seecult.org writes, "BEOGRAD (SEEcult.org) - Nagrada agencije Tanjug "Zlatno pero" za najbolju pozorisnu kritiku o predstavama 42. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (BITEF) urucena je 4. novembra Ivanu Medenici za kritiku “Trijumf teatra bez glumca”, objavljenu u nedeljniku ”Vreme” o predstavama “Sonja” Alvisa Hermanisa, “Persijanci” Dimitrija Goceva i “Stifterove stvari” Hajnera Gebelsa."

Taj tekst, kako je istakao predsednik zirija Vladimir Stamenkovic, inace prvi laureat “Zlatnog pera”, napisan je u saglasnosti sa najboljom tradicijom beogradske skole pozorisne kritike, ciji koreni sezu cak do poslednje cetvrtine 19. veka.

“Ta kritika je, pre svega, racionalna i analiticka, priblizava citaocu predmet prikazivanja na jasan i logican nacin. U toj kritici Medenica, dok prikazuje tri kljucne predstave sa 42. BITEF-a, u stvari pronicljivo raspravlja o promeni kroz koju prolazi danasnje pozoriste, o tome sta danas jeste, a sta nije produktivan teatarski eksperiment, kakav se odgovor na to pitanje daje na beogradskom festivalu. Ona je, dabome, namenjena u prvom redu gledaocima koji su videli te predstave, ali je sa zanimanjem mogu citati i oni koji ih nisu gledali, osobito pozorisni strucnjaci, jer ima i naglasenu teorijsku komponentu”, navedeno je u obrazlozenju zirija.

Napominjuci da nije bio “vatreni pristalica” ustanovljavanja “Zlatnog pera” pre tri godine - s obzirom da su vec postojale ugledne nagrade za pozorisnu kritiku, Medenica je istakao da je promenio misljenje i da znaccaj “Zlatnog pera” vidi u odlicno postavljenom konceptu i odluci novinske agencije Tanjug da nagradu dodeljuje bas za kritike o predstavama s BITEF-a.

Na taj nacin se, pre svega, stimulise ozbiljno kriticko pracenje BITEF-a i doprinosi adekvatnijem medijskom plasmanu ove kapitalno znacajne institucije srpske kulture, rekao je Medenica, dodajuci da postoji tu i jedan dublji smisao i razlog, jer ne doprinosi samo kritika BITEF-u, vec i obrnuto.

“Poznata je sjajna, besprekorno tacna misao Jovana Cirilova da je, od svih pozorisnih ‘zanata’, BITEF najmanje doprineo razvoju srpske glume, a najvise razvoju nase kritike. Drugim recima, ne ‘duguje’ samo BITEF svojim visegodisnjim i visedecenijskim kriticarima, vec i mi kriticari dugujemo, mozda cak i vise BITEF-u, jer smo, prateci njegov program, emancipovali ili cak iz korena menjali svoj pojam o pozoristu i razvijali novu aparaturu za promisljanje bitefovskih, sto znaci najsmelijih, estetski najzahtevnijih i najznacajnijih tendencija savremenog svetskog teatra”, istakao je Medenica.

Ukazavsi da je bilo slucajeva da se losi kriticari junace ostrim kritikama predstava na BITEF-u, za sta obicno nemaju hrabrosti kadA je rec o domacoj produkciji, on je naglasio i da “minorni slucajevi ne treba da nas interesuju”, jer vec decenijama “vrh srpske kritike zivi u srecnoj i medjusobno plodonosnoj simbiozi s BITEF-om”.

“Ta simbioza dala je, sasvim sigurno, znacajan doprinos i stvaranju beogradske skole kritike u koju sam, sto osecam kao posebnu cast, malopre i sam svrstan. Ovde nema prostora da se o toj skoli detaljnije govori, ali ona sasvim sigurno postoji i vec zasluzuje i temeljnije teatrolosko istrazivanje: svedocanstva njenog postojanja su, izmedju ostalog, i kapitalne knjige sabranih kritika ‘Kraljevstvo eksperimenta’ i ‘Volja za promenom’, ciji su autori prethodni laureati ove nagrade Vladimir Stamenkovic i Muharem Pervic…”, rekao je Medenica.

“Sto se beogradske skole kritike tice, ona ne samo da postoji, vec moze, a to tvrdim i kao nekakav funkcioner Medjunarodne asocijacije pozorisnih kriticara, da predstavlja i veoma znacajnu tekovinu, bar kada su u pitanju male kulture, kakva je nasa, i u kontekstu evropske i svetske kritike”, istakao je Medenica.

Iako bi se, kako je naveo, na prvi pogled reklo da agencijsko izvestavanje i kritika pripadaju razlicitim novinskim zanrovima, Medenica je istakao da je to “samo na prvi pogled”, jer se “u ovom nesrecnom vremenu, kada novinarstvo ima opasnu tendenciju, ne samo ovde vec i u svetu, da se sroza na senzacionalisticki, tabloidni nivo ili da sluzi globalnim politickim interesima, i kritika i agencijsko novinarstvo nalaze na istoj strani - na strani nepristrasnosti, objektivnosti, racionalnosti, tacnosti”.

“Kad bolje pogledate - i agencijsko novinarstvo i inovativne i smele umetnicke tendencije i kriticko promisljanje u bilo kojoj oblasti nalaze se, u savremenom svetu, u istoj grupi - u grupi marginalaca”, rekao je Medenica.

“Sta ce vam inovativno i smelo pozoriste kad je vazna puna kasa na blagajni, podele s glumcima koji su estradne zvezde, paparaci na koktelima posle premijere; sta ce vam agencijsko i, uopste, objektivno novinarstvo kada se trazi senzacionalizam, pristrasne politicke analize i mediji koji zastupaju interese politickih elita, tajkuna i mafije; sta ce vam kritika kada imate advertajzing, marketing, bilborde, brendove, flajere, PR sluzbe, placene oglase...? Dobro: neka oni u mejnstrimu rade po svojim nacelima, a mi cemo nastaviti po nasim. Pa da vidimo ko ce dalje da dogura...”, porucio je Medenica.

Ziri su, pored Stamenkovica, cinili i pozorisni kriticari Radomir Putnik i Zoran Jovanovic, dr Rajko Djuric i novinarka Tanjuga Zorica Dimitrijevic, a pre mesec dana je jednoglasno odlucio da nagradu dodeli Medenici.

Nagrada je urucena danas, na 65. rodjendan nacionalne agencije Tanjug.

Tanjug je nagradu ustanovio 2006. godine, povodom jubilarnog, 40. BITEF-a, u zelji da doprinese unapredjenju domace pozorisne kritike i istakne njenu ulogu i znacaj u pozorisnom i kulturnom zivotu zemlje.

Dosadasnji dobitnici bili su Vladimir Stamenkovic i Muharem Pervic.