• Search form

25.09.2016 | 16:31

28. MNP – Pred sudom

28. MNP – Pred sudom

Memorijal Nadežde Petrović u Čačku, čiji su selektori Simona Ognjanović i Stevan Vuković, predstavlja radove više od 20 umetnika i grupa iz Srbije i sveta, uokvirenih provokativnom temom “Pred sudom”, koja poziva na preispitivanje uloge i odgovornosti umetnika u savremenom društvu neoliberalnog kapitalizma, ali predstavlja i poziv stručnoj i najširoj javnosti da razmisli i prosudi o pitanjima koja pokreću izloženi radovi - pitanjima slobode, pravde, istine, eksploatacije radnika, migracija, jačanja fašizma...

Svečanom otvaranju 28. Memorijala u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” tradicionalno je prisustvovao veliki broj umetnika, istoričara umetnosti, likovnih kritičara i drugih profesionalaca koji su organizovano došli iz Beograda, a imali su priliku najpre da prisustvuju višemedijskom performansu Miroslava Savića, a potom i da učestvuju u scenskom radu Bojana Đorđeva “Slučaj Bares – javno čitanje transkripta dadaističkog suđenja”, koji je deo jednog od četiri segmenta izložbe (Sukobi oko normativnosti).

Izložba obuhvata i celine “Istraživanje i suđenje”, “Umetnik u sukobu sa zakonom” i “Zakon u sukobu s poimanjem” pravde, u okviru kojih učestvuju i umetnici: Ivan Faktor (Hrvatska), Rosela Biskoti (Italija), Jasmina Cibic (Slovenija), Hila Peleg (Nemačka), Jelica Radovanović i Dejan Anđelković (Srbija), Tea Tupajić (Hrvatska), Ulaj (Holandija), Majkl Benson (SAD), UBERMORGEN (Švajcarska/Austrija), Novi kolektivizam (Slovenija), Tanja Ostojić i David Rih (Srbija/Nemačka), Koalicija umetnika Gulf Labor (Gregori Šolet i Metju Greko, SAD; Doris Bitar, SAD/Liban), te umetničko-aktivistička internacionalna mreža Niko nije ilegalan (Florijan Šnajder, Nemačka) i Santijago Sijera (Španija).


 Miroslav Savić

Otvarajući 28. Memorijal Nadežde Petrović, istoričarka umetnosti prof. dr Irina Subotić istakla je da su selektori Simona Ognjanović i Stevan Vuković stvorili "izvanredno zanimljiv spoj umetničkih projekata stvaralaca različitih generacija, interesovanja, opredeljenja, ciljeva i geografske raprostranjenosti, objedinjenih istom idejom – sudskim procesima".

“Otuda provokativan, višestruko enigmatičan naziv ‘Pred sudom’ koji nas stavlja u dilemu da li ćemo i mi kao posetioci, voljno ili nevoljno, postati forenzičari, istražitelji, svedoci, optuženici i tužioci, i svojevrsni uzbunjivači koji pred sud javnosti iznose probleme umetničke produkcije o aktuelnom kontektu ekonomske i simboličke razmene”, rekla je Irina Subotić.

  Irina Subotić

Posledice dominacije neoliberalnog kapitalizma, na koje ukazuju predstavljeni radovi u Galeriji “Nadežda Petrović” i Galeriji “Risim”, oseća celo društvo, ali možda ipak najviše umetnici i svet umetnosti u širem smislu – zbog svoje specifične senzibilnosti i uvek prisutne ili bar očekivane angažovanosti, rekla je Irina Subotić.

To se odnosi, kako je dodala, i na pitanje mesta umetnosti u društvu, valorizacije umetničkih ostvarenja, slobode misli i reči, rada i prava na rad, a sledstveno tome i prava na život, kao i na aktuelno pitanje migracija.

