Jugoslovenska kinoteka posvetila je 25. april Piteru Bigdanoviču (Peter Bogdanović), glumcu, reditelju i kritičaru poreklom iz Rume, koga smatraju jednim od najvažnijih predstavnika “novog Holivuda”, uz Lukasa, Spilberga, Ćimina ili Kopolu.

Publika će videti filmove “Poslednja bioskopska predstava” (1971), u kojem igraju Timoti Botom (Timothy Bottom) i Džef Bridžis (Jeff Bridges), zatim “Dan kada su se svi smejali” (1981) sa Odri Hepbern (Audrey Hepburn) i Benom Gazarom (Gažara) i “Sen Džek - javna kuća u Singapuru” (1979), u kojem, pored Gazare, igra i Denholm Eliot (Denholm Elliott).

Prema sopstvenom priznanju, Bogdanovič je začet u Rumi, a rođen 30. jula 1939. godine u Njujorku, u emigrantskoj porodici oca Borislava, slikara, i majke Herme, koji su na novom kontinentu tražili utočište od ratnog vihora u Evropi. Pošto roditelji nisu govorili engleski, malom Petru - Piteru palo je u zadatak da ih nauči, a najefikasniji način bio je odlazak u bioskop, gde im je prevodio radnju filmova. Već u 16. godini upisao je glumačke studije kod slavne Stele Adler (Stella Adler), lagao je da ima 18, da bi u 60-im godinama 20. veka postao slavan u njujorškim krugovima kao urednik filmskog programa Muzeja savremene umetnosti.

Prema navodima Dinka Tucakovića u tekstu “Holivud ili propast”, Bogdanovič je, inspirisan filmskim kritičarima francuskog magazina “Cahiers du cinema”, a kasnije vodećih reditelja “novog talasa” - Trifoa, Šabrola, Romera, i sam odlučio da dublje pronikne u istoriju filma, ali i da postane reditelj.

U tome je imao veliku podršku svoje prve supruge, poznate pesnikinje Poli Plat, a do prilike je došlo sasvim slučajno, kada na jednoj projekciji upoznaje Rodžera Kormana, maga produkcije niskobudžetnih filmova, koji je prvu priliku pružio i Kopoli i Skorcezeu.

Za svega nekoliko dana snimio je prvenac “Mete” (Targets, 1968), za koji je takođe napisao scenario, producirao i montirao. Sledeći niskobudžetni film potpisuje kao Derek Tomas (Derek Thomas). Već u to vreme zadobija veliko poštovanje i prijateljstvo velikana kao što su Orson Vels ili Ford, o kome snima dokumentarni film “Režija Džon Ford” (Directed by John Ford, 1971).

Kritika ga naziva novim Velsom i vunderkindom, nakon senzacionalnog uspeha sa crno-belom dramom “Poslednja bioskopska predstava” (The Last Picture Show, 1971) za koju je nominovan za Oskara, a uz osam nominacija, film je dobio zlatne statue za dve najbolje epizodne uloge.

Bogdanovič potom napušta suprugu Poli Plat i njihove dve kćerke, i venčava se sa mladom zvezdom svog filma, Sibil Šepard.

Uspesi su nastavljeni filmovima “Što te tata pušta samu” (What's up Doc, 1972) i “Mesec od hartije” (Paper Moon, 1973), koje slavi kritika, ali i postižu veliki uspeh na blagajnama.

Bogdanovič dolazi i na FEST u Beograd, ali nekako se tu dešava i prekretnica, koja počinje novom romantičnom vezom sa dvadesetak godina mlađom starletom i plejbojevom zečicom Doroti Straten, koju ubija ljubomorni muž za vreme snimanja filma “Dan kada su se svi smejali” (They All Laughed, 1981). Amerika je skandalizovana, a Bogdanovič će još više uzbuniti duhove venčanjem sa njenom mlađom sestrom B. P. Straten, koja je tada bila tek sasvim blizu punoletstva.

Iako će u sledeće tri decenije uslediti desetak filmova, Bogdanovič je postao nepoželjno ime za producente, pa se ponovo vraća glumi i pisanju o filmu. U međuvremenu je i dva puta bankrotirao.

Mlađe generacije ga najpre poznaju kao psihijatra iz kultne serije “Sopranovi” (Sopranos) i kao urednika programa filmskih klasika na kablovskoj televiziji u Njujorku.

Svetska federacija filmskih arhiva, FIAF, dodelila mu je 2007. nagradu za životno delo, svrstavajući ga rame uz rame sa velikanima kao što su Bergman ili Oliveira, dok ga kritika smatra jednim od najvažnijih predstavnika “novog Holivuda”.

Zanimljivo je da mu je Karl Malden jednom savetovao da ne rasipa energiju na sve strane i da se odluči da li je glumac, reditelj ili kritičar, ali Bogdanovič nikada nije prihvatio prijateljski savet svog slavnog zemljaka.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)