ASITEŽ: Ukidanje prava na rad
Udruženje za razvoj pozorišta za decu i mlade – ASITEŽ Srbija (ASSITEJ) izrazilo je 17. maja nezadovoljstvo rezultatima Konkursa Ministarstva kulture i informisanja za (su)finansiranje projekata u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacija, ocenjujući da ukazuju na "nedostatak bilo kakve kulturne politike i nepoznavanje osnovnih prilika u kojima se pozorišna profesija nalazi".
Ne dovodeći u pitanje kvalitet projekata koji sredstva dobili, ASITEŽ Srbije je primetio da je, međutim, velikom broju organizacija i umetnika u potpunosti ukinuto pravo na rad.
“Kultura u kojoj se ne čuje mnoštvo različitih glasova, ne vidi mnoštvo različitih poetika, koja je zatvorena za mlade stvaraoce, takva kultura samu sebe ozbiljno dovodi u pitanje”, naveo je ASITEŽ Srbije u saopštenju, izražavajući sumnju da se Komisija Ministarstva kulture rukovodila kriterijumima koji se odnose na prepoznatljivost projekata na republičkom nivou i na njihov značaj za promociju srpske kulture van granica zemlje. Samim tim, ASITEŽ Srbije izrazio je sumnju i u profesionalan rad Komisije.
Kada je reč o promociji srpske kulture van granica, ASITEŽ Srbije naveo je da bi Komisija Ministarstva kulture morala da zna da je to jedna od retkih organizacija koja, samim tim što je deo velike internacionalne mreže, ali i zbog velikog ličnog angažmana članova koji je predstavljaju na najvišem nivou, kontinuirano radi na povećavanju prepoznatljivosti domaćih stvaralaca van granica, te da je nemali broj umetnika i projekata doživeo velika priznanja širom sveta zahvaljujući velikim delom aktivnostima i zalaganjem nacionalne sekcije ASSITEJ-a.
ASITEŽ je naveo i da je rezultatima Konkursa onemogućeno Srbiji da bude centar okupljanja regionalnih predstavnika ASSITEJ mreže, i time joj uskraćena mogućnost da se pozicionira kao centar pozorišnog stvaralaštva za decu i mlade u regionu.
“Kao i mnogo puta do sada, dogodiće se da dobru ideju koja je nastala u našoj sredini, neko drugi prepozna i višestruko iskoristi, jer naše vlastito okruženje nije imalo sluha za nju”, navedeno je u saopštenju.
Što se tiče značaja koji projekat ima na republičkom nivou, ASITEŽ je naveo da bi u kulturnoj sredini koja je za nekoliko decenija proizvela samo tri ili četiri značajna dramska pisca bilo neophodno postojanje većeg broja programa koji doprinose razvoju dramskog pisanja.
“Dramska baština je nešto što ostaje iza nas, a uz ovakvu kulturnu politiku, bojimo se da će iza nas veoma malo toga ostati. Zbog toga je najambiciozniji projekat za koji smo konkurisali upravo bijenalni konkurs za savremeni pozorišni komad za decu i mlade. Dosadašnja dva konkursa, i naš celokupan rad na promociji dramskog stvaralaštva koji se prepoznaje kao primer dobre prakse u međunarodnoj zajednici, već pokazuju značajne rezultate, pa se neki od komada koji su svoju prvu afirmaciju doživeli kroz rad ASSITEJ-a, sada izvode na domaćim i regionalnim scenama, a neki su objavljeni u evropskim edicijama dramskog stvaralaštva za decu i mlade”, naveo je ASITEŽ, ocenjujući da rezultati Konkursa dovode u pitanje i nastanak sve veće, značajnije i ozbiljnije dramske literature koja jednog dana treba da ostane baština.
ASITEŽ je ujedno izrazio nadu da Ministarstvo kulture i informisanja neće ignorisati pozive na preispitivanje profesionalnog rada svojih komisija, te da će ova saopštenja domaće kulturne javnosti biti početak dijaloga koji će doprineti stvaranju bolje klime za rad u kulturi.
“Identitet naše zemlje već suviše dugo stvaraju političari, trenutak je da kultura ponovo dobije tu ulogu koja joj pripada”, poručile su u ime ASITEŽ Srbije predsednica Diana Kržanić Tepavac, koja je i članica Izvršnog odbora ASSITEJ International, te Milena Depolo, Minja Bogavac, Slavica Vučetić i Damjan Kecojević, članovi Izvršnog odbora ASITEŽ Srbije.
ASITEŽ Srbija je i među potpisnicima zahteva savremene plesne scene za poništenje Konkursa Ministarstva kulture i informisanja za (su)finansiranje projekata u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacije – umetničke igre za 2016. godinu.
Nezadovoljstvo nedavno objavljenim rezultatima Konkursa za savremeno stvaralaštvo izrazili su i Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS), kao i udruženja filmskih i muzičkih umetnika, koja nisu dobila sredstva za dodelu godišnjih nagrada.
Ne računajući vizuelne umetnosti, za koje rezultati nisu još objavljeni, Ministarstvo kulture će u oblasti savremenog stvaralaštva podržati 393 projekta, za koje je izdvojeno ukupno 277.749.000 dinara.
Na osnovu odluke komisije koju su u oblasti scenskog stvaralaštva (pozorišta) činili Aja Jung, Radmila Stanković i Petar Mihajlović, sa ukupno 68,9 miliona podržana su 34 projekta od čak 251 prijavljenog. U oblasti umetničke igre sa ukupno 25,1 miliona podržano je 14 od 79 prijavljenih projekata, na osnovu mišljenja komisije koju su činili Vladimir Dekić, Ivanka Lukateli i Ana Martinoli.
Ministarstvo kulture prvi put je definisalo donje limite za dodelu sredstava, čime je, kako je navelo u saopštenju, postignuto da se umesto uravnilovke po sistemu “svima po malo”, dodele "značajnija sredstva nešto manjem broju projekata koji su kvalitetom zaslužili da budu podržani, odnosno imaju prepoznatljivost na republičkom nivou i značajni su za promociju srpske kulturne scene".
(SEEcult.org)