“Istina, to nije samo privilegija aktuelnog umetnika - od najranijih čovekovih početaka oni jači na vlasti, a malobrojniji, određivali su sudbinu slabijih, potčinjenih, a mnogo brojnijih. I tako je ispisana neslavna istorija celokupne civilizacije – pitanjima pravde, istine, manipulacije, kazne za kršenje nametnutih društvenih normi, ali i bitaka, odbrane prava slobode misli, reči, egzistencije, utvrđivanje i procene vrednosti i tako uneogled”, konstatovala je Irina Subotić.

Kroz radove na izložbi “Pred sudom” može se pratiti niz različitih sudskih procesa umetnicima, istoričarima umetnosti, kritičarima i teoretičarima 20. veka, uglavnom isceniranih, imaginarnih, ali dokumentovanih i umetnički obrađenih, kroz koje provejavaju vitalne kategorije etike i morala koje su, kako je rekla Irina Subotić, sasvim dovoljne da shvatimo do koje mere sudski proces može biti shvaćen kao metafora celokupnog omeđenog i neslobodnog života - danas kao i juče.

U tom kontekstu je pomenula slučaj pokretača zenitizma Ljubomira Micića, kome je policijskim progonima i sduskim rešenjima onemogućenmo dalje izdavanje Zenita, prvog avangardnog časopisa na ovim prostorima, na osnovu optužbe da tekstovima nasilno menja državni poredak. Micić je, podsetila je Irina Subotić, pobegao iz zemlje i u Parizu okončao svoj stvaralački put, a po povratku u Beograd, okončao je i život u najtežim materijalnim i usamljeničkim uslovima.

Irina Subotić ocenila je da je “zanimljivo i inteligentno komponovana izložba ‘Pred sudom' još jedna potvrda vitalnosti aktuelne umetnosti koja dotiče sve pore svakidašnjice”.

“Iako ne može da reši nagomilane probleme, može naše misli i stavove da uputi ka pitanjima među kojima ćemo se osećati slobodnijim, a možda i malo srećnijim”, rekla je Irina Subotić i pozvala publiku da pažljivo prati i brojne prateće programe, a poruke sa 28. Memorijala Nadežde Petrović da shvati i kao svojevrsne zamke za razmišljanje, a možda i za delanje.

Koselektorka izložbe 28. Memorijala Simona Ognjanović rekla je da izložba “Pred sudom” nije pokušaj stvaranja preseka savremenih tendencija na aktuelnoj sceni, već problemski, tematski koncipiran izložbeni sklop koji čine četiri celine koje su pažljivo prostorno postavljene, za šta je posebno zahvalila arhitekti postavke Miloradu Miši Mladenoviću.


 Simona Ognjanović

Početna ideja izložbe odnosila se na problem vrednovanja i mehanizam  donošenja vrednosnih sudova u polju umetnosti, a taj proces odveo je selektore ka različitim smerovima, pa otuda i četiri kategorije radova.

Navodeći da sud u tom smislu treba da se razume pre svega u smislu osnovne funkcije mehanizma sudske vlasti, Simona Ognjanović dodala je su neki od zastupljenih autora doslovno i ulazili u sukob sa zakonom. Sud, takođe, može da se razume i kao instanca pred kojom se svi učesnici u polju umetnosti nalaze, a to je sud javnosti, sud kritike, pred kojim se nalazi i izložba 28. Memorijala Nadežde Petrović.

Cilj autora izložbe je bio da istaknu nominalnu funkciju suda koji bi trebalo da, utvrđujući činjenice i u skladu sa zakonom, donosi neke neupitne ili upitne presude Pritom se pretpostavlja da je sud mesto nezavisne, neutralne, treće zainteresovane strane u nekom sporu koji treba da reši neki sukob interesa, rekla je Simona Ognjanović. Mnogi umetnički radovi na izložbi na specifičan način prepoznaju to polje suda kao mesto za razvoj i preispitivanje potencijalne nominalne uloge koja se dodeljuje sudu i čitavom sudskom sistemu. Premeštajući polje umetnosti u prostor suda, umetnici otvaraju čitavu seriju pitanja - od odgovornoti u polju umetnosti, preko razumevanja koncepta pravde do mnogih drugih pitanja, rekla je Simona Ognjanović.


