seecult.org writes, "BEOGRAD (SEEcult.org) - Nagradjivani filmski reditelj Emir Kusturica, osnivac Kustendorf festivala, najavio je gostovanje kultnog americkog autora Dzima Dzarmusa pocetkom 2009. na Mokroj Gori, kao i jos nekoliko uglednih filmskih autora i 35 mladih stvaralaca, ciji ce radovi biti u konkurenciji za nagrade."

Na konferenciji za novinare 17. decembra u Ministarstvu kulture Srbije, koje je pokrovitelj Kustendorfa, Kusturica je rekao da je Mecavnik na Mokroj Gori mesto gde se moze naci izgubljeni autorski ambijent.

“Zelimo da sugerisemo da je autor centralna licnost filmske umetnosti, jer je estetika danas nesto sto treba uvazavati”, istakao je Kusturica, koji je za sledecu godinu najavio gostovanje Dzonija Depa.

Ministar kulture Nebojsa Bradic rekao je da ciljevi svake kulturne misije treba da budu visoki, a podsecajuci da se Srbija opredelila za kulturni i razvoj filmske industrije, izrazio je nadu da ce Kustendorf postati istinska institucija u Srbiji.

Kusturica rekao da se institucija radja i deluje potpuno obrnuto od zakona trzista koji vlada u svetskoj kulturi kao opsti konvencionalni obrazac.

Kustendorf je ustanovljen kao nekomercijalni festival, cija je ideja kvalitet, a ne kvantitet, istakao je Kusturica, dodajuci da se “ideja elitne kulture raspala, sto je i dobro i nije”.

Na Kustendorfu, koji ce biti odrzan od 8. do 14. januara, ucestvovace 35 mladih autora iz celog sveta, a ideja je, kao i prosle godine, da se sretnu sa grupom velikih svetskih autora, medju kojima je i Dzarmus.

Dzarmusu ce biti priredjena retrospektiva, kao jednom od najznacajnijih autora danasnjice. Bice prikazani njegovi filmovi “Odavno mrtav”, “Pod rukom zakona”, “Slomljeno cvece” i “Cudnije od raja”, najavio je Kusturica, cijim ce dokumentarnim filmom “Maradona” biti otvoren drugi po redu Kustendorf.

Slavni argetinski fudbaler Maradona nece gostovati na Kustendorfu, ali je Kusturica najavio da ce nastojati da ga ponovo dovede u Srbiju. Podsetio je i da je Maradona sada selektor fudbalske reprezentacije Argentine, sto je, kako je dodao, isto kao da je predsednik.

Medju gostima drugog Kustendorfa najavljen je i Djani Amelio, a kao i prosle godine, festival je posvecen kako velikanima savremenog autorskog filma, tako i buducnim filmskim stvaraocima, koji ucestvuju u takmicarskom programu za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje.

Studenti dolaze sa filmskih skola iz 16 zemalja (Ceske, Slovacke, Italije, Poljske, Velike Britanije, SAD, Kube, Spanije, Rusije, Grcke, Gruzije, Egipta, Meksika, Nemacke, Japana i Srbije).

Ziri cine Anica Dobra (predsednica), Karl Baumgartner i Djan Luka Farineli iz Bolonje.

Posebnu programsku celinu cine savremene autorske tendencije, selekcija nekih od najboljih filmova proslogodisnje produkcije, ciji ce autori i glumci svakodnevno voditi radionice sa studentima, nakon projekcije njihovih filmova.

Osim Kusturcinog “Maradone”, taj program obuhvata i filmove “Glad” Stiva Mekvina, “Tulpan” kazahstanskog reditelja Sergeja Dvorcevoja, “Tri majmuna” Nurija Bilge Cejlana iz Turske i “Gomora” italijanskog reditelja Matea Goronea, italijanski kandidat za Oskara, koji je nedavno trijumfovao na dodeli Evropskih filmskih nagrada, a nastao je prema istoimenom romanu Roberta Saviana - pisca koji se zbog tog dela krije zbog pretnji smrcu napuljske mafije.

Ekskluzivitet Kustendorfa bice i film “W” americkog reditelja Olivera Stouna o jos uvek aktuelnom predsedniku SAD Dzordzu Busu.

Festival ce zatvoriti skracena verzija otvaranja Letnjih olimpijskih igara ove godine u Pekingu, u reziji Zanga Jimoua.

Program “Evergrin” cinice ruski filovi “Varljivo sune” i “Rat”, u kojima je glavnu ulogu igrala ruska glumica Ingeborga Dapkunaite, koja ce biti gosca na Mokroj Gori.

Petu festivalsku celinu cini muzicki program, koji je najavio Nele Karajlic kao selektor, a nastupice grupe Haydamaky iz Ukrajine, Natty Bo & Ska Cubano iz Londona, Lamano a Jena iz Cilea, Vrelo i Stribor & The Poisoners iz Srbije, kao i sam Emir Kusturica i No Smoking Orchestra.

Prema recima Kusturice, zelja mu je da od Mecavnika napravi “mitsko mesto posveceno autorima, koji su centralno mesto svakog filma”.

Posto je prosle godine na otvaranju festivala simbolicno sahranio holivudski hit “Umri muski 4”, Kusturica je sada najavio da ce napraviti ulicu Dzima Dzarmusa.

Buduci da je Kustendorf zamisljen kao nekomercijalna filmska manifestacija, ulaznice za projekcije nece biti naplacivati, a i ulaz na radionice takodje ce biti otvoren za sve akreditovane goste i novinare.

Svakog prepodneva tokom trajanja festivala Kusturica ce drzati skolu filma koju ce moci da posecuju svi akreditovani.

Teme te jedinstvene filmske skole su savremene tendencije u svetskom filmu, filmski scenario, reditelj kao arhitekta, rad sa glumcima, uticaj francuskog poetskog realizma i italijanskog neorealizma na jezik savremenog filma, rad sa kamerom (posveceno nedavno preominulom slovenackom majstoru fotografije Vilku Filacu) i vizuelni sadrzaj kao glavna odrednica filmske umetnosti.

Povodom novog filma o Pancu Vilji, Kusturica je rekao da je pri kraju rad na scenariju, a da bi u bioskopima mogao da bude krajem sledece godine.

Prvi Kustendorf, odrzan pocetkom ove godine, ugostio je niz slavnih reditelja.

Svecanom otvaranju prisustvovali su i ruski reditelj Nikita Mihalkov, kao pocasni gost, austrijski pisac Peter Handke, koji je bio predsednik zirija, te tadasnji srpski premijer Vojislav Kostunica i ministar kulture Vojislav Brajovic.

U konkurenciji su prikazani filmovi mladih autora iz 12 zemalja, a medju rediteljima koji su gostovali bili su Kristijan Mundjiu iz Rumunije, ciji je film “4 meseca, 3 nedelje, 2 dana” pobedio u Kanu 2007. godine i proglasen najboljim evropskim filmom. Medju gostima Kustendorfa bio je i nemacki reditelj turskog porekla Fatih Akin, pobednik Berlinala filmom “Glavom kroz zid”, koji je 2007. nagradjen u Kanu za scenario filma “Na ivici raja”, te izraelski reditelj Eran Kolirin, ciji je film “Poseta orkestra” takodje dobio niz nagrada.

Sajt Kustendorfa je http://www.kustendorf-filmfestival.org, a organizator je Rasta Film International.