Čižovoj Ruski Buker

Fri, 12/04/2009 - 00:59.
/
ruski-buker.jpg

Ovogodišnji laureat Ruskog Bukera je Jelena Čižova za roman “Vreme žena” koji još nije objavljen u zasebnoj knjizi, već ga je žiri pročitao u književnom časopisu “Zvezda”.

U užem izboru za Ruskog Bukera - prvu nedržavnu nagradu u Rusiji posle 1917. godine, koja se dodeljuje od 1991, bilo je šestoro autora.

Nagrada je vredna 500.000 rubalja (20.000 dolara), a i ostalih pet finalista dobija “utešne” nagrade po 50.000 rubalja (2000 dolara). Pošto je Ruski Buker uvršten u nagrade čiji su laureati oslobođeni plaćanja poreza, Jeleni Čižovoj će na žiro račun “leći” novac bez ikakvih odbitaka.

Pesnikinja, prozna spisateljica i esejistkinja Jelena Čižova nije prvi put nominova za Bukera - 2003. i 2005. godine bila je na široj listi.

Prema njenim rečima, u nagrađenom romanu “Vreme žena” ona ne govori u svoje ime, već u ime svoje prababe, kao i svoje babe koje su ubijene u čistkama od 1937. do 1938. godine.

“Ukoliko mi je pošlo za perom da prenesem njihov duševni bol, njihovu intonaciju, onda sam ja srećna, i upravo to što ja ne govorim u svoje ime uticalo je na članove žirija”, procenila je Čižova, priznajući i da, kada bira centralnu temu svog dela, uvek misli o onim sudbonosnim događajima u istoriji Rusije koji su uticali na karakter, osećanje i raspoloženje njenih stanovnika.

“Mi smo se izgubili, ne snalazimo se i ne shvatamo šta je dobro, a šta zlo, a tri starice, junakinje mog romana, apsolutno su to znale, i svi smo obavezni da tome težimo, da razlikujemo dobro i zlo”, rekla je laureatkinja posle saopštenja žirija kojim je predsedavao pesnik i esejista Sergej Gandlevski.

Glavna junakinja pobedničkog romana je ograničena Antonina Beslalova koja dolazi u Peterbrug i zapošljava se u fabrici. Nju je obrlatio vagabunda s kojim ima kćer. Uskoro će junakinja romana saznati da je neizlečivo bolesna i sprema se da odvede devojčicu u sirotište, ali tri komšinice iz zajedničkog, komunalnog stana, “predrevolucionarne” starice, sprečavaju je u tome i preuzimaju obavezu da se brinu o devojčici.

Najuži izbor od šest pisaca za Ruskog Bukera objavljen je samo dan nakon što je u Londonu saopšteno da je Engleskinja Hilari Mentel dobila Bukera, drugu posle Nobela najprestižnuiju svetsku nagradu za književnost. Mentelova je nagrađena za ospežan roman “Wolf Hall” o životu Tomasa Kromvela.

Osim Čižove, u najuži izbor ušli su i Elena Katišonok (Živeo je starac sa staricom), Roman Senčin (Joltiševi), Aleksandar Terihov (Kameni most) i Boris Hazanov (Jučerašnja večnost), za koju je prošle godine taj autor, koji živi u Nemačkoj, dobio “Rusku nagradu” koja se dodeljuje piscima koji pišu na ruskom jeziku, a žive van Rusije.

U užem izboru bio je i Leonid Juzefovič (Ždralovi i kepeci), koji je za to delo pre nekoliko dana dobio nacionalnu nagradu “Velika knjiga”.

Za zvanje finalista pretendovali su, između ostalih, Jurij Arabaov (Čudo), Andrej Bitov (Predavač simetrije), Andrej Volos (Pobednik), Andrej Gelasimov (Bogovi stepe), Alksandar Kabakov (Izbeglica), Vladimir Makanjin (Asan), Marija Galina (Mala Gluša) i drugi.