 Stevan Vuković

Vuković je dodao da je namera izložbe “Pred sudom” da prezentacijom odabranih radova otvori određene probleme i inicira diskusiju, bez namere da pruži finalni sud o bilo čemu.

“Nismo mi ti koji će bilo šta suditi, želeli smo da iskočimo iz te standardne uloge onih koji treba da vrednuju i ocenjuju umetnosti i određuju šta je vrednije od nečeg drugog, reprezentativnije ili savremenije. Mi smo pokazali neke stvari koje trenutno radimo, kojima se bavimo, gde nam mnoge stvari nisu jasne u stvari. Pokušavamo da na neki način određene umetničke prakse, koje se bave društvenom strukturom, prikažemo na način koji je opravdan kao izložbeni format”, rekao je Vuković.


 Ubermorgen

Kao ključne reči u preispitivanju uloge umetnosti u društvu danas, Vuković je naveo odgovornost i saučestvovanje.

“S jedne strane, umetnost nije van života i van sveta, društva - to nije područje slobode koje je lišeno normativnosti, to je upravo područje borbe za određene stavove, određene normativne sisteme i za određenu paradigmu delovanja u kulturi, određenog načina života. Pokušali smo da predstavimo neke radove koji na taj način tretiraju umetnost, možda čak i kontrakulturno, možda čak i ne toliko na način koji je standardno zamišljen kao uloga umetnosti u nekom harmonizujućem smislu koji dopunjava društvenu strukturu, već upravo umetnosti koja otvara određene procepe u društvenoj strukturi i pokušava da se uvuče u njih”, rekao je Vuković.

Ujedno, umetnici i ostali akteri umetničke scene danas, primorani su da zarad održivosti kontinuirano sarađuju sa različitim društvenim strukturama.

“To nam sve, naravno, remeti naše ideološke horizonte koji su uvek čistiji u intenciji nego što su kasnije pri realizaciji radova”, rekao je Vuković, navodeći kao primer saučestvovanja rad “Zločin protiv umetnostiHile Peleg, koji predstavlja suđenje umetnicima koji su sami sebe prijavili zbog saradnje s novom buržoazijom.


 Zločin protiv umetnosti, Hila Pelag

Reč o video radu (2007) koji beleži suđenje umetniku Antonu Vidoklu i kustosu Tirdadu Zolgdharu, koji su ujedno bili i inicijatori tog fikcionalnog procesa. Pozvali su nekoliko njima bliskih, a uz to veoma uticajnih kustosa, teoretičara i istoričara umetnosti da im na jednom od vodećih sajmova umetnosti sude po optužbi za saradnju s “novom buržoazijom”.

Rad “Zločin protiv umetnosti” deo je celine Sukobi oko normativnosti u kojoj su zastupljeni umetnici koji preispituju statuse i pozicije u polјu umetnosti, kao i principe njihove legitimacije i delegitimacije, što služi i kao studija slučaja za preispitivanja društvenih statusa i normi u širem, izvanumetničkom kontekstu, dok uvođenje elemenata istražnog i sudskog procesa ima prevashodno dramaturšku ulogu.

U tom segmentu su radovi Jasmine CibicPlodovi naše zemlјe”, Jelice Radovanović i Dejana AnđelkovićaKo je najveći srpski umetnik?”, Tee TupajićKustoski komad: proces protiv umetnosti” i Bojana Đorđeva (u saradnji sa Tanjom Šlјivar i Sinišom Ilićem) “Slučaj Bares – javno čitanje transkripta dadaističkog suđenja”, koji je izveden na otvaranju, uz učešće premijerne publike 28. Memorijala.

