Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF) predstaviće od 15. do 25. septembra u glavnom programu deset produkcija, od kojih su dve domaće, a u 44. izdanju neće imati slogan, u želji da, konstantnom propitivanju društva i društvenih konvencija, pridoda i funkciju samopropitivanja.

BITEF prvi put nema slogan, a prema navodima selektora Jovana Ćirilova i Anje Suša, namerno ne upotrebljavaju pritom pojam “tema”, jer “BITEF uvek, bez obzira na slogan, ima temu ili teme, koje se manje-više same nameću”, budući da je “pozorišna umetnost uvek neraskidivo vezana sa društvenim i političkim kontekstom u kojem postoji i bila toga svesna ili ne, uvek reaguje na njega”.

Odluka da 44. BITEF ostane bez slogana, prema njihovim rečima, zapravo je reakcija na zanimljivu situaciju u kojoj se taj festival često nalazio poslednjih godina, a to je “prebrojavanje predstava koje odgovaraju ili ne odgovaraju izabranoj temi”, “često na uštrb detaljne evaluacije i analize samih predstava, što u startu sputava mogućnost ozbiljne i promišljene stručne polemike o festivalskom programu”.

“I uzalud objašnjenja selektora, da je tema uvek posvećena samo jednom delu selekcije, da je uvek namerno arbitrarno postavljena ostavljajući prostor za dodatnu interpretaciju i učitavanje značenja. Uzalud i poređenja sa drugim, sličnim manifestacijama u zemlji i inostranstvu čijim temama se niko ne bavi na takav način”, naveli su Ćirilov i Anja Suša u objašnjenju selekcije, u kojoj će se naći predstave iz Belgije, Mađarske, Italije, Nemačke, Slovenije, Poljske, Rusije i Srbije.

Prema njihovim rečima, umorni od nezahvalne pozicije u kojoj se obično nađu po završetku festivala, bez obzira na mnogobrojne značajne pozorišne produkcije koje su uvek prisutne na BITEF-u, a željni pravih tema za polemiku sa javnošću, odlučili su se da tema/slogan 44. BITEF-a bude sam BITEF, tj. njegov program.

“Želeli smo da, makar na trenutak, odustanemo od uloge ‘selektora - interpretatora’ i omogućimo predstavama da uđu u direktni dijalog i neizvesnu tj. neposredovanu komunikaciju sa auditorijumom”, naveli su Ćirilov i Anja Suša koje je ove godine posebno zanimala ideja da puste pozorište da govori u svoje ime i za sebe, odnosno da u prvom planu budu subjektivni iskazi pozorišnih umetnika, oslobođeni od naknadnog tumačenja selektora.

“Odsustvo teme/slogana svakako nije i ne treba da bude izbegavanje odgovornosti, već ga treba shvatiti kao antimerkantilnu i antimarketinšku strategiju, koja je deo no logo estetike”, dodali su selektori, navodeći da će BITEF ove godine biti i mesto samopropitivanja kako se sve ne bi svelo na pitanje slogana ili njegovog odsustva, jer je on “samo formalni povod za mnogo dublju i suštastveniju raspravu o drugim, daleko važnijim pitanjima, sa kojima se BITEF od svog nastanka pa do danas neprekidno suočava, poput pitanja mejnstrima i alternative, umetnosti i komercijalnog pozorišta, institucionalnog i vaninstitucionalnog i drugih.

Festival će početi 15. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu predstavom “Izabelina soba” Jana Lauersa (Lauwers) i Nidkompani (Needcompany) iz Brisela, koja upravo učestvuje na zagrebačkom Eurokazu pop operom “Balada o Ricky i Ronnyju”.

“Izabelina soba” je odmah posle premijere postala kultna predstava evropskog pozorišta 21. veka, kao prva u trilogiji belgijskog reditelja Lauresa. Slavna belgijska glumica Vivijan de Mojnk (Vivianne De Muynck) igra antropološkinju koja, idući od jednog do drugog umetničkog predmeta iz Afrike i sa Bliskog Istoka, evocira današnji odnos prema istoriji i drugačijim svetovima, kao veliku priču o našoj civilizaciji, uz poeziju reči i i igru.

