 milijardi tona. Ovu smrtnu presudu razvoju, koja uključuje i kraj digitalnih tehnologija, pobija Linus Blomkvist (Linus Blomqvist), istraživač instituta iz Oklenda, koji prezentuje dokaze da puko smanjivanje potrošnje resursa neće rešiti probleme njihove ograničenosti i uticaja na okruženje.

Tema 1
Mašinsko učenje – Prva žrtva samovozećih automobila i šta dalje

18. marta u 10 časova po lokalnom vremenu u gradu Tempe u državi Arizona, SAD, dogodio se prvi saobraćajni udes sa fatalnim ishodom u kojem je učestvovalo samovozeće vozilo, a stradala osoba van ovakvog vozila. Elen Hecberg (49) gurala je bickl i iznenada izletela na kolovoz van pešačkog prelaza, kada je na nju naletelo vozilo za testiranje autonomne vožnje kompanije Uber. Iako vozilo nije krivo za udes, činjenica je da nije usporilo brzinu pre udara u nesrećnu ženu. Uber je privremeno obustavio testove samovozećih vozila u Feniksu, Pitsburgu, San Francisku i Torontu. Prethodno je 2016. godine već privremeno obustavljano testiranje Uber vozila sa mašinskim upravljanjem u državi Arizona posle sudara bez ljudskih žrtava u kojem je učestvovao samovozeći automobil. Prva ljudska žrtva mašinskog upravljanja vozilima bio je Džošua Braun (Joshua Brown) kontrolor u vozilu Model S kompanije Tesla koji je stradao u sudaru svog vozila kojim je upravljala mašina i kamiona sa 18 točkova na autoputu u blizini grada Viliston, Florida, 7. maja 2016. godine. Mašinski upravljana vozila ne mogu dobro da predvide ponašanje ljudi u saobraćaju i najveći izazov koji treba da savlada tehnologija autonomne vožnje je komunikacija ljudi i mašinski upravljanih vozila. Gardijan od 20. marta javlja da se, uprkos svemu, testiranje autonomnih vozila nastavlja u Velikoj Britaniji i posle fatalnog udesa od 18. marta, a Jaguar Lend Rover je trenutno vodeći model autonomnih vozila u Britaniji. Pored prvog nesrećnog slučaja sa fatalnim ishodom van samoviozećeg vozila, nedavno je zabeležen još jedan važan trenutak u istoriji razvoja mašinskog upravljanja vozilima. Kalifornija je od početka aprila prva država koja dozvoljava testiranje samovozećih automobila bez prisustva čoveka-kontrolora u vozilu. Od sada ćemo imati priliku da zaista vidimo vozila bez ljudi u njima kako učestvuju u saobraćaju. Zaključujemo, u skladu sa najnovijom analizom kompanije RAND: ''Nejasno je da li su samovozeća vozila spremna za pakao gradske vožnje, ali nema načina da se pripreme za njega osim da izađu na ulice'.

Tema 2
Privatnost podataka – Kembridž analitika - zašto je Mark Cukerberg svedočio pred Kongresom

U ruskoj postizbornoj groznici Vrhovni sud Rusije zatražio je da Telegram – servis za siguran prenos kriptovanih poruka, čiji je vlasnik ruski državljanin, preda sve podatke i ključeve za enkripciju Ruskoj federalnoj bezbednosnoj službi FSB. Vlasnik Telegrama Pavel Durov odbio je ovaj zahtev i objavio 20. marta na svom Tviteru nalogu, koji prati 1.5 miliona korinsika: ''Pretnje da će Telegram biti blokiran ukoliko ne preda privatne podatke svojih korisnika neće uroditi plodom. Telegram se čvrsto zalaže za slobodu i privatnost".