  Sukobi oko normativnosti

Performans-video instalacija Đorđeva podrazumeva javno čitanje transkripta dadaističkog suđenja Morisu Baresu iz 1921. godine koje kao centralni fokus uzima umetničku argumentaciju u obračunu sa nacionalizmom u osvit fašizma, kao i moguće slojeve značenja koje retrospektivno dobija iz današnje perspektive.

Film Jasmine CibicPlodovi naše zemlje” (2013), kojim je premijerno predstavila u paviljonu Slovenije na 55. Bijenalu u Veneciji, zasnovan je na dramatizaciji rasprave vođene 1958. godine o izboru umetničkog rada za enterijer novopodignute zgrade slovenačkog parlamenta. U toku tog procesa mogu se jasno uočiti momenti u kojima se na licu mesta uspostavljaju kriterijumi izbora reprezentativnih radova i mehanizmi formiranja nacionalne ikonografije.

  Plodovi naše zemlje, Jasmina Cibic

Kategoriji Sukobi oko normativnosti, koja je predstavljena u Galeriji “Risim”, pripada i video rad Jelice Radovanović i Dejana AnđelkovićaKo je najveći srpski umetnik?” (2002), osmišljen kao parafraza igre “Zagotnetna ličnost” nekada čuvenog TV kviza “Kviskoteka”. Tri osobe, govoreći u prvom licu, “brane” svoju poziciju “najvećeg srpskog umetnika”, odgovarajući na pet istih pitanja, čime markiraju stereotipne načine na koje se ta pozicija legitimiše – između ostalog i učestalošću pojavljivanja u žutoj štampi.

Video radom predstavila se i umetnica Tea Tupajić – “Kustoski komad: proces protiv umetnosti” (2016) zasnovan je na performansima koji je sa Petrom Zanki realizovala ispitujući kustose po uzoru na istražni postupak. Kustosi su participrali u radu ujedno i kao izvođači-ispitanici i kao producenti događaja. Performans je izvođen samo u okviru manifestacija koje su ti kustosi organizovali, i to na sceni, u prisustvu publike.

     Ko je najveći srpski umetnik? Jelica Radovanović i Dejan Anđelković

Potavka u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” počinje segmentom Istraživanje i suđenje u kojoj su radovi Ivana FaktoraKangoroo Court”, Miroslava Savića i Dragomira Nikolića ČedeCrna kutija: melanholija zločina” i Rosele BiskotiProces”, koji preuzimaju i prerađuju uzorke iz imaginarnih predstava sudskog i istražnog procesa i iz stvarnih prostora u kome se odvijaju. Koriste dugačak švenk kamere na sud i porotu u sceni suđenja, ili fizički prostor sale u kojoj se odvio istorijski značajan sudski proces, kao i elemente forenzičke procedure. Ti uzorci se preoznačavaju i rekontekstualizuju, i aktiviraju u smeru preispitivanja načina na koji se istražnim i sudskim procesima legitimišu, proizvode ili reprodukuju odnosi u ukupnoj društvenoj stvarnosti.

Fotografija velikih dimenzija “Kangaroo CourtIvana Faktora (2007) zasnovana je na filmu Franca LangaM – grad traži ubicu”. To je remedijatizovani panoramski prikaz scene prekog suda, u kojoj su kriminalci preuzeli uloge tužioca, branitelja, porote i suda.

Prizor je ponovo izveden sa 177 statista, od kojih je njih 32 iz umetničkog i kulturnog prostora u kojem deluje Faktor.

  Kangaroo Court, Ivan Faktor

Miroslav Savić i Dragomir Nikolić Čeda predstavili su audio-video instalaciju “Crna kutija: melanholija zločina”, primenjujući postupke rada audio-forenzičara MUP-a Srbije na heterogeni spoj autorski komponovanog i spontano generisanog zvučnog materijala u prostoru galerije. To rezultuje stvaranjem zvučnih i vizuelnih sadržaja koji po formi prikazivanja donekle ponavljaju forenzicka tumačenja dokaznih materijala korišćenih u istražnim procesima.

