Bord EFA u Beogradu, Agnješki Holand Zlatni pečat
Slavna poljska rediteljka Agnješka Holand, predsednica Borda Evropske filmske akademije (EFA) koji zaseda u Beogradu, dobila je 8. juna u Jugoslovenskoj kinoteci Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti – najviše priznanje te ustanove kulture.
Na susretu evropskih i srpskih filmskih umetnika i profesionalaca u Jugoslovenskoj kinoteci, kojem je prisustvovao i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, Agnješka Holand je izjavila da je izuzetno počastvovana priznanjem.
“Ovo je vrlo lepa nagrada. Nije ni mnogo teška, staće u moju torbu i ostaće sa mnom zauvek”, rekla je Agnješka Holand, kojoj je Zlatni pečat uručio direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić.
Kako je izjavila, članovi Borda EFA su srećni što su u Beogradu, a ona posebno, jer je ovo za nju i jedno sentimentalno putovanje.
“Bila sam u Beogradu pre 35-40 godina. Divno je doći opet, posebno zato što se nalazimo na mestu u čijem imenu se pominje Jugoslavija. Drago mi je što sam srela moje prijatelje sa filmske škole u Pragu Gorana Markovića, Srđana Karanovića i Gorana Paskaljevića”, rekla je Agnješka Holand.
Agnješka Holand je zahvalila filmskoj kritičarki i članici EFA Dubravki Lakić koja je inicirala taj skup, kao i svim organizatorima, te ministru kulture na prisustvu.
“EFA je dom za filmske umetnike iz cele Evrope, a srpski i jugoslovenski film su veoma važan deo evropskog filma, uvek su to bili i srećna sam da kažem da su to i danas. Inače, situacija u Evropi je teška, što nije dobro za ljude, ali je vreme krize dobro, odnosno inspirativno za filmove”, rekla je Agnješka Holand na svečanosti na kojem je i direktorka EFA Marion Doering dobila nagradu “Gorki list” za doprinos evropskoj kinematografiji.
Priznanje joj je uručio Vojin Đorđević, kreator brenda koji ima dugu tradiciju podrške filmskim stvaraocima i filmskoj umetnosti, na šta je podsetila i Marion Dering.
Prema njenim rečima, dobro se seća “Gorkog lista” sa Festivala evropskog filma na Paliću, na kojem je ta kompanija dodeljivala nagradu za najbolji film u programu Paralele i sudari.
Marion Dering podsetila je da je EFA osnovana pre 30 godina u Berlinu, u vreme dok su i taj grad i Evropa bili podeljeni.
“Tada je sa nama bio jedan vaš kolega - Dušan Makavejev koji je bio dobri duh Akademije, jedan od naših očeva-osnivača. Mi smo vrlo zahvalni na svemu što je učinio za Akademiju”, rekla je Marion Dering.
Ministar Vladan Vukosavljević je, pozdravljajući goste, izjavio da su ovakve posete i druženja prilika da se evropski filmski poslenici upoznaju sa novinama u srpskoj kinematografiji, kao i da uspostave dublje kontakte sa srpskim autorima, koji su takođe čanovi EFA, a ima ih 35 među 3.000 članova Akademije.
Vukosavljević je istakao da je ove godine iz budžeta izdvojeno rekordnih milijardu i pet miliona dinara za kinematogafiju radi podsticanja domaćih stvaralaca da nastave uspehe na domaćem i međunarodnom planu.
“Verujem da će Srbija postati stalno mesto okupljanja filmskih stvaralaca, kao i da će naši filmovi i njihovi autori biti zapaženi na međunarodnoj sceni. I Beograd i Srbija su otvoreni za saradnju u oblasti kinematografije. Imamo i sjajne lokacije za snimanje i vrhunske profesionalce u produkciji, a postoji i snažno opredeljenje za razvoj koprodukcijskih projekata”, rekao je Vukosavljević.
Vukosavljević je dodao da Srbija posvećuje veliku pažnju digitalizaciji i restauraciji filmova.
“Time se bavi upravo institucija u kojoj se nalazimo, na čelu sa svojim visprenim direktorom gospodinom Pantelićem, kome se zahvaljujem na trudu koji ulaže za restauraciju i digitalizaciju filmova. To je jedan od načina da svetu pokažemo bogatstvo koje imamo u ovoj oblasti”, naglasio je Vukosavljević.
Jugoslav Pantelić, i sam član EFA, poželeo je dobrodošlicu kolegama, navodeći da skupu prisustvuju i gosti 20. Festivala nitratnog filma, koji je u toku u Kinoteci uz učešće oko 35 filmskih arhiva.
“Jugoslovenska kinoteka spada u red najbogatijih filmskih arhiva u Evropi. Čuvamo više od stotinu hiljada filmskih kopija, kao i mnoštvo drugih arhivskih materijala vezanih za film”, rekao je Pantelić, podsetivši da je u toku ove godine publici predstavljeno pet restaurisanih kultnih ostvarenja srpske i jugoslovenske kinematografije, a da je jedan od tih filmova – “Kad budem mrtav i beo” prikazan i na Berlinalu.
Gostima je prikazan kratkometražni film iz Arhiva Kinoteke “Simfonija jednog grada” (1941) autora Maksa Kalmića.
Sastanak Borda EFA, koji čine – polugodišnja sednica upravljačkog tela EFA, koje čine eminentni reditelji, producenti i čelnici fondova iz Evrope, održava se od 8. do 10. juna u Beogradu na inicijativu i u organizaciji Dubravke Lakić, filmske kritičarke i članice EFA, uz podršku strateških partnera Filmskog centra Srbije i brenda Gorki list.
Susret sa srpskim filmskim stvaraocima i profesionalcima imaće, pored Agnješke Holand i Marion Doering, i španski producent Antonio Saura (potpredsednik Borda), islandski reditelj Baltazar Kormakur, direktor Filmskog fonda Izraela Katrijel Šori, kao i producenti iz Italije, Rumunije, Španije, Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Poljske, Danske, Letonije i Bugarske.
Radni deo boravka upravljačkog tela EFA u Beogradu najvećim delom odnosi se na pripreme ceremonije dodele godišnjih EFA nagrada, popularnih “evropskih oskara”, koja će biti održana ove godine u decembru u Sevilji. Članovi borda EFA razmatraće i prve pristigle kandidature za tu nagradu, kao i tekuća pitanja u vezi sa aktivnostima i stvaralačkim naporima više od 3.000 članova te institucije.
EFA je osnovana pre 30 godina tokom Berlinskog festivala, sa ciljem da ujedinjuje evropske filmske stvaraoce bez obzira na nacionalne ili političke granice i ponudi zajedničku platformu za promociju, saradnju i razmenu iskustava. Jedan od prvih članova EFA postao je reditelj Dušan Makavejev, koji je bio i dugogodišnji član Borda Akademije. Kasnije je i reditelj Goran Paskaljević bio u Bordu u dva mandata.
(SEEcult.org)
