• Search form

28.06.2010 | 16:01

Borba nezavisnih za opstanak

Borba nezavisnih za opstanak

Učesnici prve Nacionalne konferencije nezavisnih organizacija i inicijativa u Srbiji usvojili su 26. juna u Beogradu, posle celodnevne diskusije, nacrt Deklaracije o razvoju nezavisnog sektora u kulturi, kojom će tražiti od nadležnih reorganizaciju budžetskih linija u sektoru kulture, dostupnost poslovnog i drugih javnih prostora koji se ne koriste, izmenu zakonske regulative u vezi sa poreskim olakšicama za delovanje u kulturi i ulaganje u kulturu, kao i obavezivanje javnog servisa da posveti veću pažnju nezavisnoj kulturnoj sceni, te uključivanje kvalitetnih projekata nezavisne scene u zvanične programe promocije Srbije u inostranstvu.

Konferencija u Kulturnom centru Grad okupila je pedesetak predstavnika organizacija i inicijativa, od kojih su posebno brojni bili akteri iz unutrašnjosti, a predstavlja početni korak ka sagledavanju zajedničkih interesa i problema radi iznalaženja mogućih rešenja za budući razvoj nevladinog sektora u kulturi i njegovo regionalno i međunarodno povezivanje.

Organizatori - Odbor za građansku inicijativu (OGI) iz Niša, Remont - nezavisna umetnička asocijacija iz Beograda i kulturni centar Grad, pripremiće tekst Deklaracije koji će biti upućen nadležnim vlastima i javnosti, a najavili su i pokretanje veb portala koji će, za sada, bar virtuelno okupiti razjedinjene nezavisne organizacije i inicijative u Srbiji.

Predstavljeni su i zanimljivi rezultati anketnog istraživanja realizovanog u okviru projekta “Vaninstitucionalni akteri kulturne politike u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji”, koji govore o velikim problemima, ali i ogromnim potencijalima nevladinog sektora u kulturi, a predočeni su i korisni primeri saradnje i umrežavanja u zemlji i regionu.

Konferenciju su otvorili ministar kulture Srbije Nebojša Bradić i direktor Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju Beograda Danko Runić, najavivši određene mere za poboljšanje nezavidnog položaja nevladinog sektora u kulturi.

Runić je najavio formiranje radne grupe za izradu strategije za saradnju sa organizacijama civilnog društva, kao i iznalaženje adekvatnih prostora za rad što više kulturnih inicijativa, a istakao je i da će sledeće godine biti osnovan fond pri kancelariji gradonačelnika Beograda, čiji će cilj biti podrška sufinansiranju projekata koji apliciraju za sredstva evropskih fondova.

Istovremeno, Runić je izrazio očekivanje da će nezavisne organizacije i inicijative aktivno podržati kandidaturu Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine.

Bradić je rekao da se nastojanja Ministarstva kulture da stvori pogodniji i podsticajniji kreativni ambijent u Srbiji ogledaju pre svega u novom Zakonu o kulturi i usvajanju posebnih zakona za pojedine oblasti stvaralaštva i brige o kulturnom nasleđu.

Navodeći da su krovnim zakonom o kulturi stvoreni uslovi da se nevladine organizacije i privatne ustanove i inicijative u kulturi više ne tretiraju kao drugorazredne i ne marginalizuju, Bradić je rekao da je Konferencija u Gradu prva i najznačajnija potvrda da se pejzaž kultunih aktivnosti u Srbiji menja.

“Brojne navike koje su decenijama negovane da se kultura hrani isključivo novcem iz budžeta države, a na svetskoj kulturnoj sceni postaje nevidljiva ili postiže sve skromnije rezultate, promenili su upravo nevladin sektor i privatne ustanove kulture”, istakao je Bradić, dodajući da je nevladin sektor u protekle dve decenije dokazao da je i sa daleko manje sredstava moguće napraviti izuzetne programe i rezultate.

“Ako se uzme u obzir aktivnost, kako vi kažete ‘nezavisne kulturne scene’, koja proizvede 1.200 do 1.500 programa godišnje, dolazimo do toga da se moramo zapitati: Koliki i kakav je to udeo u našoj ukupnoj kulturnoj produkciji i kakav tretman ta scena ima u kulturnoj politici? Iskreno se nadam da će ova konferecija dati odgovor na ovo pitanje i da će i nama u Ministrstvu kulture ti odgovori biti čvrst oslonac u daljem odlučivanju i kreiranju instrumenata podrške”, rekao je Bradić.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo kulture je i samo preduzelo korake u tom pravcu i predložilo Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka Srbije da napravi istraživanje o učešću u kulturnoj produkciji i položaju i javnih i privatnih ustanova kulture, kao i nevladinog sektora i samostalnih umetnika.