  Crna kutija: melanholija zločina, Miroslav Savić i Dragomir Nikolić Čeda

Proces” je naziv rada Rosele Biskoti (2010-2013), 8-milimetarskog filma pretvorenog u video, koji tematizuje jednu od najtraumatičnijih epizoda novije političke istorije Italije – suđenje članovima političkih organizacija Potere Operacio i Autonomia Operaia, koje je trajalo od 1982. do 1984. U okviru tog projekta, nastao je i njen video, kao zapis posete/performansa u sudnici u kojoj su održavana ročišta.

Kategorija radova Umetnik u sukobu sa zakonom problematizuje uslove i granice važenja društvenih normi, konflikte u njihovoj primeni, kao i legalnost i legitimitet njihovog negiranja, kršenja ili dovođenja u pitanje, i to čini kroz eksplicitnu transgresiju pojedinih običajnih, moralnih i zakonskih normi. Krađa i oštećivanje umetničkih dela, podstrekavanje na kriminalnu delatnost trgovine izbornim glasovima, kao i uvreda zastave i grba SFRJ bili su pravne kvalifikacije u optužbama protiv autora radova u kategoriji Umetnik u sukobu sa zakonom, protiv kojih su pokrenuti krivični postupci.

U tom segmentu su zastupljeni Frank Uve Lejsipen Ulaj radom “Ima neki kriminalni ton u umetnosti”, Majkl Benson radom “Suđenje Aleksandru Breneru”, UBERMORGEN radom “Vote-Auction” i Novi kolektivizam projektom “Plakanta afera”.

  Vote-Auction, UBERMORGEN

Ulajev video rad “Ima neki kriminalni ton u umetnosti” (1976) posvećen je slici “Siromašni pesnik” bidermajer umetnika Karla Špicvega, koji je za njega i njegovu generaciju neoavangardnih umetnika bila samo mediokritetsko delo omiljenog Hitlerovog umetnika. Ulaj ju je ukrao i galerije u Berlinu, te izmestio u kućni prostor porodice turskih imigranata, a potom je celu tu akciju prijavio i Muzeju i policiji.

Među radovima u celini Umetnik u sukobu sa zakonom je i “Suđenje Aleksandru Breneru” (1978. i 2008), pisani izveštaj sa suđenja i izvod iz radnog materijala za film “Više mesta zauvek”. Benson je dokumentovao proces suđenja Beneru koji je 1997. godine, u službi kritike komodifikacije umetničkog dela, sprejem iscrtao znak dolara na slici “Suprematizam 1920-1927Kazimira Maljeviča u Stedelijk muzeju u Amsterdamu. Optužen za vandalizaciju kulturnog dobra, Brener je osuđen na novčanu i šestomesečnu zatvorsku kaznu.

Dokumentacija sa suđenja deo je i instalacije “Vote-Auction” (2000) grupe UBERMORGENVote-auction.com je bio sajt na kojem su američki državljani mogli da prodaju svoj izborni glas tokom predsedničkih izbora 2000. Sajt je postavio student Džejms Baumgartner, a potom je prodao taj biznis umetnicima iz grupe UBERMORGEN, koja predstavlja kao svoj rad dokumenta suđenja koje je usledilo nakon reakcije javnog tužioca.

Istoj kategoriji na izložbi “Pred sudom” pripada i rad “Plakatna afera” (1987) slovenačke grupe Novi kolektivizam, koji čine plakati, novinska i video dokumentacija i dokumentarni film. Grupa Novi kolektivizam je 1987. godine pobedila na konkursu za rešenje plakata i štafete za proslavu Dana mladosti. Prikazani deo plakata bio je citat nacističkog plakata Riharda Klajna iz 1936. godine, na kojem su autori samo zamenili noseće simbole. kada je predložak tog rada otkriven, došlo je do sudskog procesa, ali osuđujuća presuda ipak nije doneta.