Briselska “Izabelina soba” biće igrana i 16. septembra, a dan kasnije publika BITEF-a imaće priliku da vidi u JDP-u još jednu predstavu Nidkompani - “Kuću jelena”, koja je treći deo Lauersove dramske trilogije, inspirisan pogibijom ratnog izveštača Kerema, brata Tijen Loton, članice Nidkompanije, u ratnim sukobima na Kosovu.

Predstavu karakteriše emocija umetnika pred nemogućnošću da utiču na tokove istorije i njena tragična zbivanja, a ne ne bavi se faktografijom rata, već slikom apsurda koji čovečanstvo ponavlja stolećima.

Za 16. i 17. septembar u specijalnom prostoru najavljen je i mađarski “Frankenštajn-projekt”, čiji su autori Kornel Mundruco i Ivet Biro (Kornél Mundruczó/Yvette Biró) iz Budimpešte. U njihovoj viziji i režiji Mundruca izmenjena je slika o klasičnom monstrumu iz romana Meri Šeli (1818). On nije tvorevina ludog naučnika, već porodice i društva. Bliži je Tađu iz “Smrti u Veneciji“ Tomasa Mana, nego fizičkom čudovištu, a kao takav, on je tragična ličnost.

Glavni program 44. BITEF-a biće nastavljen 18. i 19. septembra italijanskom predstavom “Tužni tropi” Kompanije Virđilio Sijeni iz Firence, inspirisanom istoimenim delom Kloda Levi-Strosa, u koreografiji Virđilija Sijenija (Virgilio Sieni).

Kamen-temeljac savremene antrologije “Tužni tropi”, koja će biti igrana u Pozorištu na Terazijama, poslužio je kao inspiracija italijanskom koreografu Sijeniju da Levi-Strosov doživljaj izvornih kultura, takozvanih primitivnih naroda, prevede u znakove svoje tanane umetnosti o suštini čovekovog postojanja i njegove nedeljive umetnosti od praistorije do danas.

Berlinski Dojčes teatar izvešće 19. septembra u JDP-u “Ujka Vanju” A. P. Čehova, u režiji slavnog Jirgena Goša (Jürgen Gosch), koji je preminuo ove godine, a ostavio je u nasleđe svoje testamentarno tumačenje čuvene Čehovljeve drame.

Publika pamti Goša po predstavi “Magbet”, koja je prikazana 2007. godine, a izvođenjem “Ujka Vanje” BITEF obeležava i 150-ogodišnjicu rođenja klasika ruske literature Čehova.

Prva domaća predstava u programu 44. BITEF-a je novo delo beogradske koreografkinje i plesne umetnice Dalije Aćin “Ko bi hteo mamu kao moju”, koprodukcija Stanice - servisa za savremeni ples i Malog pozorišta “Duško Radović”, u kojem će biti i igrana 20. septembra.

Ne prestajući da traga za novim temama, Dalija Aćin je osmislila tu predstavu kao autobiografsku multimedijalnu ispovest na osnovu snimaka njene petogodišnje ćerke, dokumentarnog videa iz svakodnevice sa ćerkom i njene igre, kao paralelnog javnog života.

Publika BITEF-a videće 21. i 22. septembra u Narodnom pozorištu i poljsku predstavu “T.E.O.R.E.M.A.” u produkciji TR Varšava, nastalu prema tekstu i u režiji Gžegoža Jažine (Grzegorz Jarzyna), a inspirisanu istoimenim romanom i filmom Pjera Paola Pazolinija.

Poznati poljski reditellj Jažina, čiju je predstavu “Proslava” videla publika 36. BITEF-a, pretvorio je neobičnu pazolinijevsku temu u pozorište retke lepote i začudnost, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, istakli su organizatori BITEF-a

Za 22. septembar u Bitef teatru najavljen je i “Spomenik G2” Janeza Janše i Dušana Jovanovića, u produkciji Maske i Mestnog gledališča Ljubljana.

