Balet Trokadero ponovo na BFI
Čuvena muška trupa Balet Trokadero od Monte Karla iz Njujorka učestvuje drugi put na Beogradskom festivalu igre (BFI), a 26. i 27. marta u Pozorištu na Terazijama izvešće delove klasičnih baleta “Labudovo jezero”, “Esmeralda” i “Rajmondino venčanje” za koje su karte rasprodate.
Program i način rada te trupe, koja spaja visoku baletsku tehniku i humor, predstavili su 25. marta na konferenciji za novinar iskusni igrači Rafael Mora, Robert Karter i Đovani Ravelo, u prisustvu ambasadora SAD u Srbiji Kajla Skata.
“Čast nam je da još jednom možemo da podržimo festival koji zahvaljujući naporima direktorke Aje Jung čini da Beograd svakog proleća bude u centru pažnje celog sveta moderne igre”, rekao je Skat u Nacionalnoj fondaciji za igru (NFI) i podsetio da je Balet Trokadero osnovan pre više od 40 godina, kada je u SAD tek nastajao pokret za više prava LBGT zajednice.
“Kada je počela da radi trupa u kojoj muškarci igraju ženske uloge, na špic patikama i u ženskim kostimima, to je bilo šokantno, ali su svojom jedinstvenom mešavinom klasike i humora brzo osvojili svet. Nastupali su u čak 600 gradova, privlačeći i one gledaoce koji nisu ljubitelji belog baleta. Danas se u Americi čak smatra da su njihove predstave dobar uvod u balet za najmlađu publiku”, rekao je ambasador.
Skat je primetio da “ima ironije u tome da je ono što je pre 40 godina bilo šokantno sada među najklasičnijim predstavama koje gledamo na BFI”.
Rafael Mora je najavio da program otvara njihov zaštitni znak - deo iz drugog čina “Labudovog jezera” Čajkovskog.
“To je nešto kao naš potpis i uvek je najomiljeniji deo programa. Publika nas po tome prepoznaje, tu su i divni kostimi, dijademe i tijare”, rekao je Mora.
Balet “Esmeralda”, čiji je koreograf bio slavni Marius Petipa, manje je poznat.
“Taj stari ruski balet je gotovo zaboravljen, retko koja trupa ga izvodi. Rađen je u starom stilu, sa puno dramatičnih tonova što se nama baš sviđa i vrlo rado ga igramo. Da bi program bio kompletan uvrstili smo i jedan moderni komad – ‘Rajmondino venčanje’ u koreografji Mersa Kaningema iz vremena kada je sarađivao sa Džonom Kejdžom”, rekao je Mora.
Robert Karter se prisetio učešća na BFI pre tri godine, kada su takođe nastupali dve večeri, a ipak je mnogo ljudi ostalo bez karte. I ovoga puta obe predstave su rasprodate.
“To gostovanje je prošlo bolje nego što smo očekivali. Lepo je iznenađenje imati takav prijem pri prvom susretu”, izjavio je Karter.
Što se tiče humora u njihovim predstavama, Karter je rekao da je “cilj da se dosegne komično, ali sa merom, da se ne pređe granica dobrog ukusa”.
Mora je primetio da igraju stare koreografije, koje su “izašle iz mode, pa njihovi koraci ponekad deluju smešno”, a tu su i slučajne greške koje, ako su scenski efektne, postaju stalni deo predstave.
Đovani Ravelo je dodao da najviše šala nastane tokom proba.
“Važno je da možete sami sebi da se nasmejete. Kad mi sami pomislimo da smo balerine, to je već smešno po sebi”, rekao je Ravelo i dodao da je to nešto što se traži i od novih članova trupe, uz sjajnu tehniku, ali i osećaj za timski rad.
“Puno putujemo. Stalno smo zajedno, na probama, u avionu u hotelu... Mi smo kao porodica, moramo biti bliski. Retko pravimo audicije, radije pozivamo nekog igrača da provede nekoliko dana sa nama, da otkrijemo ne samo kako igra i da li je duhovit, nego i kako se uklapa u grupu”, rekao je Mora, a Karter je dodao da “ova trupa nije za svakoga”.
“Važno je da se sviđamo jedni drugima kao osobe. Da delimo energiju i međusobno poštovanje”, istakao je Karter.
O Baletu Trokadero, koju popularno zovu “Troksi”, snimljen je dugometražni dokumentarni film “Buntovnici na prstima” u režiji Bobi Džo Hart, koji je prikazan početkom ove godine u Beogradu na reviji Dani igre, u saradnji BFI i Jugoslovenske kinoteke.
Igrači se slažu da je film vrlo realan i istinit, a posebno su zadovoljni što su prikazani kao živi ljudi, sa svakodnevnim problemima koje imaju i svi drugi.
Karter je primetio da je balet tiha umetnost. “Na sceni ne pričamo, publika gleda bravure i misli da smo divni. Ali van scene takođe postoji život, i u trupi a i privatno. Posle predstave idem kući da nahranim psa i mačku, da vidim svog supruga”, rekao je on.
Mora je dodao da ih je rediteljka snimala tri godine, bez scenarija.
“Pratila nas je svuda. Negde smo morali i da je zaustavimo. U privatnom životu imamo različite pristupe”, izjavio je Mora, koji je 25. marta održao majstorski čas u NFI, a još jedan je predviđen za 27. mart, kada će biti i otvorena generalna proba u Pozorištu na Terazijama (16.30 sati).
Na 15. BFI, koji je počeo 15. marta predstavom “Veliki krotitelj” Dimitrisa Papajoanua, a zvanično je otvoren nastupom izraelske trupe Vertigo, učestvuje 15 trupa iz 14 zemalja.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