“Uveren sam da će ti rezutati, kao i stavovi koje vi budete ovde izneli, koristiti ne samo nama koji se kulturom bavimo, već pre svega široj, a zainteresovanoj javnosti da se upozna sa značajnim pokazateljima i promenama u načinu organizovanja kulturnog delovanja i socijalne odgovornosti aktera”, rekao je Bradić.

Da nevladin sektor u kulturi mora i sam da poradi na svom jačanju pokazali su, osim diskusije, i rezultati anketnog istraživanja realizovanog u okviru projekta "Vaninstitucionalni akteri kulturne politike u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji", koji finansira Evropska kulturna fondacija, a realizuju ga OGI, Remont, Centar za savremenu umetnost iz Skoplja i Expeditio iz Kotora.

Anketom istraživanja je obuhvaćeno 107 aktera u sve tri zemlje (procenjeno je da je to tri četvrtine stvarnog broja), odnosno 71 iz Srbije, 21 iz Makedonije i 15 iz Crne Gore, a rezultati će biti predstavljeni i 29. juna u Skoplju, i 3. jula u Podgorici.

Glavna snaga nevladinog sektora u kulturi u Srbiji leži u određenom broju iskusnih organizacija koje rade već velike međunarodne projekte, dok je jedna od najvećih slabosti atomiziranost i izolovanost aktera, naveo je koordinator projekta Predrag Cvetičanin iz OGI-ja.

Takođe, uočljiv je marginalizovan položaj nevladinog sektora u društvu, čemu doprinose i velike organizacije, koje mogu same da realizuju projekte, ali nesaradnjom sa ostalima doprinose nemogućnosti uticaja na donosioce odluka.

Nevladinu scenu odlikuje i centralizovanost, iako bi upravo ona mogla da bude fantastičan kanal decentralizacije, rekao je Cvetičanin.

Poseban problem predstavlja i povlačenje stranih donatora sa ovih prostora, uključujući švajcarsku Pro Helveciju za dve godine, koja je i jedini preostali veći donator. To znači da nevladinom sektoru u kulturi preostaju samo fondovi EU, ali je za apliciranje na evropskim konkursima potrebno i do 50 odsto sopstvenog učešća u finansiranju projekta, što i predstavlja veliki problem, posebno u vremenu smanjenja budžetskih sredstava usled opšte krize.

Prema rečima Cvetičanina, liberalni period u razvoju NVO sektora u Srbiji završen je i počeo je monopolski proces, što znači da male organizacije nestaju. Dok je za političke takvo ukrupnjavanje dobro, za nevladine organizacije, koje su i najbliže građanima, može biti pogubno.

Prema rezultatima istraživanja, koji su preliminarni i biće dodatno obrađeni, procenjeno je da u nezavisnom sektoru u kulturi u Srbiji radi aktivno oko 2.500 ljudi, od kojih je svega 60 zaposleno.

S obzirom na godišnju produkciju između 1.200 i 1.500 programa, sredstva koja se izdvajaju za nevladin sektor u kulturi - u poređenju sa novcem koji odlazi na javne institucije, smešna su, rekao je Cvetičanin, navodeći da najveći broj nevladinih organizacija ima godišnji budžet od oko 10.000 evra, dok ih svega 20 odsto ima između 10.000 i 25.000.

Sufinansijeri su uglavnom strane fondacije, pored državnih organa i pojedinih fondacija velikih korporacija, a saradnja sa biznis sektorom gotovo da ne postoji, pokazuju rezultati istraživanja.

Partneri većine organizacija i inicijativa u Srbiji su sa prostora bivše Jugoslavije, što nije karakteristika za Makedoniju, gde najveći broj partnera dolazi iz zemalja EU.

Jedna od prednosti nevladinog sektora u kulturi je kvalifikovanost ljudskih resursa - 70 odsto su fakultetski obrazovani, a čak 17 odsto su magistri i doktori nauka.

Prema rezultatima istraživanja, dve najslabije karike u sve tri zemlje su socijalni (kontakti sa državnim institucijama, biznisom...) i menadžerski resursi, i upravo u tome je i prostor za napredovanje.

Poređenjem scena u sve tri zemlje dolazi se do zaključaka prema kojima u Srbiji postoji svojevrsna prirodna diverzifikovanost, u Crnoj Gori samo jedna organizacija (Expedicio) je jaka, a ostale su slabe, dok je u Makedoniji uočljiva veća uravnoteženost, a u finansijskom pogledu - scenu drže četiri organizacije.

Svih pet razvijenih kapaciteta, na osnovu kojih je sačinjen klaster, u Srbiji ima 15 odsto anketiranih organizacija, ali će ih približno toliko i nestati.

U Crnoj Gori je u opasnosti čak 57 odsto organizacija, a u Makedoniji jedna četvrtina.