   Plakatna afera, Novi kolektivizam

Poslednji segment izložbe, Zakon u sukobu s poimanjem pravde, kritikuje zakonske regulative koje na posredan ili neposredan način omogućavaju diskriminaciju na osnovu zemlјe porekla i socijalnog statusa, kao i eksploatacije na osnovu pozicije na tržištu rada.

U tom segmentu su zastupljeni Tanja Ostojić i David Rih – radom “Sans papiers”, Koalicija umetnika Gulf Labor radovima “Radnička naselјa na Ostrvu sreće: muzejski suveniri Gugenhajma” (Gregori Šolet i Metju Greko) i “Migrantske planine – latinoameričke” (Doris Bitar), umetničko-aktivistička mreža Niko nije ilegalan, koja predstavlja foto-dokumentaciju osnivačkih aktivnosti u izboru inicijatora mreže Florijana Šnajdera, te Santijago Sijera radom “Kaldor Javni umetnički projekat 22  – 7 oblika dimenzija 600x60x60 cm konstruisanih da stoje horizontalno uza zid”.

Video-dokumentarac “Sans papiers” (2004) Tanje Ostojić i Davida Riha beleži razgovore sa zatvorenicima u jednom od najvećih deportacionih zatvora u Nemačkoj. Njihova svedočenja pružaju uvid u uslove i tretman tzv. ilegalizovanih ljudi. Gotovo polovina ih je tu provela i po 18 meseci bez ikakvih prava, dok su ostali odmah deportovani.

  Sans papiers, Tanja Ostojić i David Rih

U kategoriji Zakon u sukobu s poimanjem pravde su i radovi grupe Gulf Labor, koalicije umetnika i aktivista koji od 2011. godine nastoje da rasvetle teške uslova života i rada radnika migranata koji su angažovani u izgradnji muzejskih franšiza Gugenhajma i Luvra, kao i Narodnog muzeja šeika Zajeda u Abu Dabiju. U pitanju su radovi “Radnička naselja na Ostrvu sreće: muzejski suvenir Gugenhajma” (3D printovi u plastičnom pakovanju, video-dokumentacija akcije – Gregori Špolet i Metju Greko, 2014) i "Migrantske planine – latinoameričke” (štampa na akrilu, Doris Bitar, 2016).

Istoj kategoriji pripadaju i radovi internacionalne mreže Niko nije ilegalan, koja okuplja aktivističke organizacije, a osnovana je da bi predstavljala i štitila imigrante bez prijavljenog mesta boravka, kojima preti deportacija. Kampanja je počela u Nemačkoj 1997. godine, u okviru izložbe dokumenta X u Kaselu, i još uvek je aktivna, posebno od početka migrantske krize u Evropi. Na izložbi “Pred sudom” predstavljena je foto-dokumentaciju osnivačkih aktivnosti u izboru inicijatora te mreže Florijana Šnajdera.

   Niko nije ilegalan

Na izložbi “Pred sudom” učestvuje i umetnik Santijago Sijera video-dokumentacijom performansa za koji je angažovao plaćene radnike koji su tokom celog trajanja izložbe u Galeriji moderne umetnosti u Brizbejnu u novembru 2010. godine pridržavali na svojim ramenima sedam objekata u formi crnih sanduka. Autor je zahtevao da im se za to isplati minimalna nadnica predviđena zakonom i da e regrutuju oni kojima je posao zaista neophodan, a tretirao ih je i kao najamne radnike, i kao performere.

Više o radovima na izložbi “Pred sudom” publika će moći da čuje na vođenju koje će 1. i 15. oktobra održati selektori.

