31. BDŽF – Budućnost džeza
Beogradski džez festival (BDŽF) fokusiran je u 31. izdanju na buduće zvezde svetske džez scene, pa će od 28. oktobra do 1. novembra, uz tradicionalne američke i evropske goste, predstaviti i muzičare sa drugih meridijana, a zahvaljujući izdašnijoj podršci gradskih vlasti, trajaće dan duže.
Pod sloganom “Budućnost džeza”, 31. BDŽF predstaviće na ukupno 18 koncerata više od 80 umetnika, pre svega iz SAD, ali i iz Austrije, Danske, Italije, Nemačke, Norveške, Portugalije, Španije, Švedske, Turske, Hrvatske, Slovenije i Srbije, koji će nastupiti u Domu omladine Beograda i delom u Domu sindikata. Šireći vidike ka novim geografskim oblastima na kojima se džez sve više svira, 31. BDŽF ugostiće i japansku muzičarku Hiromi, a premijerno predstavlja i umetnike iz Turske, saopšteno je 9. oktobra na konferenciji za novinare u DOB-u.
BDŽF počinje 28. oktobra nastupom džez talenata iz Srbije i dijaspore (Vladimir Kostadinović, Naked i Hashima), koji će predstaviti svoje nove albume, a na svečanom otvaranju 29. oktobra u Velikoj sali Doma omladine Beograda nastupiće Jelena Jovović Jazz Junction, posebno naručen internacionalni projekat pevačice sa ovih prostora.
Uslediće evropska premijera novog projekta jednog od najtalentovanijih svetskih saksofonista Džejmsa Brendona Luisa (James Brandon Lewis), „Days Of Freeman”, koji se na aktuelnom albumu angažovano i sa spiritualnom dubinom bavi rasnim problemima u Americi nekad i sad.
Među atrakcijama 31. BDŽF-a je koncert Hiromi Trija 31. oktobra u Domu sindikata, na kojem će se predstaviti mlada japanska pijanistkinja Hiromi, učenica legendarnih Ahmada Džamala i Čika Korije. Hiromi je, prema navodima organizatora, i najbolji nosilac poruke 31. BDŽF-a koji nudi uvid u tokove džeza u 21. veku. Uoči Hiromi Trija nastupiće Big Bend RTS sa nemačkim kompozitorom i saksofonistom Kristofom Lauerom kao specijalnim gostom, čime se nastavlja praksa ukrštanja domaćih talenata sa eminentnim stranim umetnicima, koja je deo koncepta BDŽF-a od njegovog obnavljanja 2005.
Među američkim saksofonistima koji će gostovati na 31. BDŽF-u najavljen je i Rudreš Mahantapa (Rudresh Mahanthappa), dobitnik nagrade za džez album godine na poslednjem glasanju kritičara "Daunbita", najreferentnijeg svetskog džez magazina već decenijama. Mahantap će nastupiti 31. oktobra, a prema navodima DOB-a, njegovo gostovanje biće prava poslastica za sve avanturiste duha i jedan je od najznačajnijih momenata koncertne sezone 2015.
Saksofonista Migel Zenon (Miguel), predstavnik latin-džeza, donosi 30. oktobra drugačiju estetiku, a reč je o najboljem džez muzičaru 2014. godine (u apsolutnoj kategoriji) prema mišljenju američkog Udruženja džez novinara.
Najavljen je i saksofonista Toni Malabi (Tony Malaby), istaknuti predstavnik njujorške avangardne scene, koji će 29. oktobra predstaviti projekat TubaCello koji okuplja još par velikana kreativne improvizacije (Džon Holenbek, Bob Stjuart i Kristofer Hofman). Ispitujući godinama nove granice, Malabi je izgradio jednu od najbesprekornijih karijera bendlidera i saradnika u najsmelijim muzičkim projektima današnjice.
Među predstavnicima evropske scene najavljen je saksofonista Frančesko Kafizo, predvodnik najmlađe generacije italijanskih džez muzičara koji će 30. oktobra predstaviti svoj novi projekat La banda, kojim daje autentičan džez pogled na sicilijansku muzičku emociju.
Kao jedan od umetničkih vrhunaca 31. BDŽF-a najavljena je proslavljena grupa Supersilent iz Norveške, koja će nastupiti 1. novembra, predvođena legendarnim trubačem Arveom Henriksenom i producentom Helgeom Stenom. Reč je o bendu koji je stvarao nu jazz pokret i među prvima ukrštao elektronsku muziku i džez.
