seecult.org writes, "BEOGRAD (SEEcult.org) - Festival novih vizuelnih tendencija od 20. do 22. decembra u Domu omladine Beograda, na temu “Dok Rim gori” (While Rome is Burning), predstavlja tri konceptualne ravni u aktivnom preplitanju - americku produkciju, feministicki i video u odnosu na umetnost performansa, a posvecen je “racionalnim” iluzijama u vezi sa nedavnim politickim promenama u SAD."

Kao i svake godine, i trece izdanje tog festivala predstavlja izbor video radova koji na razlicite nacine unapredjuju savremeni vizuelni izraz u svim disciplinama - od filma, preko video arta do reklama i TV grafike.

Prema navodima ovogodisnje kustoskinje festivala, beogradske istoricarke umetnosti Jovane Stokic, koja zivi i radi u Njujorku, izvesno je da ce svaka generacija tvrditi da je upravo njeno doba istorijsko. Kao politicki subjekt koji je proziveo mucne 90-te u Srbiji i osam godina pogubne Busove administracije, ona je navela da ne moze da uporedi trenutnu sliku sveta koju posmatra iz Njujorka sa bilo cim u “nasem dobu.”

Navodeci da ne pristaje na jeftina izjednacavanja SAD s Rimskim carstvom, dodala je da ovoliko rusenje poverenja u demokratiju slobodnog trzista i tektonska pomeranja na globalnoj sceni izgleda da pozivaju na preispitivanje slike sveta kakva je formirana od pada Berlinskog zida.

“Ironicno je da se svuda cuje kako je kapitalizam jedino resenje, ali pitanje je ciji i kakav kapitalizam. Istovremeno, neverovatna kolicina nade u mogucnost promene na bolje dosla je sa ovim fenomenalnim covekom (Barakom Obamom) koji ce postati predsednik (SAD) 20. januara 2009. I dakle, dok Rim gori, izvesno je da ce se vatra utisati, ali sta je sa umetnoscu? Kako ce grad (svet) izgledati posle pozara?”, navela je Jovana Stokic.

Njen izbor videa obuhvata cetiri decenije postojanja medija, a nema odvojenih istorijskih sekcija, koje bi bile posvecene samo videu 70-ih godina 20. veka, vec su istorijski radovi kombinovani sa savremenom produkcijom. Cilj tog postupka je da ukaze na potrebu za istorijskim misljenjem, i to ne ne samo u pogledu medija.

Tako rad legendarnog Ant Farma “The Eternal Flame” iz 1976. ima za temu inscenaciju ubistva predsednika Kenedija u Dalasu, pogadjajuci u srce americkog stvaranja modernog mita.

Prvi dan, ironicno nazvan ”Pozdrav od ujaka iz Amerike” bavi se videom nastalim u SAD u rasponu od ranih feministickih radova Linde Benglis i Marthe Rosler, do savremenih radova Coco Fusco, Paula Chana i Omera Fasta.

Subverzivnost i nepristajanje na konformizam americkih umetnica iz 70-ih svakako da je aktivno i danas. Coco Fusco u videu “Operations Atropos” (prikazanim prosle godine na Vitni bijenalu) nudi jedan od najrazornijih prikaza vojnog nacina ispitivanja zatvorenika, kroz inscenaciju obuke kroz koju je umetnica sama prosla kao “osumnjicena osoba”. Fusco je unajmila bivseg vojnog inkvizitora koji ju je obucavao o tehnikama ispitivanja, tako da je ona na svojoj kozi dozivela kako je biti zatvoren i ispitivan.

Drugi dan, pod nazivom “Zenska Posla (i rusevine)”, ima u fokusu feministicku umetnost. Proslogodisnja Dokumenta u Kaselu podsetila su koliko su radovi umetnica iz 70-ih i dalje aktuelni, a nezasluzeno nepoznati savremenoj umetnickoj publici.

