Međunarodni salon stripa u Beogradu svečano počinje 24. septembra u Studentskom kulturnom centru otvaranjem izložbe najboljih radova pristigli na konkurs i dodelom nagrada, a predstaviće i radove britanskog gosta Rufusa Dejgloua (Dayglo) i specijalnog gosta R. M. Gere, kao i međunarodni projekat Vudlends (The Woodlands), te obeležiti 40 godina srpskog stripa “Dikan”, 70 godina kultnog “Politikinog zabavnika” i deset godina “Strip vesti”.

Sedmi Salon stripa biće otvoren uz bluz sešn za pobednike konkursa koji će izvesti “Fatalna celulitna opsesija” sa R.M. Gerom kao gitaristom i vokalom, dobitnikom priznanja za doprinos srpskom stripu.

Rajko Milošević Gera (Guéra), koji je rođen 1959. godine u Beogradu, a živi u Barseloni, predstaviće se na zatvaranju Salona 27. septembra.

Gera trenutno radi za francuskog izdavača Glénat serijale “Le Lievre de Mars” (Zec sa Marsa), čiji je scenarista Patrik Kotja (Patrick Cothias) i “Howard Blake”, a za DC/Warner Vertigo ediciju serijal “Scalped”, koji je kreirao s piscem Džejsonom Aronom (Jason Aaron).

Dobitnik je niza priznanja, među kojima su Nagrada za najbolje realističko domaće ostvarenje za strip “Teksaški jahači” na 3. Vinkovačkom salonu jugoslovenskog stripa 1986. i “Zlatno pero” Beograda 1988.

Gost iz Londona Rufus Dejglou, koji će se predstaviti 25. septembra,
stalni je crtač novog stripa “Tenkara” (Tank Girl, www.tank-girl.com), a radi i IDW stripove u SAD, “Titan” izdanja u Britaniji, kao i ilustracije za sajt “Devojke samoubice” (Suicide Girls). Sarađivao je i sa nekolicinom svojih strip-heroja, između ostalih s Džonom Vagnerom, Alenom Martinom i Ešlijem Vudom.

Uoči njegove prezentacije, biće predstavljen i projekat Vudlends, uz učešće Grega Koksa (Gregg Cox) iz SAD i Aleksandra Sotirovskog iz Makedonije, a reč je o internacionalnom višeslojno zamišljenom strip-poduhvatu, usredsređenom na prirodu.

Vudlends je, uz početnu priču i dizajn likova, zamišljen 2006. Priču je osmislio Koks, dok je likove i crteže oblikovao Sotirovski. Ipak, taj projekat nije samo priča i nekoliko crteža.

U pitanju je poveći poduhvat koji će biti realizovan u više delova širom sveta.

Ti delovi se sastoje od više od 120 epizoda ili scenarija (80 ih je već završeno), strip sveske i 11-minutnog 2D filma za svaku epizodu, kartaške igre od 10 serija sa 100 posebnih karata unutar svake serije (svetski rekord sam po sebi), uz niz drugih ponuda.

Profesionalni glumci su završili sinhronizaciju većine epizoda, a svakog dana je gotovo sve više crteža. Kompletirana je i prva serija igre i karte su odštampane, da ne pominjemo postere, postavke i prve stripove. Igra je patentirana i započela je marketing kampanja sa mnogim probnim testovima kako bi se proverila prihvatljivost deci širom sveta.

Na Salonu će 25. septembra biti obeležen i veliki jubilej domaćeg stripa “Dikan”, uz razgovor sa autorom Lazom Sredanovićem, a biće održana i tribina o 70 godina “Politikinog zabavnika”, koji je osmišljen još 1939. godine kao porodični list namenjen povezivanju generacija roditelja i dece, a zamisao da ima strip i bude bogato ilustrovan izdvajala ga je od svih ostalih listova.

“Zabavnik” je čitaocima otkrio zanimljive svetove najvećih crtača stripa, od Diznija i Đorđa Lobačeva, preko Aleksa Rejmonda, Miltona Kanifa, Frenka Robinsa, Dika Braunija, Morisa, Uderza, Huga Prata, Hermana, do najmodernijih - Marinija, Van Hama i ko zna koliko ćemo značajnih preskočiti u nabrajanju, a uz to je i jedini u Srbiji koji je uspeo da ustoliči nacionalni stripski lik.

Tokom 70-ih, stari Sloven Dikan je pojavom i omiljenošću uskočio sa stranica “Zabavnika” u srca cele generacije koja je stasavala tih godina.

Ideja o stripu “Dikan” Laze Sredanovića i stvorena je kroz konkurs pokrenut početkom 1969. godine u “Politikinom zabavniku”. To je, kao i niz drugih novina koje su značajno uticale na kvalitet i popularnost “Zabavnika”, bila zasluga tadašnjeg glavnog urednika Nikole Lekića.