Servis Telegram trenutno ima više od 200 miliona korisnika, a svakoga dana počinje da ga koristi novih 700.000. Ova kratka crtica oslikava problematiku privatnosti podataka u trouglu kompanija - korisnik - treće lice, gde problematika obično dospeva u medije kada je treće lice entitet sa izuzetnom političkom ili društvenom težinom kao što je državna služba bezbednosti ili neka druga državna institucija. Tokom marta i početkom aprila na samom špicu digitalne oštrice koja reže i oblikuje današnji svet našla se afera u koju su uključeni kompanija Fejsbuk, privatni podaci oko 50 miliona njenih korisnika i kompanija Kembridž analitika (Cambridge Analytica). Šta je tačno, kako, zašto i za koga sa podacima tako velikog broja ljudi radila kompanija Kembridž analitika nije lako objasniti. U medijima se ova kompanija definiše kao political consulting firm – firma za konsultanstke usluge u politici. Da bi se uopšte shvatilo kako funkcioniše digitalni svet, ko koga i zašto konsultuje i o čemu, može se početi sticati dobar uvid ako se, na primer, pročita 312 strana dugi transkript saslušanja Glena Simpsona od strane Komiteta za sudska pitanja (Senate Judicary Committee) američkog Senata od 22. avgusta 2017. godine, gde se na prvih 30-40 strana raspravlja šta je FusionGPS poslovni entitet oko čijeg poslovanja se saslušanje vodi, a koji, kao i Kembridž analitika, na neki način pomaže klijentima u sve više opskurnim oblastima politike i biznisa. I dok mnogi mediji proglašavaju aferu ''Kembridž analitika'' prelomnom tačkom čitave teme privatnosti podataka, ugledni The Weekly Standard u članku ''Gosp. Cukerberg ide u Vašington'' (Mr Zuckerberg goes to Washington) čitavu aferu pripisuje moralnoj panici na američkoj levici, koja se uplašila da će izgubiti neku neodređenu prednost koju je mislila da ima u oblasti privatnosti podataka. Na primer, kampanja tada predsedničkog kandidata Baraka Obame, uključivala je izradu aplikacije za geolociranje koja je povezivala ljude sa njihovim glasačkim opredeljenjem. Krugovi američke levice, umetnički i akademski pre svega, uključeni u predsedničke kampanje Baraka Obame, polagali su tapiju na znanje o, i baratanje sa, privatnm podacima, a kada su se hvalili da znaju imena svih 65 miliona ljudi koji su glasali za njih, to je predstavljano kao promućurno vođenje kampanje. Kada se klatno pomerilo i kada se ispostavilo da kandidati druge strane takođe mogu baratati podacima destina miliona glasača, proglašen je kraj sveta kakvog poznajemo. Dakle Kembridž analitika nije radila ništa novo, ili nešto što ranije nije rađeno, verovatno čak ni nešto što je zakonski zabranjeno ili čak na ivici zakona, ali je promenom strane koja je uključena u tu aktivnost izazvala buru globalnih razmera. Suštinska dilema koju postavlja afera ''Kembridž analitika'' upućena je Silikonskoj dolini i odnosi se na dosadašnje pitanje poslovanja tamošnjih kompanija koje je glasilo ''Da li možemo to da uradimo?'', a koje bi posle ove afere trebalo da glasi ''Da li treba to da radimo?'' Ili kako je to odavno zaključio danas možda i nepravedno ozloglašeni general Majkl Hajden (Michael Hayden) dok je koncipiro čuveni program ''prisluškivanja'' NSA: ''Ono što radimo treba da bude u preseku tehnološki mogućeg, pravno dozvoljenog i operativno korisnog. Uz dodatak koji sam tek kasnije shvatio, a to je da mora da se preklopi i sa društveno prihvaljivim". U svakom slučaju Mark Cukerberg je svedočio pred Komitetom za trgovinu (US House Commerce Committee), a rezulate možemo da pročitamo u još jednom trnaskriptu od više stotina stranica. Ko će zaista pročitati taj transkript, bar delimično, a posebno ko će na osnovu tog čitanja nešto zaključiti, najbolje slika današnji digitalni svet, koji uprkos tom svojevrsnom slepilu jasvnosti, možda i slepo, ali ipak pozitivno napreduje, i to neumitno, kao što smo na početku ovog teksta nagovestili.

Preporuka nove knjige

Preporuku nove knjige delimo sa Erikom Brjolfsonom (Eric Brynjolfsson) direktorom MIT Inicijative za digitlanu ekonomiju, koji je putem svog Tviter naloga ukazao na novu knjigu Adžaja Agravala (Ajay Agrawal) ''Predicition Machines'' koja se može u pretplati kupiti preko Amazonove onlajn knjižare. Knjigu preporučujemo kao obavezno štivo svima koji su zainteresovani za oblast mašinskg učenja, a žele da saznaju više o ekonomiji veštačke inteligencije.

Preporuka konferencije

U Njujorku je 27. aprila održana konferencija Digital Economy Conference 2018 čiji je organizator MIT. Posvećena je bila temi ''The Future of Work: Capital Markets, Digital Assets and the Disruption of Labor". Na konferenciji su o budućnosti rada govorili neki od najvažnijih istraživača digitalnog sveta danas, kao sto su Endrju Mekafi (Andrew McAfee) i Erik Brjolfson (Eric Brynjolfsson).

Video
22.05.2018 | 23:54

VOĐENJE - ARTTERROR: Fragmenti dualnosti

Vođenje kroz izložbu Fragmenti dualnosti umetničke asocijacije ARTTERROR u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda, održanu od 5. aprila do 3. maja 2018.