Osim legendarnih avantura Eleanor Antin “The Adventures of a Nurse” iz 1976. godine, na programu su radovi savremenih umetnica Jenny Perlin, Ursule Biemann i Sophie Calle, kao i radovi umetnika koji nisu zene.

Rad Paola Canevarija “Bouncing Scull” iz 2007.godine snimljen je u Beogradu na rusevinama u Nemanjinoj ulici i snazan je prikaz posledica razaranja. Trecartinov video koji nudi “zensku” domacu atmosferu potvrdjuje da “zenska posla” ne treba shvatiti kao manje vredna od “muskih poslova” kao sto je to na primer, ratovanje - aktivnost koja za sobom ostavlja rusevine.

Program “Zenska posla” ima za cilj da podvuce potrebu da se zenska delatnost i osecajnost ne tretira kao odvojena od opsteg, ljudskog bivstvovanja. Film Ursule Biemann, “Performing the Border” posvecen je seksualizaciji meksicko - americke granice i tretiranju zena kao robe u seks industriji, izmedju ostalog. Utopijski signal naslova “Zenska posla” poziva na ravnopravniju raspodelu poslova i kapitala, koji bi, u najboljem slucaju, sprecio nastajanje novih rusevina, navela je Jovana Stokic u opisu programa.

Umetnost performansa u fokusu je treceg dana, naslovljenog “Pevajuce telo - utesno prisustvo”.

Prema navodima Jovane Stokic, video umetnost prerasla je samo format dokumentacije efemerne umetnosti performansa i performans umetnici produbljuju znacenje medija u tom smislu.

Americka pionirka performansa i videa Joan Jonas pocela je istrazivanja belezenja performansa jos pocetkom 70-ih godina. (“I Want to Live in the Country” iz 1974).

U ovoj deceniji, poljska umetnica Katarzyna Kozyra pronalazi razlicite nacine da zabelezi svoje performanse, i ovo je prilika da se vidi vise postupaka reprezentacije njenog specificnog “pevajuceg tela.” Zensko telo kao faktor uznemirenja prisutno je u legendarnom radu ispred Disanovog (Duchamp) rada Hannah Willke “Hannah Wilke Through the Large Glass” iz 1976. godine, kao i u novom radu Jelene Tomasevic “Just Kidding”.

Protivteza svakom uznemirenju jeste mogucnost utehe koju zenska prisutnost nudi u polju reprezentacije. O tome svedoce performativne akcije umetnice Ane Prvacki, koja ce u Beogradu imati premijeru svojih radova.

Iako otvoren i za siroku publiku, festival novih vizuelnih tendencija pre svega je namenjen profesionalcima.

Prema navodima Jovane Stokic, taj saroliki izbor radova nudi svojevrsnu mogucnost posmatranja “Rima koji gori” iz poslednjeg reda bioskopske sale, iz kojeg se vidi i ponasanje publike ispred.

“Odlicno bi bilo ovaj ‘poslednji red bioskopske sale’ pretvoriti u nas adut, mesto koje moze da vidi one iz prvih redova, koji ne obracaju paznju na nas, ali ih mi kriticki posmatramo, i naravno uzivamo u predstavi… Dok Rim gori, uzivajmo u predstavi, ali mislimo o obnovi i izgradnji! Dok Rim gori, nadamo se da je promena nabolje moguca, da cemo mi moci da ucinimo te promene - tihim prisustvom erosa umetnosti”, navela je ona, podsecajuci i na nedavnu izjavu slovenackog filozofa Slavoja Zizeka o ogromnom potencijalu iluzija i nade u politickom delovanju: “Nista nije odluceno Obaminom pobedom, ali ona prosiruje nasu slobodu i samim tim, domet nasih odluka. Sta god da se desi, ona ce ostati znak nade u inace mracnim vremenima, znak da poslednja rec ne pripada realistickim cinicima, sa levice, ili desnice” (Slavoj Zizek, “Use Your Illusions,” London Review of Books, 14. nobembar 2008).

Sajt Doma omladine Beograda je http://www.domomladine.org, a kompletan program nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org