Dikan se u tom listu prvi put pojavio u br. 903, 18. aprila 1969. godine, epizodom “Buzdovanske Igre”. Prvi scenarista bio je Ninoslav Šibalić, a zatim su scenario pisali Nikola Lekić, Branislav Đurica, Milenko Maticki, Slobodan Ivkov i sam Sredanović.

Shodno socijalnim, kulturnim i etničkim prilikama toga vremena, visoki i snažni Sloven Dikan bio je zamišljen kao junak u kome su mogli da se ogledaju svih šest naroda koji su sačinjavali bivšu domovinu. Njegov stalni pratilac je stric Vukoje koji u skladu sa svojom zrelijom dobi savetuje mladog sinovca usijane glave. Strip prati kroz parodiju mnoge probleme i polemike savremenog društva.

Vremenske odrednice njegovog dešavanja nisu ograničene i Dikan se sa stricom Vukojem pojavljuje kroz razne istorijske epohe, pa i u budućnosti, kao što je to u epizodi “Dikan i pretnja sa Oriona”.

Tiraž “Dikana” je 70-ih godina dostizao 400.000 primeraka, a štampana su i posebna izdanja na slovenačkom jeziku, gde u prevodu Dikan dobija ime Tilen. Iako stoji činjenica da nije poput drugih stripova izlazio u zasebnim sveskama, pošto je “Zabavnik” donosio i druge sadržaje, smatra se za najtiražniji domaći strip ikada objavljivan na prostoru bivše Jugoslavije.

Prema navodima Simona Vučkovića, “Dikan” se kretao po realnom kulturnom obrascu koji i danas spaja narode bivše države, za razliku od tada veoma popularnog domaćeg stripa “Mirko i Slavko” iz magazina “Nikad robom” koji je, osim zabavnog štiva bio odraz onovremene političke propagande.

Iako se Dikan često poredi sa francuskim strip junakom Asteriksom, autor Sredanović demantuje svaku namernu sličnost.

Sredanović, rođen 1939. u Nikšiću, objavio je prvi strip u 14. godini u dečjem listu “Pioniri”, a tokom studija u Beogradu radio je ilustracije i karikature za “Ferijalac” Ferijalnog saveza Jugoslavije. lustrovao je veći broj slikovnica za decu, a strip “Dikan” crtao je isključivo za “Zabavnik”. Danas se bavi grafičkim dizajnom i ilustrovanjem udžbenika, časopisa i slikovnica za decu, a živi i radi u Beogradu i Krašićima kod Tivta.

Na sedmom Salonu biće obeležen i jubilej “Strip vesti” Zlatka Milenkovića - balkanskog internet (svako)dnevnika, koji već deset godina predstavlja osmišljeno uporište stripa.

“Strip vesti” istovremeno funkcionišu kao aktuelna oglasna tabla i kao kritički poligon, povremeno kao polemički prostor, odnedavno i kao mesto na kojem se mogu čitati kraći stripovi. Takođe, prema navodima Vase Pavkovića, “Strip vesti” funkcionišu i kao informativno - reklamni bilbord neverovatnih dimenzija, odnosno kao opsežna i dragocena arhiva savremene devete umetnosti uopšte.

Za “Strip vesti” su, između ostalih, pisali i pišu: Zdravko Zupan i Ilija Bakić, Zoran Đukanović i Aleksandar Manić, Darko Macan i Veljko Krulčić. Na njima se oglašavaju Zoran Stefanović i V. Fumeti, a svakodnevno ih interesantnim informacijama iz svetskog stripa snabdeva Marko Ajdarić.

Prema navodima Pavkovića, u dobu koje je često okrenuto razdvajanju i razaranju, “Strip vesti” izdvaja njihova otvorenost i suštinski pozitivna ideja saradnje i koegzistencije različitosti. Zato im svako, ne samo ljubitelji stripa i strip autori, izdavači stripa i njegovi teoretičari i istoričari, čista srca može poželeti još godine i decenije postojanja i uspeha.

Na Salonu će svakoga dana tradicionalno biti i “Berza stripa”, a izmedu ostalog, a eminentni domaći autori potpisivaće stripove posetiocima.

Biće predstavljeno 26. septembra i Udruženje strip autora Srbije i međunarodni projekat “Strip it” iz Holandije, kao i strip alternativa u Srbiji, najavljeno je i predavanje Marka Aleksića “Istorija i strip: Mač princa Valijanta” (demonstracija “Sv. Teodor Stratilat”).

Poslednjeg dana biće održana i promocija strip izdavača.

Sajt SKC-a je www.skc.org.rs, a program Salona stripa nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)