Na otvaranju 28. Memorijala Nadežde Petrović nisu dodeljene nagrade, jer će ove godine biti dodeljena samo nagrada publike, a ko će je dobiti biće poznato na zatvaranju izložbe “Pred sudom”.


  Slučaj Bares – javno čitanje transkripta dadaističkog suđenja, Bojan Đorđev

Izložba “Pred sudom”, kako je istakla direktorka Umetničke galerije “Nadežda Petrović”, Milica Petronijević, nastavlja se na izvorne etičke i estetske principe Nadežde Petrović, začetnice srpske moderne umetnosti, pionira u formiranju javne lik scene u Srbiji, velikog srpskog patriotu, ali i pobornika ideje južnoslovenskog kulturnog jedinstva.

Na važnost poštovanja Nadežde Petrović i društveno odgovornu ulogu njenog dela ukazao je na otvaranju izložbe “Pred sudom” i gradonačelnik Čačka Milun Todorović, koji je izrazio nadu da će Memorijal, uz pomoć umetnika, Grada, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, selektora i kolektiva UG “Nadežda Petrović” i ubuduće rasti i da će, kako je rekao, “biti još kvalitetniji i bolji”.

“Ono što je Nadežda Petrović ostavila nama u amanet jeste da nastavimo svetao primer njenog bitisanja, borbe za bolji život, slobodu i za sve što je tekovina civilizacije pre sto godina, a biće nadam se i hiljadu”, rekao je Todorović, ističući da Grad Čačak radi na tome da Umetnička galerija Nadežde Petrović postane regionalni centar kulture, te da očekuje da će vrlo brzo, uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja, biti otvoren i multimedijalni centar Sonje Savić.

“Nastavićemo da radimo na raznim velikim projektima koji će kulturu staviti tamo gde joj je mesto, a to je na vrh piramide društva”, rekao je Todorović.

Memorijal Nadežde Petrović traje već više od pola veka kao specifičan spomenik velikoj srpskoj slikarki, koji bijenalno predstavlja savremeno stvaralaštvo i inovativne vizuelne prakse.

U čast Nadežde Petrović, Memorijal je 1960. osnovao Narodni odbor Opštine Čačak kako bi izložba donela sažet presek savremenog jugoslovenskog slikarstva i delovala u lokalnoj sredini kao aktivno žarište kulturnog i umetničkog progresa, doprinoseći da njena kulturna fizionomija bude uočlјiva i prepoznatlјiva. Tokom pet i po decenija postojanja, a naročito od sredine 80-ih, MNP je prošao kroz različite organizacione i koncepcijske promene: od revijalne, preko tematski, problemski i teorijski postavlјene izložbe jednog ili nekoliko selektora sa prostora Jugoslavije, do autorske izložbe sa ličnim pogledom i stavom na složene društvene, kulturne i umetničke prilike vremena.

Od početka 21. veka MNP se okreće i međunarodnoj umetničkoj sceni, postajući otvoren za nove oblike postojanja u pravcu rezidencijalnih programa prilagođenih kulturnim potrebama i mogućnostima sredine.

Na dosadašnjih 27 izložbi izlagalo je više od 550 umetnika i umetničkih grupa, a kao selektori, autori izložbi, pisci tekstova i eseja ili članovi žirija bili su angažovani mnogi likovni kritičari, teoretičari i istoričari umetnosti iz Srbije i bivše Jugoslavije, a povremeno i iz inostranstva.

28. Memorijal Nadežde Petrović, čiji je vizuelni identitet osmislila grupa Škart, biće otvoren do 1. novembra.

(SEEcult.org)

Video
10.12.2017 | 14:58

VOĐENJE: Branka Kuzmanović - DIS/POZICIJE

Vođenje kroz izložbu Branke Kuzmanović DIS/POZICIJE u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, koja je otvorena od 28. novembra do 19. decembra 2017.