Najavljeni su i Lia Pale iz Austrije, autentična kombinacija džeza i tradicije angažovanog kabarea, Firebirds iz Danske koji daju jedno moguće viđenje ukrštanja džeza i klasične muzike, te Susana Santos Silva iz Portugala, predstavnica novog talasa evropske avangarde, kao i Cul-de-Sac iz Hrvatske.
Programski menadžer BDŽF-a Dragan Ambrozić istakao je da se prošlogodišnjim, 30. festivalskim izdanjem završen jedan ciklus, koji je podrazumevao rekapituliciju svega što je bilo aktuelno u prethodnom periodu. Ovogošnji festival stoga otvara vrata budućnosti džeza, pa će, pored tradicionalno velikih umetnika iz SAD i Evrope, nastupiti i velika džez imena iz ostatka sveta.
“S obzirom, da se geografija džeza u 21. veku promenila, on se sada fantastično svira u celom svetu”, rekao je Ambrozić.
Gradski menadžer i predsednik festivalskog Odbora Goran Vesić istakao je da je BDŽF jedna od najboljih beogradskih manifestacija, zbog čega je ove godine dobio i najviše sredstava od kada ga je Dom omladine obnovio 2005. godine.
"Budžet od 17 miliona, u kojem je Grad učestvovao sa 40 odsto, garantuje da će festival imati nivo kakav želimo”, rekao je Vesić i obećao da će se gradske vlasti truditi da naredne godine još izdašnije podrže BDŽF.
Do danas je već prodato 1.300 ulaznica, kao i rekordnih 165 kompleta, što pokazuje da u BDŽF “vredi i treba ulagati”, rekao je Vesić, koji je najavio i otvaranje Muzeja džeza na prelazu 2016. u 2017. godinu. Za to je sa Kućom legata obezbeđen prostor od gotovo 300 kvadrata u Knez Mihailovoj ulici.
V.d. direktora DOB-a Nenad Dragović zahvalio je gradskim vlastima na podršci BDŽF-u, koji je, kako je rekao, “ponovo na zasluženom mestu, ne samo na domaćoj, već i međunarodnoj muzičkoj sceni”.
Tradicionalni uvodni koncert BDŽF-a izvešće 24. oktobra u DOB-u australijska džez pevačica Ursula Jović, čija je majka Aboridžinka, a otac Srbin, najavila je ambasadorka Australije u Beogradu Džulija Fini.
Ursula Jović je, kako je rekla, istinski promoter multikulturalnosti, a prvi put će posetititi Srbiju, i to zajedno sa ocem kome će ovo biti prvi put posle 40 godina.
Kao uvertira u BDŽF, za 23. oktobar u DOB-u najavljen je i program posvećen 70-godišnjici osnivanja Ujedinjenih nacija, a na toj proslavi nastupiće i domaći džez muzičar Vasil Hadžimanov.
Komplet karata za glavni program košta 4.400 dinara, a cene kompleta za ponoćni program je 1.500 dinara (pretprodaja), odnosno 2.000.
BDŽF je 2014. godine, uoči jubileja, primljen kao jedini iz Srbije u Evropsku džez mrežu (Europe Jazz Network), u kojoj su iz regiona i Sarajevski džez festival i Skopski džez festival.
Beogradski džez festival je osnovan 1974. kao samostalna manifestacija, u organizaciji DOB-a, a posle niza legendarnih muzičara koje je predstavio, 1990. održan je poslednji put pred 15-godišnju pauzu. DOB je obnovio BDŽF 2005. godine, a festival je u međuvremenu uvršten među manifestacije od posebnog značaja za Beograd. Tokom burne istorije, BDŽF je bio jedan od pet najznačajnijih u Evropi, a ugostio je legende kao što su Majls Dejvis, Čarli Mingus, Dizi Gilespi, Telonius Monk i Djuk Elington. Elington je i započeo istoriju BJF-a, 31. oktobra 1971. godine, kada je sa svojim orkestrom otvorio prvo beogradsko izdanje čuvenog Njuport džez festivala.
Pokrovitelj 31. BDŽF-a, osim Grada Beograda, je i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije. Festival su podržale i ambasade SAD, Portugala, Danske i Norveške, Italijanski institut za kulturu, Gete Institut, Austrijski kulturni forum, Institut Servantes, te turističke organizacije Beograda i Srbije i Agencija Miross. Prijatelji 31. BDŽF-a su i Erste Banka, SOKOJ, McDonald's, Službeni glasnik i Hotel Constantine.
Festivalski sajt je bjf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU.
(SEEcult.org)