Predsednik žirija Gandalevski rekao je da je ove godine teško bilo izabrati šestoro finalista budući da nije bilo lidera koji bi se izdvajao kao neprikosnoveni favorit.

“Na mom spisku se prvobitno našlo 11 naslova, a približno toliko i kod mojih kolega. Ali po pravilima Bukera, spisak kandidata za finale treba svesti na šest, pa smo takoreći morali da ‘režemo po živom mesu’”, rekao je Gandalevski.

Članica žirija Maja Kučeska primetila je da je zanimljivo da je u delima svakog od šestoro finalista prisutna tema istorije.

Prema njenim rečima, to je dobro, jer ako razmišljamo o našoj prošlosti, to znači da se možemo nadati boljoj budućnosti.

Ona je podsetila i da je i britanski Buker uručen dan ranije Hilari Mentel za istorijski roman Wolf Hall (Vučja jazbina), posvećen vremenu Tomasa Kromvela.

Od ove godine uvedena su nova, stroža pravila za izdavače koji kandiduju pisce za Ruskog Bukera.

Ukoliko izdavač u lažnoj reklami navede da je njihov pisac finalista Bukera, organizacioni odbor za dodelu nagrade raskida s njim odnose i oduzima mu pravo da nominuje bilo koje svoje izdanje .

Od prošle godine uveden je i Studentski Buker, u okviru kojeg radi paralelni studenstki žiri i bira svog laureata.

Ruski Buker je prvi put uručen 1992. godine.

Svim aktivnostima rukovodi Savet Bukera, čiji su članoci ugledni pisci, predstavnici književne javnosti, kulturni radnici.., a od 2004. na čelu Saveta je britanski novinar, književnik i diplomata Džordž Volden.

Savet propisuje pravila i uslove konkursa, te imenuje članoce žirija čiji se sastav menja svake godine.

Prošle godine Ruskog Bukera je dobio Mihail Elizarov za roman “Bibliotekar”, a među laureatima ranijih godina su Bulat Okudžava, Ljudmila Ulicka, Aleksandar Iličevski, Vladimir Makanin, Mihail Butov...

Inicijator ustanovljavanja nevladine književne nagrade Ruski Buker, koja se dodeljuje po obrascu istoimene i daleko uglednije britanske nagrade, bio je ser Majkl Kejn (Michail Caine), prvi čovek kompanije Booker plc koja od 1969. dodeljuje Bukera za Veliku Britaniju, Irsku i zemlje Komonvelta.

Struktura Ruskog Bukera je ista kao i britanskog i obezbeđuje maksimalnu objektivnost prilikom izbora laureta, a cilj joj je da privuče pažnju čitlaca na ozbiljnu prozu i da istovremeno osigura komercijalni uspeh knjige kojom se učvršćuje za rusku književnost tradicionalni humanistički sitem vrednosti.

Ruski Buker je od 1992. do 1996. godine sponzorisala britanska trgovinska firma Booker plc da bi naredne četiri godine (1997-2001) donatorstvo preuzela međunrodna kompanija UDV (United Distillers and Vintners), pa je u tom periodu nagrada nosila ime Smirnoff-Buker. Od 2001. Smirnoff-Buker formira nezavisni dobrotvorni fond “Ruski Buker”, čiji su članovi ruske mecene i društvene organizacije čiji se ciljevi ne razilaze sa opštom idejom nagrade.

Regionalna društvena organizacija “Otvorena Rusija”, koju čine predstavnici naftne kompanije “JUKOS” i neka privatna lica, preuzela je da finansira Buker 2002. godine, pa se do 2005. nagrada zvala “Buker-Otvorena Rusija”. Donatorstvo od 2005. godine preuzela je međunarodna naftna kompanija BP (British Petroleum) koja je finansira do danas, vrativši joj prvobitni naziv Ruski Buker.

Branko Rakočević

Comments