Kratka nema komedija “Lovac na lopove” (A Thief Catcher) iz 1914. godine, jedan od prvih filmova legendarnog Čarlija Čaplina (Charlie Chaplin), koji je decenijama bio zagubljen, vraćen je u život na festivalu filmske komedije u Arlingtonu u Virdžiniji.

Taj film, u produkciji Keystone Studios, decenijama je bio zaturen, pa je vremenom i zaboravljen.

Praktično niotkuda, desetominutni Čaplinov film pojavio se prošle godine na jednoj rasprodaji antikviteta, na kojoj ga je kupio američki istoričar filma Pol Giruki (Paul Gierucki). Uveren da je kupio još jednu od komedija Keystone studija, tek u martu ove godine odgledao je film, u kojem se Čaplin pojavljuje u ulozi policajca.

Giruki nije mogao da veruje šta je pronašao, pa se konsultovao i sa filmskim kolekcionarem Ričardom Roberstom. Uverili su se da je reč o jednom od najranijih Čaplinovih filmova.

Moguće je da je projekcija tog filma na festivalu u Arlingtonu njegovo prvo javno prikazivanje još od nastanka, preneli su američki mediji.

Giruki i Roberts su, inače, članovi grupe koju zovu “Mafija neme komedije”, a organizuju svake godine festival slepstika u okolini Vašingtona.

Otkriće “Lovca na lopove” značajno je pre svega zato što je to prvi Čaplinov film koji je pridodat njegovoj filmografiji u poslednjih 60 godina.

U Čaplinovoj filmografiji Britanskog filmskog instituta iz 1938. godine nema filma “Lovac na lopove”, a u jednom intervjuu iz 1965. godine Čaplin se prisetio da je glumio kistonskog policajca, ali nije spomenuo naslov filma.

Giruki, koji je restaurator za CineMuseum LLC, planira da ponudi zagubljeni Čaplinov film najširoj publici - na festivalima i kao DVD izdanje.

Čarls Spenser Čaplin, engleski filmski glumac, scenarista, režiser i kompozitor, univerzalni majstor filmske umetnosti, stvorio je jedan najupečatljivijih likova svetskog filma - lik skitnice Čarlija. Igrao je u više od 80 filmova, režirao 70, bio producent 30, a za 18 njih je komponovao muziku. Napisao je scenarije za više od 60 filmova, a sam sebe je igrao u čak 78.

Debitovao je 1914. u komediji “Preživeti” (Making a Living), a posle desetak kratkih filmova, pronašao je postojani lik koji su toliko zavoleli gledaoci: preširoke pantalone i tesni sako, suviše velike i poderane cipele, brčići, štap, polucilindar...

Bio je suosnivač filmskog studija United Artits 1919. i ubrzo počeo da snima celovečernje filmove u kojima je bio ne samo glumac, nego i scenarista, režiser, kompozitor.

“Mališan” (1921) je bio prvi celovečernji film koji je režirao, a priča je o dečaku koga je odmah po rođenju napustila majka i o njemu se brine skitnica Čarli, koji ga uči svemu što zna i ume. Taj film je označio prekretnicu u Čaplinovom stvaralaštvu i postao je jedno od njegovih najpoznatijih dela. Pola veka kasnije, 1971. godine, Čaplin je snimio obnovljenu verziju “Mališana”, sa specijalno komponovanom muzikom, čiji je lajtmotiv citat iz Šeste simfonije Čajkovskog.

U filmu “Zlatna groznica” (1925) Čaplin je stvorio lik usamljenog tragača za zlatom na Aljasci, kome se na kraju osmehnula sreća. “Ples testeninama” na viljuškama koje je izveo sedeći za stolom postigao je neverovatan uspeh i postao toliko omiljen filmski kadar da ga je Čaplin u originalnoj varijanti ponovio još dva puta. Godine 1942. preradio je film ubacujući naratora, uz muziku koju je sam komponovao. “Zlatna groznica” postala je klasik ekscentrične komedije, jedan od najpoznatijih i najznamenitijih filmova u istoriji svetske kinematografije, a 30 godina od nastanka, 1958. na Svetskoj izložbi u Briselu, svrstan je među 12 remek- dela snimljenih tokom cele istorije svetske kinematografije.

Čaplin je 1928. snimio “Cirkus”, priču o malom skitnici koji upada u cirkus bežeći od policajca i slučajno se pokazuje pred publikom, za koju je bio tako senzacionalno otkriće da je direktoru jedino preostalo da ga angažuje u trupi. Priprema ga za ulogu klovna, ali se ispostavlja da je mali skitnica najsmešniji onda kada se uopšte i ne stara da bude smešan. Unutar osnovnog sižea razvija se melodramska priča o neuzvraćenoj ljubavi Čarlija prema cirkuskoj zvezdi. I tako je došao dan kad je cirkus otišao, a skitnica opet ostao sam i tužan. Filmu je dodeljen specijalni Oskar za, kako je stajalo u obrazloženju, “genijalnost scenarija, glumačko majstorstvo, režiju i produkciju”. To je jedan od najsmešnijih, ali istovremeno i najtužnijih Čaplinovih filmova.

Čaplinov prvi zvučni film (samo muzički pasaži) bio je “Svetla velegrada” (1931), koji je izraz njegovog originalnog stila, u kojem se prepliću najneočekivanija ekscentričnost, tužni lirizam i oštra satira. Priča na kojoj se zasniva radnja tog filma veoma je jednostavna: mali skitnica sreće lepu slepu devojku, uličnu prodavačicu cveća, koja iz nekih razloga smatra da je on bogati plemić. Saznavši da joj operacija može vratiti vid, skitnica Čarli se sav predao na prikupljanje novca i taman kada ga je dovoljno pribavio, dospeva u tamnicu. Za to vreme izvršena je uspešna operacija očiju lepe prodavačice cveća i ona pokušava da nađe svog spasioca.

Čaplinov glas njegovi obožavaoci prvi put su čuli u bioskopskim dvoranama tek u filmu “Nova vremena” 1936. godine.

Na ovdašnjim prostorima Čaplin je bio poznat i kao Šarlo, a u većem delu filmske istorije bio je i njen sinonim, kao i njegovi brkovi, polucilindar i štap.

Njegov život obeležile su ljubavne afere, razvodi, optužbe za komunizam (iako je izjavio: “Nisam komunista, niti sam bio član bilo koje političke organizacije”), pa za desni radikalizam... Lenjin i Staljin su ga obožavali, a sam je tvrdio da mu je “Krstarica Potemkin” omiljeni film.

Optuživali su ga da je sopstvene simbole “pozajmio” od drugih, a nacistički vodja Adolf Hitler pozajmio je njegov imidž. Čaplin, “mala skitnica” (bio je visok 1,65 m), uzvratio mu je filmom “Veliki diktator” 1940.

Britanac, Amerikanac, Švajcarac, apatrid…, Čaplin je postao i britanski vitez (1975).

Kada je uveliko postao milioner, još uvek je stanovao u vašljivim sobama holivudskih hotela, a svaki račun slao uredno na isplatu velikim studijima. Njegov holivudski dom bio je i nezamenjiv studio za veliki broj sopstvenih filmova, povodom kojih je jednom izjavio: “Uvek očekujući šta moja publika očekuje, ja sam radio suprotno i to me je zabavljalo najviše od svega”.

B. Rakočević / SEEcult.org