Janez Janša, jedan od trojice slovenačkih umetnika koji se poslednjih godina predstavljaju tim imenom, već se drugi put poduhvata rekonstrukcije jedne predstave svoga starijeg kolege Jovanovića, nagrađivanog reditelja koji je poreklom iz Srbije, a živi i radi u Sloveniji.

Ovoga puta to je rekonstrukcija predstave “Spomenik G” iz 1972. godine, koja je učestvovala na BITEF-u i dobila specijalnu nagradu zvaničnog žirija.

U predstavi igraju umetnica sa davnašnje premijere i mlada igračica, a za razliku od “Pupilije”, ovu duhovitu i stvaralačku rekonstrukciju ostvarili su i Jovanović i Janša.

U glavnom programu 44. BITEF-a je i domaća drama “Bahantkinje” Narodnog pozorišta, koja će biti izvedena 23. septembra, a režirao ju je Stafan Valdemar Holm (Staffan), bivši upravnik Kraljevskog dramskog teatra Dramaten iz Stokholma.

Prema navodima Valdemar Holma, “komični i zabavni delovi” Euripidove drame postoje upravo da bi tragediju na kraju učinili još strašnijom...

“Na probama smo pričali o 60-im godinama, o tome kako je sve bilo divno - imali smo slobodan seks, ljubav, Vudstok, decu cveća... A onda samo nekoliko godina kasnije, imali rat u Vijetnamu, ubistvo Šaron Tejt i događaje u Mensonovoj kući. Nešto što je bilo vrlo nežno, dopadljivo i milo, pretvorilo se u brutalnost“, naveo je poznati švedski reditelj povodom te predstave, koja je premijerno izvedena sredinom februara ove godine u Narodnom pozorištu.

Završnicu 44. BITEF-a obeležiće 24. i 25. septembra u Ateljeu 212 Moskovski teatar OKOLO kraj kuće Stanislavskog, koji će izvesti Čehovljeve “Tri sestre”, u režiji Jurija Pogrebnička.

Za novim Čehovom, pored umetnika celog sveta, u poslednje vreme tragaju i umetnici Rusije, ne držeći se više zaveta Stanislavskog, prvog reditelja tog tajanstvenog dramskog pisca.

Prema navodima selektora, Pogrebničko je davno zaslužio da ga upozna publika BITEF-a, a Čehov odličan povod da ga vidi u njegovom najboljem izdanju.

Prošle godine Gran pri 43. BITEF-a dobila je predstava “Sanjari” mladog beogradskog reditelja Miloša Lolića, u produkciji JDP-a, nastala prema retko izvođenom delu međuratnog pisca Roberta Muzila, koji je istražio večne teme čovekove osećajnosti, velika očekivanja i razočaranja...

Specijalna nagrada 43. BITEF-a pripala je zagrebačkoj trupi Bacači sjenki, za “Odmor od povjesti”. Bacači sjenki su isto priznanje dobili i 2007. godine, za predstavu “Ex-pozicija”.

Žiri “Politikine” nagrade za najbolju režiju nagradio je slavnog kanadskog reditelja Roberta Lepaža za predstavu "Plavi zmaj" trupe Ex Machina, dok se publici 43. BITEF-a najviše svidela norveška predstava “Pisac” Jo Stromgren teatra iz Bergena, koja govori o najpoznatijem norveškom nobelovcu i najpoznatijem piscu kvislingu, Knutu Hamsunu, optuženom za veleizdaju.

BITEF je 2009. godine održan na temu “Kriza kapitala - umetnost krize”, a posebno je obeležio 20-godišnjicu smrti legendarne Mire Trailović, čijim je imenom nazvan i Gran pri za najbolju predstavu.

Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a glavni program 44. festivalskog izdanja nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org i u PRILOGU

(SEEcult.org)