Božićne misterije i vertep
Festival “Božićne misterije”, nastao na tradiciji vertepskih pozorišta, poznatih još u drevnoj Rusiji, počeo je u Sankt-Peterburgu na pravoslavni Božić, 7. januara, a predstavlja više od 20 pozorišnih ansabala iz Rusije, Finske i Litvanije. U okviru tog festivala, organizovanog u zdanju Ruskog etnografskog muzeja, biće održan i naučni skup tetarologa na temu “Rusko tradicionalno pozorište u XXI veku”.
Festival “Božićne misterije”, nastao na tradiciji vertepskih pozorišta, poznatih još u drevnoj Rusiji, počeo je u Sankt-Peterburgu na pravoslavni Božić, 7. januara, a predstavlja više od 20 pozorišnih ansabala iz Rusije, Finske i Litvanije.
U okviru tog festivala, organizovanog u zdanju Ruskog etnografskog muzeja, biće održan i naučni skup tetarologa na temu “Rusko tradicionalno pozorište u XXI veku”.
Specijalisti “vertepovci”, istoričari i teoretičari umetnosti, podeliće tajne tog retkog taatarskog žanra, koji će se, prema njihovom uverenju, razvijati kao neodvojivi deo pravoslavne kulture.
Eksperti će praktično pokazati kako se izrađuju lutke, dekoracija, škrinje za predstave, kako se scenski ovaploćuju vertepske igre za decu, te kako treba kazivati narodne priče, bajke i legende povezane sa svetkovinama rođenja Isusa Hrista.
Vertepske predstave su obavezni deo velikih hrišćanskih svečanosti u Rusiji, mada je u sovjetskoj epohi ta tradicija bila napuštena.
Vertepi se ne odlukuju samo dubokim religioznim verovanjem, nego su i neverovatno lepi i sveži, tako da se u Rusiji bez njih ne može ni zamisiti svečana proslava Božića.
Sama reč “vertep” je crkvenoslovenskog porekla i označava “pećinu”, a taj naziv se upotrebljava za označavanje mesta rođenja Hrista Spasitelja. U užem smislu, pod terminom “vertep” se podrazumeva opštedostupna božićna predstava koja se nekad izvodila direktno na ulicama i trgovima.
B. Rakočević