OGI i Remont su sa partnerima iz regiona aplicirali i na regionalni konkurs Pro Helvecije za novi projekat podrške nezavisnim kulturnim scenama na Zapadnom Balkanu, koji košta oko 400.000 evra, a podrazumevao bi formiranje operativne taktičke mreže za razmenu iskustava, programa, poboljšanje komunikacije i saradnje, što bi doprinelo održivosti sektora. Ukoliko takva podrška izostane u naredne dve i po godine, Cvetičanin je ocenio da postoji opasnost od nestanka nezavisne kulturne scene.

“Opstanak deset kulturnih organizacija za mene nije scena”, dodao je Cvetičanin uoči žive diskusije u kojoj su učesnici predstavili različita iskustva u radu u lokalnim sredinama - Ivanjici, Majdanpeku, Kraljevu, Užicu, Zrenjaninu, Novom Sadu...

Posebnu prezentaciju održao je Bojan Krivokapić, u ime novosadske inicijative Za kulturne politike, nastale kao reakcija grupe kulturnih radnika, umetnika i organizacija na svojevremenu izjavu gradonačelnika Novog Sada o prioritetima gradske kulturne politike.

Prema rečima Krivokapića, sporna izjava, u kojoj je Art klinika spomenuta kao nešto što je nepotrebno, bila je vrhunac nepoznavanja scene i odraz kontinuiteta u nepostojanju adekvatne kulturne politike nakon odlaska radikala sa vlasti na gradskom nivou.

Inicijativa Za kulturne politike ni posle godinu dana nije dobila od nadležnih gradskih vlasti odgovore na osnovna dva-tri pitanja u vezi sa kulturnom politikom i raspodelom sredstava, a u međuvremenu su objavljeni rezultati novog gradskog konkursa koji pokazuju da ponovo najveći deo sredstava odlazi na festivale Exit i Cinema City i Muzičku omladinu Novog Sada.

Bilo je predviđeno da na Konferenciji posebnu prezentaciju održe i predstavnici Druge scene, neformalne platforme beogradskih nezavisnih organizacija i pojedinaca, ali se niko od zvaničnih predstavnika nije pojavio, a korisna iskustva iz regiona, odnosno mreže Clubture iz Hrvatske, predstavila je Milica Pekić iz beogradskog Kioska, koja je aktivna i u regionalnoj inicijativi Clubture.

Rezimirajući diskusiju, Darka Radosavljević iz Remonta istakla je reč solidarnost kao jedan od osnovnih principa na kojima bi trebalo da bude zasnovan dalji razvoj nezavisne scene, a najavila je i veb portal koji će doprineti razmeni informacija i iskustava.

Nacrt Deklaracije, koji je neformalno usvojen na Konferenciji, predlaže reorganizaciju budžetskih linija u sektoru kulture odvajanjem konkursa za nezavisni sektor od konkursa za javne institucije, kao i otvaranje posebnog konkursa za nezavisni sektor na lokalnom nivou - poput onog koji je postojao u Beogradu od 2005. do 2007. godine.

Između ostalog, biće zatraženo i formiranje konkursa za dugoročnu institucionalnu podršku (bar za dve-tri gdine) na svim nivoima vlasti, kao i da konkursima budu priznati i tekući i investicioni troškovi.

Poseban segment Deklaracije, čiji će tekst biti naknadno definisan i prosleđen nadležnim vlastima i javnosti, odnosi se na dostupnost korišćenja poslovnih i drugih javnih prostora na osnovu konkursa.

Predloženo je preimenovanje svrhe korišćenja poslovnog prostora u državnom vlasništvu zakoje više od tri godine ne postoji tržišni interes u prostore namenjene za delatnost nezavisnih inicijativa u kulturi, kao i formiranje povlašćenje cene zakupa - slično onima koje važe za umetničke ateljee ili političke partije.

Poseban deo teksta Deklaracije odnosiće se na zahteve u vezi sa poreskim olakšicama, uključujući ulaganja u kulturu koja bi bila priznavana kao rashod.

Deklaracija obuhvata i problematiku medija, a posebno će biti zatražena veća zastupljenost informacija o produkciji nezavisne kulturne scene u programu RTS-a, kao javnog servisa.

Biće zatraženo i uključivanje kvalitetnih projekata nevladinog sektora u programe zvanične promocije Srbije van granica.

Konferencija je organizovana uz podršku Evropske kulturne fondacije i Fonda za otvoreno društvo.

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    21.09.2018 | 16:00

    Laufer galerija, Svetozara Radića 4, Beograd

    BOOGIE: SOMETHING ELSE - izložba (20.9.-15.12.2018.)

    https://lauferart.com

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.-29.12.2018.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    13.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (12.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msuv.org

    14.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (13.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msub.org.rs

Video
10.12.2018 | 17:42

VOĐENJE: Dan vredan veka - 1. decembar 1918.

Autorsko vođenje kroz izložbu Muzeja Jugoslavije Dan vredan veka - 1.